Igre 
Rastu tenzije na granici Rusije i Ukrajine: Vojska NATO u pripravnosti, poslali dodatne avione i brodove na istok Evrope
Komentari24/01/2022
-11:43
Situacija na granici Rusije i Ukrajine i dalje se ne smiruje - nakon što je prethodno predsednik SAD dao dozvolu baltičkim zemljama da pošalju oružje u ovaj region. NATO saveznici stavili su danas svoju vojsku u stanje pripravnosti i poslali dodatne brodove i avione-lovce u svoje baze na istoku Evrope.
Kako su rekli iz NATO, njihova želja je da pojačaju snagu i odbranu "u vreme kada je Rusija nastavlja gomilanje vojske kod ukrajinske granice". Prethodnih dana, brojne članice Severnoatlanske alijanse su objavile procene koja se tiču aktuelne situacije ili predstojećih raspoređivanja snaga, navodi se na sajtu NATO.
Pored toga, neke zemlje već su počele da povlače zaposlene u ambasadama u strahu od sukoba. Tako su SAD naložile članovima porodica zaposlenih u američkoj ambasadi u Ukrajini da napuste tu zemlju, navodeći kao razlog kontinuiranu pretnju Rusije vojnom akcijom. Slično je postupila i Velika Britanija koja je počela je da povlači osoblje iz ambasade u Ukrajini zbog upozorenja o ruskoj invaziji. EU za sada ne planira takav potez.
Neke druge države, poput Austrije, još uvek ne pribegavaju ovakvim potezima. Šef austrijske diplomatije Aleksandar Šalenberg tako je za radio "Oe1" rekao da postoje planovi za evakuaciju osoblja, ali da je sada važnije da "oči i uši upravo u ovoj fazi budu snažno prisutne". On je dodao da su pretnje "veoma realne i zastrašujuće", a da će Austrija preduzeti odgovarajuće korake ukoliko se situacija promeni.
Pozivi na evropske sankcije
Grupa Evropske narodne partije (EPP), kao najjača politička grupa u Evropskom parlamentu, pozvala je Evropsku uniju da Ukrajini pruži "konkretnu pomoć, uključujući i vojnu", ali i da se uvedu dodatne evropske sankcije režimu u Moskvi.
"Naše sankcije bi trebalo efektivno da spreče predsednika Putina i njegov uži krug da koriste evropske slobode i bogatstvo, kao i da zaustave njihov novac u našim bankama. U slučaju bilo kakve eskalacije, Rusija bi trebalo da bude odsečena od SWIFT bankarskog sistema. Putin mora da se suoči sa snažnim sankcijama zbog pretnji i ultimatuma koje je postavio", poručila je potpredsednica grupe EPP, Rasa Juknevičiene.
AP Photo
Pred današnji sastanak Saveta EU, iz Evropskog parlamenta pozivaju na "evropsku odlučnost i jednistvo" kada je reč o situaciji u Ukrajini i podršku evropskoj budućnosti te zemlje.
Povezane vesti
Takođe, ministar spoljnih poslova Danske Jepe Kofod izjavio je da je Evropska unija spremna da uvede "nikada viđene" sankcije, ukoliko Rusija napadne Ukrajinu, i da bi te sankcije mogle da budu "jače nego što su bile 2014. godine".
Međutim, čini se da nisu sve evropske zemlje jednako spremne da preduzmu određene korake kada je upitanju situacija sa Rusijom i Ukrajinom. Tako je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izrazio veliko razočarenje odlukom Nemačke da zabrani isporuku oružja Ukrajini i insistiranjem na gasovodu "Severni tok 2".
"To je nepružanje pomoći i izdaja prijatelja u jednoj dramatičnoj situaciji u kojoj se naša zemlja nalazi", rekao je Kličko za dnevnik "Bild". On je istakao da se "mnogi pitaju da li je nemačka vlada na strani slobode ili agresora".
Kličko je poručio da su sada potrebni jasni signali iz "najvažnije zemlje Evrope", a naveo je i da bi Nemačka trebalo da se pobrine, kako je rekao, da lobisti kao što je "bivši nemački kancelar Gerhard Šreder dobiju zakonsku zabranu da dalje rade za ruski režim".
Kličko je rekao i da Ukrajina "želi samo da bude nezavisna, demokratska i slobodarska država", kao i da se za to "demonstriralo mesecima 2014. godine".
Preporuka za vas
Komentari (0)