"Nedođija" iz koje se emigriralo u Rusiju, postala utočište Rusa: Dolazak je bio vakcinacija protiv imperijalizma

U zemlji koja je donedavno u očima mladih Rusa bila "nedođija", mnogi od njih sada se bude srećni. Kirgistan, koji je percipiran kao zaostala zemlja, izvor jeftine radne snage, sada je utočište velikog broja ruskih mladića.

Sada se druže u tamošnjim kafićima, razmenjujući savete za nalaženje smeštaja, ispunjavanje dokumentacije za radnu dozvolu i pronalazak posla.

"Svaki dan podignem pogled prema vedrom nebu iznad sebe i zahvalim što sam ovde", kaže Denis, jedan od mladih muškaraca s kojima su ovih dana reporteri Njujork tajmsa razgovarali u Biškeku, glavnom gradu gorštačke zemlje, koja čak ni ne graniči s Rusijom.

Međutim, desetine hiljada ruskih mladića slili su se tamo avionima, autobusima i automobilima.

"Specijalna operacija" Vladimira Putina dovela je do najvećeg egzodusa iz Rusije još od boljševičke revolucije 1917. godine, piše američki dnevnik. Nisu svi imućni, neki su otišli u brzini, samo s odećom na sebi i nešto ličnih stvari.

"Kada je sve počelo, mislio sam da će se to ticati samo profesionalnih vojnika i njihovih porodica", priča za Njujork tajms Aleksandar, 23-godišnjak. Ne želi da otkrije prezime iz straha od odmazde.

Aleksandar je studirao na dalekom istoku Rusije, a ostanak u zemlji za njega bi značio ili odlazak na front ili u zatvor. U kafiću u Biškeku, gde je jednog od prošlih vikenda organizovano druženje za novu rusku emigraciju, niko posebno ne reaguje na komentare predsednika Putina o aneksiji četiri ukrajinske oblasti.

Stanarine rastu, hosteli prepuni....

"On jednostavno laže sve vreme", smatra Jurij, 36-godišnji umetnik iz Sibira. Donedavno je tamo vodio malu firmu za grafički dizajn. Sada spava u hostelu, na gornjem ležaju kreveta na sprat, sa još 19 cimera. Mnogi su kao i on Rusi.

Stanarine vrtoglavo rastu, luksuzni hoteli i prljavi hosteli nemaju viška kreveta.

Eldar je učitelj matematike iz Sahalina, ima 23 godine i u razgovoru s novinarima Ruse je okrivio da su previše ravnodušni prema ratu u Ukrajini. Taj stav svakako dele njihovi ukrajinski vršnjaci koji već mesecima u vojničkim čizmama dane troše u rovovima na istoku i jugu zemlje.

profimedia

Drugi izbegli Rusi su  više zainteresovani za sopstvenu egzistenciju. Iako ne žele u rat, uglavnom su nezainteresovani za politiku ili ubijanje koje se događa u Ukrajini. Nisu žestoko protiv rata kao oni koji su napuštali Rusiju u prvim nedeljama nakon invazije, iako ga uglavnom ne podržavaju. Manji deo, pak, kaže da podržava rat, samo ne želi u njemu da pogine.

Dmitrij, vlasnik tehnološke kompanije iz Sočija, kaže da je izgubio poverenje u smer kojim se kreće sadašnja vlada nakon što su razmenjeni borci iz Azovskog bataljona.

"Putin je rekao da je cilj denacifikacija Ukrajine, a onda pusti sve te naciste", rekao je, pokazujući da veruje u narativ državnog vrha da su Ukrajinci "politički fašisti".

Nije, priča reporterima, želeo da napusti suprugu i ćerku, ali je shvatio da bi mogao da bude regrutovan jer su vojno sposobni muškarci, važni za funkcionisanjne firme, počeli da beže i iz zemlje. Firmu može da vodi na daljinu iz Biškeka, a nastavi li se rat, za njim će doći i njegova porodica.

Imigracija u Kirgistan - novi trend

Kirgistan ih je dobro primio, iako sa čuđenjem. Kako kaže predsednik Sadir Japarov, toliki broj ruskih imigranata, od kojih su mnogi imućni i dobro obrazovani, potpuno im je novi fenomen.

Naime, naviknuti su da je obrnuto. Više od milion Kirgistanaca trenutno živi i radi u Rusiji.

"Ruski su državljani, dakako, dobrodošli u Kirgistan i mogu ovde slobodno boraviti i raditi. Ne moraju se brinuti da će biti izručeni", rekao je Japarov u jednom intervjuu. Koliko ih je došlo, to navodno niko ne zna, ali već se primećuje da su zbog njihovog dolaska porasla stanarine.

Neki stanodavci čak su odlučili da daju otkaze dosadašnjim podstanarima Kirgistancima kako bi ih zamenili platežno i tri do četiri puta sposobnijim Rusima.

"Ne vidimo štetu, a puno je prednosti od njihovog dolaska", smatra i predsednik, usprkos spomenutim negativnim posledicama po građane Kirgistana.

AP/Vladimir Voronin

 

Istovremeno, mladi vojno sposobni građani Ruske Federacije ne vole kada ih nazivaju izbeglicama.

"Rusi ne žele da ih posmatraju kao što se posmatraju izbeglice iz zemalja u razvoju, ali ih je već toliko da međunarodne organizacije moraju da počnu da razmišljaju o humanitarnom odgovoru", baš kao u prethodnim migrantskim krizama",  naveo je Jan Matusevič, rođeni Moskovljanin koji radi kao naučnik.

"Kada sam došao ovde, to je bilo poput vakcinacije protiv imperijalizma, s obzirom na to kako su oni prihvatili nas, a kako se prema njima ponašaju u Moskvi, a kamoli u drugim ruskim gradovima", kazao je 32-godišnji Vasilj Sonkin, prevodilac iz Moskve. Naime, oko deset odsto radne snage Kirgistana radi u Rusiji, većinom fizičke i druge neatraktivne poslove.

profimedia

 

Ermek Mirzabekov, vlasnik turističke agencije i predsednik Kirgistanske turističke organizacije, kaže da je preplavljen zahtevima kompanija koje pokušavaju preseliti svoje muške ruske zaposlene u zemlje Srednje Azije. To znači "superprofit" za ugostiteljski sektor i avionske prevoznike, iako i potencijalni rizik od tenzija ako se domaće porodice budu izbacivale zbog doseljenika.

Hoteli u Ošu i Biškeku trenutno su sasvimpopunjeni, a Mirzabekov očekuje da će se takva situacija nastaviti, pogotovo nakon najnovijih ratobornih Putinovih govora.

"Svi vide da je Putin otišao predaleko i da nema povratka. Rusi će ovde ostati još dugo", uveren je u to.