Igre 
Istorijske odluke i niz poruka: Samit pokazao jedinstvo NATO, ali dogovor Turske sa Švedskom i Finskom već je na ispitu
Komentari30/06/2022
-18:00
Na samitu u Madridu, NATO je zvanično pozvao Švedsku i Finsku da postanu članice alijanse, a za razliku od nekih prethodnih susreta lidera zemalja članica, ovaj sastanak doneo je niz važnih poruka i neke čak istorijske odluke. Osim što je NATO najavio jačanje snaga na istoku Evrope, usvojen je i novi strateški koncept kojim je Rusija označena kao glavna bezbednosna pretnja na kontinentu.
Neke od glavnih poruka koje su se mogle čuti u Španiji ticale su se podrške koju će NATO nastaviti da daje Ukrajini. Razgovaralo se i o povećanom finansijskom izdatku za NATO savez, a kako je istakao reporter Euronews Srbija koji se nalazi u Madridu, ono što pokazuje donekle promenu smera u ovom savezu jeste novi strateški koncept koji, osim što Rusiju smatra pretnjom, prvi put prepoznaje i bezbednosne izazove koji dolaze iz Pekinga.
Liderima NATO obratio se i Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski koji je zatražio od saveza dodatnu pomoć, kako finansijsku, tako i oružje.
"Ratovi su nepredvidivi, ali moramo da budemo spremni na duge staze i to je bila jasna poruka svima nama u sali koju smo dobili od Zelenskog. Naš odgovor je bio: da spremni smo. Zato što se bori za svoju nezavisnot, ali se bori i za vrenosti koje su važne za NATO, fundamentalne za NATO, suverenitet i teritorijalni integritet svake nacije. Ovo je dakle važno zbog naše bezbednosti", rekao je generalni sekretar Jens Stolteberg.
Strateški koncept i definisanje Rusije
Strateški koncept je najvažniji dokument NATO nakon Severnoatlantskog ugovora iz 1949. godine, koji je sadržavao ključnu odredbu, Član 5 koji znači da se napad na jednu članicu smatra kao napad na sve, piše AP. Bezbednosna procena se ažurira otprilike svakih 10 godina kako bi se preuredio sigurnosni program Zapada i osavremenili bezbedosni izazovi i zadaci NATO-a.
Prethodni strateški koncept NATO je usvojio 2010. godine na samitu u Lisabonu i u njemu Rusija nije bila označena pretnjom. Deceniju kasnije bezbednosna slika na planeti izgleda drugačije.
Komentarišući za Euronews Srbija ovaj novi strateški koncept Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose kaže da je reč o jednom dijametralno suprotnom definisanju Rusije u odnosu na ono što je bilo 2010. godine.
Povezane vesti
"Treba reći da u nasavku toga postoji rečenica koja kaže da dijalog sa Rusijom nije zatvoren i da je NATO spreman da nastavi dijalog sa Rusijom o svim pitanjima i pitanjima međunarodne bezbednosti. Kanali komunikacije nisu zatvoreni", istakla je ona.
Kada je reč o Kini, Peking je označen kao "izazov našim interesima, našoj sigurnosti i našim vrednostima".
Na pitanje da li ovaj strateški koncept sada gura Kinu i Rusiju na bližu saradnju, Latinović kaže da je NATO izrazio zabrinutost zbog visokoh nivoa saradnje Moskve i Pekinga i da se verovatno mogu očekivati neki sinhroni politički nastupi dve zemlje.
Švedska i Finska imaju još posla
Samit u Madridu doneo je Švedskoj i Finskoj zeleno svetlo kada je reč o članstvu, ali je put za ove dve zemlje daleko od završenog. Inače, reč je o istorijskoj odluci ove dve zemlje koje su zatražile članstvo, nakon višedecenijske politike vojne neutralnosti.
"Činjenica da su Švedska i Finska odlučile da uđu u NATO govori dve veoma važne stvari. Prvo, pokazuje koliko su zabrinute zbog agresije Vladimira Putina, koliko ga smatraju opasnim, ali takođe pokazuje koliko da je NATO u osnovi odbrambeni savez. Ovo su miroljubive zemlje, ne veruju u agresivno ponašanje, veoma je važno što nam pomažu da razbijemo neke od mitova oko NATO, ovo je važan dan jer dobijamo proširenje NATO što je upravo suprotno od onog što je Putin želeo. Hteo je dobio manje NATO, ali je dobio više", rekao je britanski premijer Boris Džonson.
A reagujući na najavljeno članstvo ove dve zemlje, ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da će, ukoliko NATO uspostavi infrastrukturu u Švedskoj i Finskoj, Rusija odgovoriti istom merom.
Kako kaže Latinović, pomalo ratoborni odgovor pomalo iznenađuje i dodaje da je to rečnik koji nije bio karakterističan ni u vreme Hladnog rata kada je takođe bilo bezbednosnih rizika.
Povezane vesti
Ceo proces oko članstva Švedske i Finske sada ide u parlamente svih država članica NATO, pa bi to moglo da traje od nekoliko meseci do nešto više od godinu dana. Uzevši u obzir situaciju na kontinentu, pretpostavlja se da će to ići nešto brže.
Tanjug AP/Christophe Ena
Ono što je zanimljivo jeste odnos Turske prema tim zemljama s obzirom na to da se odluke u NATO donose konsenzusom, pa svaka zemlja može da blokira prijem članica. Upravo to je Grčka radila godinama u slučaju Severne Makedonije.
Turska, Švedska i Finska potpisale su u utorak, uoči početka samita u Madridu, memorandum o procesu pridruživanja Švedske i Finske NATO. Tim memorandumom ove dve zemlje obavezale se da će se pozabaviti nerešenim zahtevima Turske za izručenje osumnjičenih za terorizam, a kako se čini, memorandum je već stavljen na test pošto zvanična Ankara sada čeka odgovor Stokholma i Helsinkija na zahtev za ekstradiciju 33 osumnjičenih.
Povezane vesti
U tom procesu ratifikacije upravo u turskom paelamenu može da stoji prepreka s obzirom na to da i Turci treba da ratifikuju prisupanje Švedske i Finske, a ukoliko dve zemlje ne ispune zahtev za izručenje moglo bi da dođe do problema.
"Plašim se mogućnosti da novi zahtevi Turske prouzorkuju probleme zato što Finska ne može da izruči Turskoj ljude koji na primer imaju finsko državljanstvo ili stalno prebivalište u Finskoj, kao ni one koji nisu počinili zločine po finskim zakonima. Ukoliko i nakon samita gospodin Erdogan zaista bude insistirao na izručenju takozvanih terorista sočićemo se sa novim problemima", rekao je za Euronews Srbija finski novinar Lauri Nurmi.
Komentari (0)