Igre 
Švedska i Finska sve bliže članstvu u NATO: Promene u bezbednosnoj arhitekturi Evrope - kako bi Moskva mogla da odgovori
Komentari03/07/2022
-10:39
Švedska i Finska potpisaće u utorak protokol o pristupanju NATO kako bi se formalno pridružile alijansi, potvrdio je u četvrtak generalni sekretar ovog saveza Jens Stoltenberg nakon samita održanog u Madridu. Nakon što protokol o pristupanju bude potpisan, svih 30 država članica moraće da ga odobre. Ovakav potez, očekivano, nije dobro dočekan u Rusiji, koja i dalje vodi rat protiv Ukrajine, a u odbrani Kijeva većina članica NATO svesrdno pomaže.
Glavna "pogodnost" koju će Švedska i Finska dobiti kada postanu deo NATO je, naravno, mogućnost da se oslanjaju na čuvenu "klauzulu 5", koja govori o kolektivnoj odbrani i tome da ako je jedna zemlja napadnuta, ostale će joj priskočiti u pomoć.
Glavni razlog za njihovu odluku da uošte pristupe Alijansi iako su već dugo vojno neutralne, upravo i jeste, kako su tamošnji zvaničnici navodili, strah od potencijalne pretnje koju Moskva predstavlja.
Stoltenberg je rekao da će ove dve nordijske zemlje imati "možda i najbrži ulazak u Alijansu", kao i da je time "jasno poslata poruka Moskvi da su vrata NATO otvorena", a kancelar Nemačke Olaf Šolc je izjavio kako će ta zemlja i formalno pokrenuti protokol o njihovom pristupanju.
Međutim, put Švedske i Finske do članstva u NATO koje je sve izvesnije, ni u kom slučaju nije bio lak, a Turska je sve do madridskog samita pretila da im "pomrsi račune".
Tanjug/AP/Manu Fernandez
Već nedeljama, vlada u Ankari tvrdila je kako ove dve zemlje namerno podržavaju grupacije koje su u Turskoj proglašene terorističkim, uključujući kurdske separatiste i pokret Gulen, koje Turska optužuje da su 2016. godine pokušali da izvrše državni udar.
Lideri Turske, Finske i Švedske, međutim, na samitu NATO u Madridu postigli su dogovor i veto Turske je podignut, ali uz određene uslove..
Povezane vesti
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je tražio da nordijske zemlje, kako je rekao, "prestanu da pružaju političku, finansijsku i oružanu podršku terorističkim grupama", da izruče ljude koje Turska traži po ovim optužbama, kao i da nastave sa prodajom oružja Turskoj.
Erdogan je naglasio da veto njegove zemlje ostati "podignut" samo pod uslovom da Švedska i Finska ispune obećanja i reformišu zakonodavni sistem tako da mogu da izruče 73 osobe koje se u Turskoj smatraju teroristima. U suprotnom, naglasio je, turski parlament neće ratifikovati protokol ovih zemalja o pristupanju NATO.
Dug put od neutralnosti do NATO članstva
U slučaju da ipak sve prođe po zamislima finskog predsednika Saulija Ninista i švedske premijerke Magdalene Anderson, šta će se zapravo promeniti time što će Finska i Švedska postati članice NATO pakta? Na neki način, ne mnogo toga. Sa druge strane, međutim suštinske novine očekuju Helsinki i Stokholm na polju bezbednosti.
Švedska i Finska su dugo vojno neutralne zemlje, ali su 1994. godine postale zvanični partneri NATO saveza, i od kako se završio Hladni rat učestvovale su u nekoliko misija koje je Alijansa organizovala.
Međutim, prvi put će obe zemlje moći da "profitiraju" od "člana 5" iz statuta NATO, koji govori o kolektivnoj odbrani, i upravo u tome se ogledaju suštinske razlike između država članica i država partnera Alijanse.
Kako je za BBC objasnio istoričar Henrik Meinander, Finci se već dugo mentalno spremaju za članstvo u Alijansi, s obzirom na to da su napravili mnogo malih koraka ka tom cilju od raspada Sovjetskog saveza. Tako su, na primer, 1992. godine kupili 64 američka vojna aviona, a tri godine kasnije, Finska je postala članica Evropske unije.
Tanjug/AP Photo/Andrew Harnik, Pool
Još od tada, svaka finska vlada je razmatrala aplikaciju za ulazak u NATO, ali bi se reklo da je rat u Ukrajini prevagnuo da ipak aktuelna vlast u Helsinkiju bude ta koja će napraviti "korak dalje".
Povezane vesti
Za Švveđane, put do NATO članstva bio je nešto drugačiji. Ova zemlja je 1990-ih godina smanjila brojnost svoje vojske i promenila fokus, pa je tako umesto teritorijalne odbrane centralno mesto prioriteta zauzelo planiranje raznih mirovnih misija širom sveta. Stvari su se promenile ponovo "zahvaljujući" Rusiji, jer kada je 2014. godine Moskva anektirala Krim, Švedska je krenula da troši više na odbranu.
Već u 2018. godini, svako domaćinstvo u Švedskoj dobijalo je pamflete pod naslovom "U slučaju rata ili krize" - to je bio prvi put da se takve brošure dele još od 1991. godine.
Svemu ovome trebalo bi dodati i da je Finska već dostigla trošak od 2 odsto BDP-a na vojsku, što je standard za NATO zemlje, dok je u Stokholmu napravljen nacrt kako da se postigne isti cilj.
Povezane vesti
Alijansa dobija "novu granicu" sa Rusijom
I Alijansa će imati određene geostrateške benefite od svojih novih pridošlica - a sve ponovo ukazuje na odnose NATO i Rusije. Naime, kao što je već rečeno, Finska ima dobro opremljenu vojsku na koju troši 2 odsto svog godišnjeg BDP, a što je još važnije, sa Rusijom deli granicu dugačku 1.300 kilometara.
Sa druge strane, Švedska može da kontroliše ulaz u Baltičko more, što će u velikoj meri pomoći NATO kada su u pitanju planovi za odbranu zemalja članica na istoku bloka - upravo one su najugroženije ukoliko Rusija odluči da napadne, pa su samim tim i lideri država kao što su Litvanija, Estonija ili Poljska bili među najglasnijima kada je u pitanju jačanje istočnog krila NATO.
Još kada su, pre nešto više od mesec i po dana, Finska i Švedska prvi put spomenule kako bi mogle aplicirati za članstvo u NATO, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je kako "Moskva nema problem sa tim državama", ali je istovremeno i upozorio da će "širenje Alijanse na Švedsku i Finsku izazvati prikladan odgovor Kremlja".
Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko
Pre nekoliko dana, kada je ratifikovan memorandum između Turske, Švedske i Finske i time otklonjena i poslednja prepreka da dve nordijske zemlje postanu nove članice Alijanse, ruski lider je ponovio sličnu stvar, a uz to je, kako ga ruski mediji citiraju, rekao da se "ne mogu isključiti buduće tenzije u odnosima Moskve sa zvaničnim Helsinkijem i Stokholmom".
Nije Putin bio jedini ruski zvaničnik koji je oštro reagovao na najavljeni ulazak Švedske i Finske u NATO. Predsednik komiteta Državne dume za međunarodne poslove, Leonid Slucki, rekao je da "ove države same biraju da li će biti NATO članice, ali moraju razumeti kakve će posledice to imati na njihove veze sa Rusijom i opštu bezbednosnu arhitekturu u Evropi, koja je već u dubokoj krizi".
Slično njemu, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov naveo je da je širenje Alijanse "destabilizujuće" i da "ne doprinosi bezbednosti njenih članica".
"Koliko će naredni period biti miran za naše severnoevropske susede - ozbiljno sumnjam u to. Oni, na kraju krajeva, deo svog spoljnopolitičkog i odbrambenog suvereniteta daju Vašingtonu i drugim takozvanim starijim partnerima u NATO", poručio je Rjabkov.
Kako bi Moskva mogla da odgovori?
Vidno je i očigledno nezadovoljstvo Rusije time što će još dve baltičke države postati, po svemu sudeći, nove NATO članice. Međutim, ni u jednoj od svojih izjava ruski zvaničnici nisu bili konkretni - niko nije rekao šta bi tačno Moskva mogla da uradi, odnosno kakvu kontrameru da preduzme kao odgovor na ovakav potez.
Jedna od mogućih reakcija Kremlja mogle bi da budu nove "provokacije" Alijanse, piše američki CNBC. Ovaj portal navodi da je već godinama Rusija preduzimala slične poduhvate na različite način.
Jedna od najčešćih, navodi se, bila je ta da su ruski avioni preletali blizu ili direktno kroz vazdušni prostor NATO zemalja. Tako su 2020. godine države članice Alijanse zabeležile više od 400 intervencija kada su im letelice treće strane nadletale nebo, a u skoro 90 odsto slučajeva u pitanju je bila ruska avijacija.
Drugi tip odgovora za koji bi Moskva mogla da se odluči jesu sajber napadi. Tako je Švedska ministarka Magdalena Anderson u maju izjavila da je "na Putinu da odabere kakve kontramere želi da preduzme", ali da smatra kako su "mogući sajber napadi, hibridni napadi, i druge mere". Takođe, švedska ministarka spoljnih poslova rekla je na istoj konferenciji da bi "zbog potencijalnog članstva Švedske u NATO moglo da bude znatno više vojnika blizu granice".
Treći način na koji bi Moskva mogla da odgovori jeste ono što je već uveliko na delu kada je dobar deo Evrope u pitanju - smanjeno snabdevanje energentima. Dobar primer za to da bi Finska i Švedska mogle da istrpe dodatne restrikcije u tom smislu jeste i to što je, samo dan nakon što je Helsinki objavio da će aplicirati za NATO člantsvo, ruska državna kompanija Inter RAO saopštila kako će prestati da isporučuje električnu energiju Finskoj, a kao razlog su naveli zakasnela plaćanja (Finska dobija oko 10 odsto struje iz Rusije).
Preporuka za vas
Komentari (0)