Igre 
Osetljiva pozicija Nemačke u rusko-ukrajinskoj krizi: Šta se dešava "kada se kamere isključe"
Komentari27/01/2022
-11:59
Usled sve većih tenzija između Rusije i Ukrajine, raste pritisak na Nemačku da bude spremna na obustavljanje projekta gasovoda Severni tok 2 u svakom trenutku, što je samo jedna od ekonomskih sankcija koje bi mogle da budu primenjene ukoliko Rusija izvrši invaziju na susednu zemlju.
Iako su u Nemačkoj nedavno jasno stavili do znanja da će u slučaju bilo kakve agresije razgovarati o svim sankcijama, dugo je trebalo da iz Berlina dođu ovako nedvosmislene izjave. U vreme kada se iz Vašingtona trude da prikažu jedinstvo Zapada, neophodno je da sve države učestvuju kako bi se takva slika zaista i poslala u svet. Iako je deklarativno jedinstvo zaista na delu, neke se zemlje ponašaju malo drugačije "kada se kamere isključe", piše portal Politiko.
Jedna od tih zemalja je upravo Nemačka, čiji potezi po ko zna koji put dokazuju ono što je već poslovična istina - Evropa nema jedinstvenu spoljnu politiku. Tako su, na primer, iz SAD odobrili baltičkim zemljama da pošalju oružje u Ukrajinu, na šta se iz Berlina nisu odlučili.
Naime, nedavno je nemačka vlada objavila kako im je stigao iz Estonije zahtev za odobrenje da u Ukrajinu pošalju haubice sovjetske proizvodnje koje su nekada pripadale Istočnoj Nemačkoj, ali je vlada Olafa Šolca rekla samo da taj zahtev "razmatra", ne i kada bi mogli da odgovore na njega.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Slično tome, jedna od ekonomskih sankcija za koje se sve češće spominje da bi mogla biti uvedena Rusiji u slučaju invazije na Ukrajinu, jeste stavljanje zabrane Rusiji na korišćenje SWIFT bankarskog sistema. Ovo bi bio veoma velik udarac na rusku ekonomiju, ali bi istovremeno pogodio i sve one koji posluju sa ruskim kompanijama, jer je SWIFT komunikacioni sistem koji je najkorišćeniji u svetu.
Iako su mnoge evropske zemlje bile za ovako veliku meru, iz Nemačke su se čuli dosta oprezniji tonovi. Tako je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla kako bi isključenje Rusije iz SWIFT sistema "svakako bila najveća, ali možda ne i sankcija sa najoštrijim efektom", preneo je Rojters. Čak je i opozicija u Nemačkoj protiv uvođenja ovakve vrste sankcija, pa je tako Fridrih merz iz partije CDU rekao da bi odsecanje Rusije od svetskog finansijskog sistema bilo "ravno bacanju atomske bombe".
Severni tok 2
Pozicija Nemačke tokom rusko-ukrajinske krize dodatno je otežana novim gasovodom Severni tok 2, koji se proteže na oko 1200 kilometara i povezuje Ust-Lugu u Rusiji sa Grajfsvaldom u severoistočnoj Nemačkoj - na ovaj gasovod gleda se kao na projekat koji bi trebalo da omogući Nemačkoj veću nezavisnost na energetskom tržištu u Evropi.
Povezane vesti
Berlin je poslednjih dana jasno stavio do znanja da će se u slučaju bilo kakve agresije razgovarati o svim opcijama, uključujući i gasovod. Posle dugog perioda uzdržanosti, i kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok zapretili su Rusiji "visokom cenom" ukoliko napadne Ukrajinu. Podrška stiže i iz Sjedinjenih Američkih Država, a državni sekretar SAD Entoni Blinken je rekao da gas još uvek nije krenuo, pa je gasovod sredstvo pritiska za Nemačku, SAD i saveznike, a ne za Rusiju.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Izgradnja je počela u maju 2018. i završena je 10. septembra 2021. godine, godinu i po dana kasnije. Vlasnik gasovoda je ruski državni energetski gigant Gasprom, koji preuzima polovinu troškova projekta vrednog 9,5 milijardi evra.
Preostale troškove finansirao je evropski konzorcijum kompanija uključujući OMV (Austrija), Wintershall Dea (Nemačka), Engie (Francuska), Uniper (Nemačka) i Shell (Velika Britanija).
Kroz cevi bi trebalo da proteče oko 55 milijardi kubnih metara gasa svake godine, ali je čitavom projektu i dalje potrebno odobrenje nemačkih vlasti da bi stupio u funkciju, piše Euronews.
Ko podržava gasovod?
Jasno je da i Rusija i Nemačka podržavaju projekat, ali u Berlinu, posebno u kontekstu novoformirane vlade koja se sastoji od tri različite stranke, više puta su isticani različiti stavovi o tome da li bi, i kada, trebalo pokrenuti Severni tok 2. Partija Zelenih, na primer, protivi se projektu iz geostrateških i klimatskih razloga, dok liberalni FDP smatra kako bi gasovod trebalo da krene sa radom.
U principu, Nemačka se oslanja na ruski gas, koji se smatra "tranzicionim gorivom" u zelenoj tranziciji. Gasovod bi bio relativno jeftin način za pokrivanje energetskih potreba zemlje. Moskva bi od ovoga imala koristi, jer bi mogla da prodaje svoj gas.
Tanjug/AP/Michael Kappeler
Prema nekim proračunima, gas koji bi išao groz ovaj gasovod mogao bi godišnje da snabde oko 26 miliona domaćinstava u Nemačkoj.
Povezane vesti
Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta je nedavno za Euronews Srbija istakao da je Nemačka "prvi put u istoriji okružena prijateljskim državama", i da "verovatno ne bi želela da rizikuje odnose sa Rusijom zarad onih sa Ukrajinom".
"Međutim pritisci se na Nemačku vrše sa svih strana, i verovatno će morati da reaguje u nekom trenutku, samo je pitanje da li će to biti nakon potencijalne invazije, kako ne bi dali Rusiji neki povod za rat", dodao je Rašeta.
Šta kažu iz Brisela?
Brisel ne podržava projekat Severnog toka 2. U saopštenju iz juna 2017. godine, piše da Severni tok 2 ne doprinosi ciljevima Energetske unije. Gasovod "ne bi trebalo da funkcioniše u pravnom vakuumu ili isključivo po zakonu treće zemlje", saopštili su iz Brisela.
Povezane vesti
Prema mišljenju Evropske komisije, Severni tok 2 ne doprinosi ciljevima Energetske unije, odnosno ne otvara nove izvore snabdevanja, nove rute i ne otkriva nove snabdevače.
"Naprotiv, to bi čak moglo da olakša da jedan snabdevač dodatno ojača svoju poziciju na tržištu gasa EU, što bi značilo dalju koncentraciju puteva snabdevanja", navela je Komisija 2017. godine.
Trenutno postoji dobro organizovana infrastruktura za transport gasa u Evropu. Međutim, postojeći transportni putevi (a naročito onaj koji ide kroz Ukrajinu) mogli bi potencijalno biti ugroženi izgradnjom Severnog toka 2.
Žozep Borelj, šef diplomatije EU, rekao je da gasovod nije evropski projekat, već da je "isključivo u rukama Nemaca".
Geopolitička kontroverza
Evropska unija nije jedina koja kritikuje projekat - ni SAD ne žele da ovaj gasovod proradi.
Zbog sankcija koje su uvedene Rusiji 2020. godine, izgradnja Severnog toka 2 je zaustavljena na skoro godinu dana, jer Vašington strahuje da bi Rusija mogla da iskoristi zalihe gasa kao političko oružje.
U novembru 2018. godine, bivši američki ambasador u EU Gordon Sondland upozorio je da je "zavisnost Evrope od ruskog gasa geopolitički pogrešna".
"SAD ne žele da gas bude isključen usred zime kada izbije politička kriza", izjavio je tada Sondland.
Projekat se u ovom slučaju posmatra kao konkurencija, jer bi SAD pre htele da one posluju sa Evropom i prodaju, na primer, tečni gas.
Kijev zabrinut
Snažne kritike Severnom toku 2 dolaze i iz Poljske, koja smatra da je ignorišu kao tranzitnu zemlju za snabdevanje energijom. Projekat bi mogao da umanji status gasovoda koji već postoje na kopnenoj trasi, a značajni prihodi ostvareni tranzitnim naknadama mogli bi da budu biti izgubljeni. Od 19. januara, inače, više kroz ukrajinske gasovode ne protiče ruski gas za Poljsku.
Osim toga, postoji bojazan da bi Rusija mogla da ojača tako što bi Evropu učinila zavisnom od svog gasa. Zabrinutost postoji i u Ukrajini, jer zemlja zavisi od milijardi evra prihoda od tranzitnih taksi. Upravo zato, Kijev upozorava da projekat Severni tok 2 ne bi trebalo puštati u rad.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski nazvao ga je "opasnim geopolitičkim oružjem Kremlja", a pre nedelju dana, ukrajinska državna energetska kompanija Naftogas saopštila je da je to pitanje "nacionalne bezbednosti zemlje".
S obzirom na gomilanje ruskih trupa na ukrajinskoj granici, "ruskom predsedniku Vladimiru Putinu bi bilo teže da započne rat ako bi gas prolazio kroz Ukrajinu, jer bi to uticalo na snabdevanje", rekao je šef Naftogasa Jurij Vitrenko, dodajući da ako Severni tok 2 proradi, ruski gas gotovo sigurno kroz Ukrajinu neće više prolaziti do Evrope.
"Kada ne bi bilo Severnog toka 2, dovoljno bi bilo da Ukrajina prilikom ruske invazije zapreti zavrtanjem gasa kao što je bio slučaj 2006. i 2007. godine, pa da evropske zemlje budu primorane da se umešaju u sukob", rekao je Rašeta iz Novog trećeg puta
Preporuka za vas
Komentari (0)