Globalna kriza na tržištu hrane - da li nekim zemljama preti glad zbog problema sa izvozom i setvom žitarica u Ukrajini

Komentari

Autor: Euronews / Tanjug / Z. R.

11/05/2022

07:05

Globalna kriza na tržištu hrane - da li nekim zemljama preti glad zbog problema sa izvozom i setvom žitarica u Ukrajini - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ukrajina je jedna od najvećih poljoprivrednih zemalja na svetu, pa analitičari procenjuju da bi problemi koji su je zadesili zbog napada Rusije, pre svega nemogućnost prodaje zaliha žitarica, kao i otežana setva, vrlo brzo mogli da postanu globalni, jer utiču na cene hrane. Analitičari ukazuju da su se one pozicionirale na visokom nivou i da siromašne zemlje najviše pate, jer postoji bojazan da u narednom periodu neće moći da obezbede dovoljne količine osnovnih namirnica.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenjuje da će između 20 i 30 odsto površina posejanih za ozime useve u Ukrajini ostati nepožnjeveno tokom sezone 2022/23. i da postoje "značajne neizvesnosti oko kapaciteta ukrajinskih farmera da sade useve tokom prolećne setve". Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, Rusija i Ukrajina čine oko 19 odsto svetskog izvoza kukuruza i 29 odsto izvoza pšenice. Ukrajina je, takođe, najveći svetski izvoznik suncokretovog ulja, a pretnja da zalihe neće biti prodate je podigla cene, pogađajući potrošače i ugostitelje.

"Ukrajina ima milione tona žitarica koje se sada ne mogu izvoziti. Ako se ne izvoze, to će biti izgubljeno na ovaj ili onaj način“, rekao je za Euronews Anders Aslund, švedski ekonomista i bivši viši saradnik u Atlantskom savetu.

On je napomenuo da će problemi sa izvozom i potencijalno smanjenje proizvodnje imati ozbiljne posledice po svet.

"To znači da će u svetu biti gladi. Po mom mišljenju, Rusija namerno pokušava da izazove glad u zemljama trećeg sveta", rekao je Aslund, ističući da će porastom cena hrane najteže biti pogođene najsiromašnije zemlje sveta.

On je rekao da je nemoguće nadoknaditi rusku blokadu Crnog mora povećanjem izvoza preko kopnene granice sa EU, jer žito zauzima mnogo prostora.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je pre nekoliko dana se problem globalne bezbednosti hrane ne može rešiti bez obnavljanja ukrajinske poljoprivredne proizvodnje i ruske proizvodnje hrane i đubriva na svetskom tržištu. Prema njegovim rečima, ruska invazija na Ukrajinu uvećala je nestabilnost na finansijskim tržištima podizanjem cena roba i uticanjem na logistiku, uz potencijalno remećenje ekonomskog oporavka od posledica pandemije kovida u mnogim zemljama, uključujući i Nigeriju, prenosi Rojters.

"Naša analiza pokazuje da rat u Ukrajini samo pogoršava stanje i pokreće trodimenzionalnu krizu koja razara globalne prehrambene, energetske i finansijske sisteme zemalja u razvoju", rekao je Gutereš novinarima u Abudži, glavnom gradu Nigerije.

Cena pšenice na istorijskom maksimumu

Kada je u pitanju domaće tržište, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao da Srbija ima dovoljno hrane i za sebe i za izvoz i da bi je imala dovoljno čak i kada bismo preskočili jednu žetvu. Agroanalitičar Žarko Galetin je izjavio da Srbija ima dovoljno zaliha i veoma stabilne bilanse kada je u pitanju pšenica, ali je ukazao da bez obzira na to, cene žitarica u zemlji rastu. One, kako je objasnio, u najvećoj meri zavise od stanja na svetskom tržištu koje se nalazi u ozbiljnoj krizi i velikom problemu, gde su rekordne cene bazičnih poljoprivrednih kultura, žitarica i uljarica, kao i proizvoda koji se od njih dobijaju.

"FAO indeks je u prethodnom mesecu dostigao nivo od 158 indeksnih poena, što je rast u poređenju sa aprilom prošle godine 30 odsto, dok je u poređenju sa pre dve godine 70 odsto porastao FAO indeks. Ovi podaci ukazuju na to da svet ulazi u veliki problem, koji može da traje dugo i proizvede različite posledice kako na ekonomskom, tako i na političkom i geopolitičkom planu", naveo je Galetin.

On je istakao da je i na našem tržištu cena pšenice dostigla cenu od 40 dinara bez PDV što je istorijski maksimum, kao i da naše tržište žitarica iznad svega zavisi od stanja na međunarodnim tržištima.

"Srbija i kukuruz, i pšenicu izvozi, tako da mora prati rast cena na svetskom tržištu, bez obzira na to što imamo dovoljno zaliha i veoma stabilne bilanse kada su u pitanju žitarice. Većina zemalja ima problem raspoloživosti, a Srbija taj problem nema, mi imamo stabilne bilanse, ali moramo da se upodobimo sa kretanjem cena na međunarodnom tržištu", rekao je agroanalitičar.

Ratni sukob težak udarac za poljoprivredu

Ukrajina, nazvana evropskim žitnicom, jedan je od najvećih izvoznika kukuruza, pšenice i zobi u Evropsku uniju, ali rat ima ogroman uticaj na poljoprivrednike u zemlji. Osim uništavanja poljoprivrednog zemljišta, rusko blokiranje ukrajinskih crnomorskih luka znači da se žitarice iz zemlje mogu isporučiti samo železnicom ili kamionima. Pre invazije Rusije, Ukrajina je izvozila do 6 miliona tona žitarica mesečno. Ali, prema analitičarima APK-Inform, 300.000 tona je isporučeno u martu i 923.000 u aprilu.

Zvaničnik UN za hranu rekao je u petak da je skoro 25 miliona tona žitarica blokirano u Ukrajini i da ne može da napusti zemlju.

"Ako se rešenje uskoro ne nađe, posledice će biti apokaliptične", upozorava Andrij Baran, generalni direktor ukrajinske poljoprivredne kompanije Agroprodservis, koja ima više od 40.000 hektara zemlje.

On ukazuje da to pitanje mora da se reši i naglašava da za to imaju interes i evropske zemlje, jer u suprotnom rizikuju dalje povećanje cena hrane i glad. Baran napominje da će u najgorem scenariju, ako se ne bude obezbedila dovoljna količina hrane, EU imati još nekoliko miliona izbeglica iz severne Afrike.

"Pogođeni smo nestašicom goriva i ograničenjima na uvoz mašina, kao i posledicama rata uopšte. Delovi polja kompanije uništeni su ratom u severnim, istočnim i južnim delovima Ukrajine ili su pod okupacijom Rusije, što onemogućava proizvodnju", ističe Baran.

Međutim, najveći problem je što je zbog ruske blokade nemoguće izvoziti preko ukrajinskih luka u Crnom moru. Ostale su mu samo kopnene rute preko Poljske, Rumunije, Slovačke i Mađarske kao opcije za izvoz i one, međutim, nisu u stanju da preuzmu tolike količine, objašnjava Baran, stvarajući pravi problem.

Andrej Novoselov je analitičar konsultantske kompanije Barva Invest sa fokusom na Ukrajinu. On kaže da se ukrajinski poljoprivrednici suočavaju sa nedostatkom goriva, đubriva i opreme. Mnogi farmeri iz oblasti oko severne Ukrajine, odakle su se nedavno povukle ruske trupe, izgubili su dosta svoje opreme, a njihova polja su puna mina.

"Postoji rizik za useve. U okolini Černjigova i Kijeva, neki farmeri su nam rekli da ne mogu na njive zbog mina. Čak i ako se rat završi, možda će biti potrebni meseci da se očiste sve mine u Crnom moru. Iz dana u dan, što duže traje rat, sve će više rasti cene pšenice", dodao je Novoselov.