Ukrajina se uzda u oružje sa Zapada: Koji sistemi naoružanja su odigrali značajnu ulogu u dosadašnjem toku rata
Komentari04/07/2022
-12:00
Više od četiri meseca otkako je Rusija pokrenula invaziju, ukrajinski predsednik Volodmir Zelenski konstantno poziva Zapad da toj zemlji isporuči dodatno oružje. Svoj poziv ponovio je i pred liderima NATO članica na nedavno održanom samitu u Madridu.
"Moramo da razbijemo rusku artiljerijsku prednost. Potrebni su nam mnogo savremeniji sistemi", rekao je Zelenski.
Iako Zapad, podsetimo, nije direktan učesnik rata u Ukrajini, zapadno oružje jeste na tlu Ukrajine. Iz više od 30 zemalja stigle su velike količine vojne opreme, međutim, teško naoružanje zapadne zemlje šalju veoma sporo.
Juče su zvaničnici iz Kijeva saopštili da su se ukrjainske snage povukle iz Lisičanska, međutim, predsednik Zelenski je obećao da će vratiti kontrolu nad tim područjem "zahvaljujući taktici vojske i izgledima da će stići novo, poboljšano naoružanje".
Vojni stručnjaci navode da je za uspeh na bojnom polju potreban veliki asortiman naoržanja, kao i obuka, rezervni delovi i druga podrška. Međutim, veruje se i da je nekoliko sistema oružja već odigralo veoma značajnu ulogu za ukrajinsku stranu u dosadašnjem sukobu.
Šta je Zapad već poslao?
Ukrajinski pozivi za pomoć saveznicima sa Zapada traju od početka ruske invazije na tu zemlju, a budući da je i pre izbijanja sukoba bilo jasno da se NATO neće direktno uključivati, pozivi su od početka usmereni pre svega na naoružavanje.
Eskalacija sukoba pokrenutog ruskom invazijom na Ukrajinu pokrenula je mnoge zapadne zemlje da zaobiđu zabrane izvoza oružja ili pak "iskoče" iz neutralnosti i slanjem vojne pomoći pomognu Ukrajincima.
Prvo, tu su rakete dugog dometa. Kako piše BBC, smatra se da do sada Ukrajini isporučeno deset višecevnih raketnih bacača dugog dometa ili su oni na putu za Ukrajinu. Stižu iz SAD, Velike Britanije i Nemačke.
Američki sistemi su M142 - visoko pokretni artiljerijski raketni sistem ili HIMARS. Ono što je najvažnije, domet HIMARS-a, i mnogih drugih sistema, varira u zavisnosti od korišćenja municije, a zapadni donatori nisu obezbedili municiju najvećeg dometa.
Municija koja se trenutno isporučuje Ukrajini daje sistemu domet od oko 70 kilometara, što je uporedivo sa sistemom Smerč na ruskoj strani. Međutim, kako se navodi, HIMARS je mnogo precizniji od ekvivaletnih ruskih sistema.
Australija, Kanada i SAD su takođe poslale u Ukrajinu više od 100 haubica M777 i 300.000 municije kalibra 155mm. Domet M777 je sličan ruskoj haubici Giatsint-B.
U Ukrajinu je stiglo i najmanje 5.000 komada protivtenkovskog oružja (NLAW), dizajniranih da unište tekove jednim udarom. Smatra se da je ovo oružje bilo posebno važno u zaustavljanju napredovanja ruskih snaga na Kijev u satima i danima nakon invazije.
Ukrajina je od Poljske i Češke dobila više od 230 tenkova. Ukrajinske oružane snage koriste T-72 decenijama i imaju mogućnost njihovog održavanja i rezervne delove, pored obučene posade.
Takođe, bespilotne letelice su do sada bile veoma zastupljene u sukobu, a mnoge su korišćene za nadgledanje i ciljanje. Turska je poslednjih meseci prodala naoružane bespilotne letelice Bajraktar TB2 Ukrajini.
Analitičari kažu da su TB2 bili izuzetno efikasni, leteći na visini od oko 7.600 m pre nego što su se spuštali da napadnu ruske ciljeve laserski navođenim oružjem. Veruje se da su uništili helikoptere, brodove i raketne sisteme, a takođe su korišćeni za obezbeđivanje tačnih lokacija ruskih položaja za precizne artiljerijske udare.
Ukrajina je, kako piše BBC, uspešno uskratila Rusiji punu kontrolu nad ukrajinskim vazdušnim prostorom tokom sukoba, ali je više puta pozivala na bolje sisteme protivvazdušne dobrane.
Kijev je dobio sistem S-300 od Slovačke.
Samit NATO i nova pomoć
Kao što je već napomenuto, Ukrajina je na samitu NATO zatražila novo oružje, a više od 450 ukrajinskih vojnika je ove nedelje u Velikoj Britaniji završilo obuku za novo oružje, među kojima su višecevni raketni sistemi (MLRS) koji se smatraju ključnim za susprostavljanje ruskoj artiljeriji.
"Ti sistemi mogu da prate metu što će im pružiti veću mobilnost i pomoći im da opstanu", rekao je kapetan britanske armije Džejms Olifant.
Britanija i Sjedinjene Države poslali su nekolko MLRS sistema Ukrajini, pored drugog teškog naoružanja - haubica, oklopnih transportera, dronova kao i sistema za protivvazdušnu i raketnu odbranu, piše Glas Amerike.
Predsednik Džo Bajden je rekao da je dodatnih 800 miliona dolara vojne pomoći na putu za Ukrajinu – pored više od sedam milijardi dolara koje je administracija do sada obećala.
"Uključujući nove zapadne sisteme za vazdušnu odbranu za Ukrajinu, više artiljerije i municije, radare, dodatnu municiju za višestruke raketne sisteme HIMARS, koje smo već poslali Ukrajini. I druge zemlje šalju HIMARS", rekao je Bajden.
Iz Pentagona je u petak saopšteno da će SAD poslati ukrajini dva raketna sistema NASAMS, četiri dodatna protivartiljerijska radara, i artiljerijsku municiju.
Britanija je obećala dodatnih 1,3 milijardi dolara vojne pomoći, ukupno 2,8 milijardi od početka ruske invazije.
Zapad "održava" Ukrajinu
Zapad je relativno sporo odgovorio na zahtev Ukrajine za teškim naoružanjem, piše dopisnik BBC Džonatan Bil. U ranim fazama rata postojala je zabrnutotost da bi Rusija mogla da bude isprovocirana. Vremenom su se ti stavovi promenili, mada i dalje postoje pitanja o rešenosti zapada da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem.
"U početku je fokus bio na obezbeđivanju Ukrajine kompatibilnim oružjem - onim za koje su obučeni da koriste. To je uključivalo tenkove iz sovjetske ere, sisteme protivvazdušne odbrane i municiju, SAD i drugi saveznici pomogli su u pretraživanju Evrope u potrazi za sličnim oružjem, ali su te zalihe polako prisušivale", naveo je on.
Dakle, sada se prelazi na slanje modernijeg zapadnog oružja sa nadom da će ono biti održivije na duži rok. Ali, to je donelo više izazova, smatra Bil. Savremeni sistemi naoružanja su često složeniji i zahtevaju obuku, ne samo kako da se njima rukuje već i kako da se održavaju i popravljaju.
"Zapadno oružje je takođe dizajnirano za zapadni način ratovanja, koji je više fokusiran na preciznost nego na količinu i masu. Za Ukrajinu koja se bori, brojevi su i dalje važni. Ukrajina i dalje veruje da ne dobija dovoljno oružja. Na samom početku Ukrajina je apelovala na više borbenih aviona. Do sada joj nije isporučen nijedan", naveo je on.
Kako je ranije za Euronews Srbija rekao istoričar Aleksandar Životić, oprema koja se isporučuje Ukrajini je trenutno na nivou koji Ukrajinu održava, odnosno sprečava njen poraz. Kako dodaje, isporuke će svakako ojačati njenu ofanzivnu moć.
"Ono što je veoma važno napomenuti, na jednoj strani vidite da Zapad daje ozbiljnu finansijku i materijalnu pomoć i obećava tu pomoć u narednom periodu, a da bi taj program u potpunosti profukcionisao potrebni su meseci, dakle meseci ne samo da se ta oprema pripremi i isporuči, već i da se pripremi ljudstvo za to. Vidi se da se računa da bi sukob mogao da potraje duže. S druge strane vidite i Rusija sve više se orijentiše ka jednom pristupu koji će podrazumevati sporije i sigurnije ratovanje i njihovi zvaničnici govore o tome da ne postoji rok za završetak sukoba", smatra Životić.
Komentari (0)