Makronova neuspela diplomatija - kad je pitao Putina o samitu s Bajdenom dobio je odgovor: "Iskreno, hteo sam na hokej"
Komentari05/07/2022
-22:29
Jelisejska palata, 20. februar. Četiri dana pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu francuski predsednik Emanuel Makron telefonom je razgovarao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom od kog je pokušao da sazna kakvi su njegovi planovi i da li bi želeo da se sastane na samitu sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom. Do dogovora i susreta nije došlo, a detalji tog razgovora objavljeni su u dokumentarcu "Predsednik, Evropa i rat" emitovanom prošle nedelje na francuskoj televiziji.
Dokumentarac Gija Lagaša, francuskog novinara koji je sam i snimio i režirao film nudi jedinstven pogled iza scene na višemesečne diplomatske napore francuskog predsednika usred najgore krize u Evropi poslednjih decenija. Iako je film zapravo trebalo da se fokusira na francusko predsedavanje Evropskom unijom, on je na kraju zabeležio istorijske trenutke koji se tiču rata u Ukrajini, a uključuju i Makronovo putovanje u Moskvu i dva odlaska u Kijev.
Lagaš je bio uključen u diplomatsku službu Jelisejske palate, što je zapravo izuzetan pristup u zemlji u kojoj predsednik kontroliše svoj javni imidž, a diplomatski savetnici se obično drže van oka kamere. Kako je on rekao za AP, komenarišući razgovor Makrona i Putina, to je bio težak razgovor dve osobe koje su bile potpuno suprotstavljene.
Inače, film detaljno prikazuje i rad diplomatskih savetnika, a brojni zapadni mediji su objavili niz tekstova upravo o ovom dokumentarcu uz ocenu da je on bacio svetlo na "nedostatke" Makronovnih napora da zaustavi rat. Film je takođe potvrdio i ono što se dugo sumnjalo - da Makron spoljnu politiku Francuske vodi sam sa malim timom savetnika oko sebe.
"Da budem iskren, hteo sam na hokej"
Tog 20. februara Makron i njegov tim verovali su da su uspeli da ubede Putina da pristane na sastanak sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom u Ženevi. Ipak, umesto da potvrdi sastanak, ruski lider je, kako ocenjuju zapadni mediji, odugovlačio i skretao razgovor na sport.
"To je predlog koji zaslužuje da se uzme u obzir. Ali, ako želite da budemo usklađeni na način na koji to treba da bude formulisano, predlažem da zamolimo naše savetnike da što pre pozovu jedan dugog... ali shvatite da se u principu slažem", rekao je Putin.
"Vrlo dobro, znači potvrđujete da se u principu slažete i predlažem da naši timovi... pokušaju da rade na zajedničkoj izjavi nakon ovog poziva?", odgovara Makron.
"Da budem potpuno iskren, želeo sam da idem na hokej na ledu, jer sam trenutno u teretani. Ali, pre nego što počnem da vežbam, obećavam da ću pozvati svoje savetnike... Je vous remercie, Monsieur le President (hvala, gospodine predsedniče)", kaže Putin.
Posle razgovora, Makronov diplomatski savetnik Emanuel Bon je snimljen kako se malo zabavlja, dok drugi kaže: "Isreno to je veoma dobro". Saopštenje iz Jelisejske palate koje je objavljeno nakon poziva najavljuje da su se Putin i Bajden saglasili sa samito,.
Ali do tog samita nikada nije došlo, a samo dan nakon razgovora sa Makronom, Putin je zvanično priznao dve separatističke pokrajine na istoku Ukrajine Donjecku i Lugansku narodnu republiku. Već 24. februara pokrenuta je invazija u punom obimu.
Kako piše Politiko, dokumentarac je zadivljujući zbog svog pristupa Jelisejskoj palati, koja je oprezna prema medijima. Režiser Gi Lagaš uspeo je da snimi Makronove pozive stranim liderima, ali je nejasno je da li su drugi lideri toga bili svesni u to vreme.
Lagaš je precizirao da je pazio da se ne otkrivaju poverljivi podaci, pa se tako u dokumentarcu ne pojavljuju konkretni detalji o vojnoj podršci Francuske Ukrajini. Dokumentarac naglašava koordinaciju evropskih lidera da podrže Ukrajinu i uvedu sankcije Rusiji. Kamera prati Makrona sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i italijanskim premijerom Marijom Dragijem u vozu na put za Kijev sredinom juna, gde su obećali oružje i podržali kandidaturu Ukrajine za pridruživanje EU.
Diplomatija kojom upravlja "šačica ljudi"
Ipak, ono što je mnogim medijima zapalo za oko jeste činjenica da ova Makrova diplomatska misija i nije bila tako uspešna i da on spoljnu politiku vodi okružen malim krugom ljudi. Tokom 115 minuta koliko traje, francuski ministar spoljnih poslova Žan Iv le Drijan pojavljuje se samo jednom i nikada nije snimljen kako govori. Makronov diplomatski savetnik Bon je taj koji sa Makronom razgovara o telefonskim razgovorima francuskog predsednika sa Putinom, koji sluša pozive i raspravlja o zvaničnim izjavama Jeliseja na tu temu.
"(Film prikazuje) diplomatiju kojom upravlja šačica ljudi, kao da vode startap, kao da se sve može rešiti mobilnim brojevima Olafa, Volodimira i Vladimira (naravno, ne zanemrajuću važnost direktnih kontakata)", napisao je na Tvitetu dopisnik Le Monda iz Vašingtona Pjotr Smolar.
Kako navodi Politiko, francuski predednici tradicionalno imaju veću kontrolu nad spoljnom politikom svoje zemlje od drugih zapadnih lidera koji moraju da se bore sa jakim parlamentima ili ministarstvima spoljnih poslova. Ali, kako kaže Mišel Duklo, savetnik na Institutu Montenj, dokumentarac otkriva slabosti hipercentralizovane diplomatske mašine.
"Spoljna politika nikada nije bila više individualizovana nego danas. Film potvrđuje da je ovaj model spoljne politike, koji je u potpunosti centralizovan, dostigao svoje granice", rekao je on.
Međutim, Makronova posvećenost diplomatskim naporima koji se tiču Ukrajine i razgovora sa Putinom postoje, mada je to manje učestalo od kada su se pojavili navodi o zločinima u Buči. U dokumentarcu, Makron u povrtku iz Kijeva priznaje da zna da su njegovi diplomatski napori da zaustavi Putina propali.
"Razgovarali smo, proveli smo dosta vremena pokušavajući da zaustavimo (rat) , da uključimo druge. Mislio sam da možemo da pronađemo put sa Vladimirom Putinom zasnovan na poverenju i intelektualnom razgovoru", rekao je on i zaključio da ima još "toliko toga da se uradi".
Još jedan razgovor koji je "uzburkao strasti"
Pre samo nekoliko dana u medije je isplivao još jedan Makronov razgovor, ovog puta sa američkim predsednikom u kom je izražena zabrinutost zbog cena i snabdevanja naftom na svetskom tržištu.
Dva velika proizvođača nafte u okviru OPEC-a, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati teško da mogu da povećaju proizvodnju – to su novinari mogli delom da čuju, a delom da pročitaju sa usana predsednika Francuske Emanuela Makrona tokom njegovog razgovora sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom na marginama Samita G7.
UAE i Saudijska Arabija su smatrane zemljama u okviru OPEC-a koje imaju kapacitet da povećaju proizvodnju i globalne isporuke da bi se eventualno ograničile cene sirove nafte.
Emanuel Makron je rekao Bajdenu: "Imao sam telefonski razgovor za MbZ". Koristio je skraćenicu aludirajući na lidera UAE šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana, prenela je agencija Rojters.
"On mi je rekao dve stvari. Na maksimumu smo proizvodnih kapaciteta. To je ono što on tvrdi”, rekao je predsednik Francuske i dodao: "Onda je naveo da Saudijci mogu da povećaju proizvodnju za 150 (hiljada barela dnevno), Možda malo više, ali nemaju velike kapacitete u narednih šest meseci", naveo je Makron.
Ubrzo nakon toga se zvaničnim saopštenjem oglasio ministar energetike UAE koji je rekao da ta zemlja proizvodi količine nafte prema dogovorenim kvotama OPEC+, odnosno 3.168 miliona barela dnevno.
"S obzirom na skorašnje medijske izveštaje, želim da pojasnim da UAE proizvode blizu maksimalnih proizvodnih kapaciteta na osnovu trenutnih aranžmana u okviru OPEC+", rekao je ministar energetike Suhali bin Muhamed al Mazrouei.
Nakon što je Rojters izvestio o Makronovim komentarima, cena sirove nafte je skočila za 1,7 odsto na oko 115 dolara po barelu.
Komentari (0)