Evropa

Alarmi na Zapadu zbog Putinovog "rata hranom": Cilj je nova destabilizacija Evrope, opasnost od nove migrantske krize

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/05/2022

-

08:39

Alarmi na Zapadu zbog Putinovog "rata hranom": Cilj je nova destabilizacija Evrope, opasnost od nove migrantske krize
Alarmi na Zapadu zbog Putinovog "rata hranom": Cilj je nova destabilizacija Evrope, opasnost od nove migrantske krize - Copyright Tanjug AP/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Rat u Ukrajini koji traje više od tri meseca izazvao je, kako se čini, neviđenu krizu na globalnom tržištu hrane. Na pšenicu koja stiže iz Rusije i Ukrajine, kako su saopštile Ujedinjene nacije, računa čak 36 zemalja, a činjenica da je taj izvoz blokiran stavio je Moskvu u spacifičnu poziciju dajući joj čak i šansu da postavlja uslove. Pojedini zapadni zvaničnici otvoreno govore da ruski lider Vladimir Putin hranu koristi kao oružje, a neki idu i dalje ukazujući da je cilj da se dodatno destabilizuje Evropa, i to novom migrantskom krizom.

Zvaničnici iz Kijeva, podsetimo, naveli su nedavno da je drastično smanjen izvoz žitarica iz ove zemlje, a ova posledica ruske invazije na Ukrajinu mogla bi da ugrozi bezbednost hrane za milione ljudi širom sveta. Luke na Crnom i Azovskom moru zatvorene su od početka ruske invazije zbog blokada, dok UN procenjuju da je oko 20 miliona tona požnjevenog žita zaglavljeno u toj zemlji. Cene pšenice su za to vreme dostigle rekordne vrednosti na svetskim berzama. 

I dok je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ocenila da Rusija koristi blokadu izvoza žitarica iz Ukrajine kao ratno oružje, nekadašnji ambasador Nemačke u Rusiji Ridiger von Frič otišao je korak dalje govoreći da Putin namerno pokušava da izazove glad na Bliskom istoku i u Africi, a onda destabilizuje Evropu masovnim prilivom izbeglica.

Osim humanitarnih zabrinutosti, koje se očekuju ukoliko nestašica zaista bude masovna, postoji bojazan da bi porast cena hrane, koji je posledica i pandemije i jakih suša, mogao izazvati građanske nemire. Analitičari vide sličnosti između trenutne situacije i rastućih cena hrane 2007. i 2008. godine koje su dovele do "nereda u vezi sa hranom" širom sveta.

S obzirom na to da se i sam nekadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev, kako piše Dojče vele, hvali time da su žitarice rusko oružje, ne čudi i to što je Rusije ponudila da deblokira ukrajinske luke na Crnom moru za izvoz žitarica u zamenu za ublažavanje sankcije koje je Zapad uveo Moskvi. Naime, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Andrej Rudenko, rekao je kako je uslov za "deblokada ukrajinskih luka za potrebe izvoza žita" samo jedan - smanjenje zapadnih sankcija.

Alarmi na Zapadu

Govoreći za nemački list "Tagesspiegel", nekadašnji nemački ambasador u Rusiji Ridiger von Frič rekao je da je cilj Kremlja da destabilizuje Evropu masovnim prilivom izbeglica i da Putin namerno pokušava da izazove glad na Bliskom istoku i u Africi.

"Putinova je zamisao da će nakon kolapsa izvoza žitarica iz Ukrajine, gladni ljudi da beže iz svojih domova i krenuti put Evrope poput miliona Sirijaca koji su bežali od užasa rata", rekao je on. Prema njegovim rečima, Rusija zbog toga blokira izvoz žita iz Ukrajine i granatira njena skladišta žita, preneo je Biznis insajder.

"S novim prilivom izbeglica (Rusija) želi da destabilizuje Evropu i povećati politički pritisak tako da zapadne države odustanu od svog čvrstog stava prema Rusiji", objasnio je nemački diplomata i istakao kako je reč o Putinovom "novom hibridnom ratovanju".

I direktor Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija Dejvid Bisli kaže da nema sumnje da se hrana u čitavom nizu oblika koristi kao oružje u ratnom sukobu. I sam je govorio i o migracijama. 

On zapravo još od početka rata u Ukrajini upozorava da svetu preti glad jer se hrana očigledno upotrebljava kao oružje. Naime, na to je upozorio još 17. aprila na američkoj tv stanici CBS, a onda ponovio i na sednici Saveta beznednosti UN 19. maja.

"Neotvaranje luka u području Odese je objava rata svetskoj bezbednosti u snabdevanju hranom i dovešće do gladi, nemira i migracija u čitavom svetu", rekao je on.

Ukrajina je, naime, jedan od najvećih proizvođača žita na svetu. Međutim, zbog ruske invazije i nametnute blokade ukrajinskih luka žito ne može da se izveze, uglavnom u Severnu Afriku i Aziju.  

profimedia

 

Napad Rusije na Ukrajinu doveo je do skoka globalnih cena žitarica, ulja za jelo, goriva i đubriva, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš je upozorio da će to pogoršati prehrambenu, energetsku i ekonomsku krizu u siromašnim zemljama. UN kažu da 36 zemalja računa na Rusiju i Ukrajinu za više od polovine svog uvoza pšenice, uključujući neke od najsiromašnijih i najugroženijih na svetu kao što su Demokratska Republika Kongo, Liban, Somalija, Sirija i Jemen. 

"Preti da će desetine miliona ljudi gurnuti preko ivice u nesigurnost hrane praćenu neuhranjenošću, masovnom glađu u krizi koja bi mogla da traje godinama“, rekao je Gutereš.

Analitičari vide sličnosti između trenutne situacije i rastućih cena hrane 2007. i 2008. godine koje su dovele do "nereda u vezi sa hranom" širom sveta. Forbs navodi da je Ukrajina poznata kao jedan od svetskih žitnica i da je činila 10 odsto globalnog izvoza pšenice u 2021, prema Ujedinjenim nacijama, dok je Rusija proizvela oko 17 odsto sve pšenice u svetu.

Da li u svemu ovome Rusija vidi priliku i da hranu iskoristi kao oružje, odnosno bar kao moćno pregovaračko sredstvo, verovatno bi se moglo reći. Rusija, koja je i sama veliki izvoznik žitarica, zabranila je izvoz od kraja marta do kraja juna, a i sam bivši ruski predsednik Dimitrij Medvedev se čak hvali da su žitarice rusko oružje.

"Mnoge zemlje su zavisne od našeg izvoza. Ispada da je naša hrana naše tiho oružje. Ono je tiho, ali silno", napisao je na društvenim mrežama 1. aprila, preneo je DW.

Ruska ponuda

Zbog rata je proizvodnja izvoz žitarica u Ukrajini više nego prepolovljena, a velike površine poljoprivrednog zemljišta ostaće neobrađene, dok s druge strane Rusija je pod embargom i ima velike poteškoće s izvozom i prevozom svog žita do krajnjih korisnika, a osim toga i njoj, sve više, treba za vlastite potrebe, piše Jutarnji list.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Andrej Rudenko, rekao je kako je uslov za "deblokadu ukrajinskih luka za potrebe izvoza žita" samo jedan - smanjenje zapadnih sankcija. Međutim, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba, taj je potez ruske strane nazvao - ucenom te navodi da međunarodna zajednica na takav predlog ne bi smela da pristane.

"Ponuda o deblokadi naših luka je čista ucena i populizam. No, na žalost neke zemlje i zvaničnici "pali" su na taj predlog. Čuo sam da jedan vrlo važni politički lider, odgovaran za globalnu trgovinu, kaže kakao je to "dobra ideja jer je spašavanje ljudi od gladi važnije od sankcija uvedenih Rusiji", kaže on. 

Tanjug/AP/Alexander Nemenov

 

Kuleba je razočaran da što se o ruskoj ponudi uopte raspravlja jer, kako kaže, Rusija je krivac za globalnu prehrambenu krizu i izazivanje gladi i svet je za takvo ponašanje treba kazniti, a ne joj se podilazi.

Na to je odgovorio Putinov portparol Dmitrij Peskov koji je rekao kako Rusija ne snosi nikakvu odgovornost zbog "opasnosti od gladi" koja preti svetu, nego je za to odgovoran Zapad koji je uveo sankcije Rusiji. 

Forbs navodi da je Ukrajina peti po redu izvoznik pšenice u svetu, četvrti izvoznik kukuruza i najveći izvoznik suncokretovog ulja, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede. Zemlje širom sveta oslanjaju se na Ukrajinu za žito koje se koristi za hleb, testeninu i pakovanu robu: Egipat je najveći uvoznik ukrajinske pšenice, a zemlje poput Libana i Pakistana većinu svoje pšenice dobijaju iz Ukrajine. Ukrajinska pšenica ima ključnu ulogu u humanitarnim naporima, pošto oko polovine pšenice Svetskog programa za hranu dolazi iz zemlje.

Rusija i Ukrajina zajedno čine skoro trećinu globalnih zaliha pšenice. Ukrajina je takođe veliki izvoznik kukuruza, ječma, suncokretovog i repičinog ulja, dok Rusija i Belorusija – koje su takođe pod sankcijama – čine više od 40 odsto svetskog izvoza hranljivih materija za useve. 

Komentari (2)

Марија

30.05.2022 09:42

Русија је у новембру тражила преговоре о безбедносбним гаранцијама које су САД и земље ЕУ арогантно одбили. Осам година су подржавали украјинску агресију на ЛНР и ДНР. Сами су криви за ситуацију

Gargantua

30.05.2022 10:02

Jel oni znaju da je rat? Šta zamišljaju? Naravno da ćeš u ratu da koristiš sva raspoloživa sredstva. Sankcije Rusiji su namenjene ruskim građanima, kao dosad neviđena batina, i pa, svetski građani, batina ima dva kraja. Sledeće, pazi kad Rusi krenu da dele Ukrajinsko žito afričkim zemljama ugroženim od gladi.

Evropa