Igre 
Dogovor Turske sa Švedskom i Finskom već stavljen na test: Ankara čeka izručenje 33 osobe osumnjičene za terorizam
Komentari29/06/2022
-12:41
Turska, Švedska i Finska potpisale su u utorak, uoči početka samita u Madridu, memorandum o procesu pridruživanja Švedske i Finske NATO. Tim memorandumom ove dve zemlje obavezale se da će se pozabaviti nerešenim zahtevima Turske za izručenje osumnjičenih za terorizam, a kako se čini, memorandum je već stavljen na test pošto zvanična Ankara sada čeka odgovor Stokholma i Helsinkija na zahtev za ekstradiciju 33 osumnjičenih.
Ministar pravde Bekir Bozdag rekao je da Turska čeka ekstradiciju 33 osumnjičenih, dodajući da će Ankara dve nordijske zemlje podsetiti na to nakon što je memorandum potpisan.
"Dosijei šest članova Radničke partije Kurdistana (PKK) i šest članova FETO (mreža Fetulaha Gulena) čekaju u Finskoj dok su dosijei 11 PKK članoca i 10 FETO članova u Švedskoj", rekao je on novinarima u Ankari, prenosi Dejli sabah.
Zašto je Turska blokirala proces?
Podsetimo, dve skandinavske države, Finska i Švedska, zvanično su u maju podnele zahtev, odnosno pisma, kojima se izjašnjavaju da su zainteresovane da se pridruže NATO-u i na ovaj način su definisale svoj novi geopolitički idenitet. Nakon predaje zahteva oglasio se generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg koji je rekao da će ova odluka bitno da utiče na svetsku bezbednost i okarakterisao je kao istorijski trenutak koji mora da se iskoristi.
Međutim, iako su posle ovog poteza stigle podrške članica kao što su Nemačka, Italija, Holandija, odmah se pojavila prva prepepreka za ove skandinavske zemlje, a to je Turska. Ankara je blokirala pregovore o pristupanju samo nekoliko sati nakon što su dve zemlje zvanično aplicirale za članstvo.
Turska je zahtevala da Švedska i Finska odobre zahteve za izručenje osoba koje traže turske vlasti. Takođe, Ankara je izrazila primedbe na njihove kandidature za članstvo, kritikujući nordijske zemlje zbog tolerisanja, pa čak, i kako se navodi, podržavanje terorističkih grupa. Govoreći pre odlaska na samit NATO u Madridu, gde će se sastati sa liderima nordijskih zemalja i Alijanse, turski predsednik je poručio da Švedska i Finska moraju da ispune očekivanja Ankare.
Memorandum iz Madrida
Pitanje je u Madridu, kako se čini, rešeno brzo. Švedska i Finska obavezale su se da će istražiti i preduzeti mere da zaustave finansiranja Radničke partije Kurdistana i regrutacije ljudi za potrebe te organizacije.
Povezane vesti
U memorandumu koji su sinoć potpisale sa Turskom u Madridu, Finska i Švedska su se obavezale da će zabraniti aktivnosti regrutovanja za PKK i sve druge terorističke organizacije i njihove podružnice ili srodne grupe i mreže, prenosi TASS. Osim toga Finska i Švedska će se efikasno i temeljno pozabaviti nerešenim zahtevima Turske za deportaciju ili ekstradiciju osumnjičenih za terorizam, uzimajući u obzir informacije, dokaze i obaveštajne podatke koje je obezbedila Turska, stoji u memorandumu.
Dve nordijske zemlje su se obavezale da će uspostaviti i neophodni bilateralni pravni okviri koji bi olakšao proces usklađivanja sa Evropskom konvencijom o ekstradiciji.
U memorandumu koji su potpisali najviši diplomatski predstavnici tri zemlje, Finska i Švedska su se, pored ostalog, obavezale da će obezbediti da državni regulatorni okviri za izvoz oružja omoguće ispunjenje novih obaveza prema saveznicima u skladu sa njihovim statusom članica NATO.
Komentarišući za Euronews Srbija sadržaj sporazuma, bivši diplomata Zoran Milivojević rekao je da je utisak da su više ove dve zemlje učinile Turskoj.
"Sve ono što je Turska tražila da učine ove dve zemlje, odnos prema PKK i prema Kurdima, dalje tretman terorizma, sve je prihvaćeno. To pokazuje značaj Turske u NATO i njene pozicije u NATO i misim da ti ustupci koji su učinjeni idu u prilog onoga što je strategija NATO - proširenje i jačanje u narednom peridu i to će biti suština ovog samita", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)