Razmeštanje oružja i sankcije u vazduhu: Strateško nadmetanje na granici Ukrajine i Rusije – kakvi potezi nas očekuju

Ruska vojska i dalje se nalazi nedaleko od granice sa Ukrajinom, a sa Zapada se sve češće čuju upozorenja o mogućoj invaziji, što stavlja Evropu u poziciju u kakvoj nije bila već nekoliko decenija. Pošto diplomatski pregovori Zapada i Rusije nisu urodili plodom i tenzije se nisu smanjile, iz Evrope se sve češće čuju zahtevi da se Moskvi uvedu sankcije, a NATO je već premestio deo resursa na istočno krilo alijanse.

Tako su NATO saveznici stavili svoju vojsku u stanje pripravnosti, a poslaće i dodatne brodove i avione-lovce u svoje baze na istoku Evrope, jačajući snage i odbranu, u vreme, kako ističu, "kada Rusija nastavlja gomilanje vojske kod ukrajinske granice". Prethodnih dana, brojne članice Severnoatlanske alijanse su objavile procene koje se tiču aktuelne situacije ili predstojećih raspoređivanja snaga, navodi se na sajtu NATO.

Danska šalje fregatu na Baltičko more i spremna je da pošalje četiri aviona tipa F16 u Litvaniju, kao podršku NATO misiji u regionu. Španija će poslati brodove koji će se priključiti pomorskim snagama NATO i razmatra slanje aviona-lovaca u Bugarsku. Francuska je izrazila svoju spremnost da pošalje trupe u Rumuniju koje su pod komandom NATO. Takođe, Holandija šalje dva aviona tipa F35 u Bugarsku od aprila, kako bi pomogli aktivnostima NATO u regionu i staviće brod i kopnene jedinice u stanje pripravnosti.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Prethodno su SAD odobrile baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji da pošalju protivtenkovske i protivvazdušne rakete američke proizvodnje u Ukrajinu. Takođe, juče je ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov izjavio da je u tu zemlju stigao i drugi kontingent oružja iz SAD u okviru odbrambene pomoći čija ukupna vrednost iznosi 200 miliona dolara. 

Operacija "koplje"

Bez obzira na sve veće količine oružja i prateće opreme koji pronalaze svoj put do istoka Evrope, NATO zvaničnim trupama neće ulaziti u sukob u Ukrajini, dok je oružje poslato u Ukrajinu "simbolično" i ne menja previše situaciju na terenu, rekao je za Euronews Srbija Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta.

"Namera NATO je da učini Ukrajinu prevelikim zalogajem i da 'iskrvari' Rusiju, po sličnom scenariju kao što je rađeno u Avganistanu. To se tada zvalo 'stinger diplomatija', a sada se naziva 'džavelin' (eng. koplje)", rekao je Rašeta.

Utoliko više će ovo predstavlajti pretnju po Rusiju, ističe, jer je za tu zemlju svaki vojnik dragocen, naročito zbog toga što je Putin u Ukrajinu poslao najugroženiju demografsku grupu - muškarce od 18 do 29 godina. Samim tim, svakim izgubljenim vojnikom Rusija ujedno gubi i deo radne snage.

Kako navodi, bez obzira na to što šalju deo oružja, NATO i SAD zapravo žele da uspore ruske trupe a ne da se direktno uključe u sukob.

"Amerika da šalje neko naoružanje koje bi stvarno moglo da promeni situaciju na terenu, kao što su, na primer, Patriot sistemi, Rusija bi to iskoristila kao povod za rat, uz izgovor da SAD naoružavaju Ukrajinu dalekodometnim raketnim bacačima. Veoma je teška situacija u kojoj se nalaze SAD, ali će one, kao i mnoge druge države, pokušati da učine sve kako bi se izbegao rat", dodaje Rašeta.

SAD i Velika Britanija "prazne" ambasade

Osim raspoređivanja oružja, da je situacija u Ukrajini sve ozbiljnija svedoče i odluke pojedinih zemalja da evakuišu članove svojih ambasada u Kijevu. Tako su SAD već članovima porodica zaposlenih u američkoj ambasadi u Ukrajini da napuste tu zemlju, navodeći kao razlog kontinuiranu pretnju Rusije vojnom akcijom. 

Naveli su da bi "vojna akcija Rusije mogla da usledi u bilo kom trenutku", i da u tom slučaju Vlada neće moći na vreme da evakuiše svoje državljene, pa je zato neophodno da budu na oprezu. Slično Amerikancima je postupila i Velika Britanija, koja je počela je da povlači osoblje iz ambasade u Ukrajini zbog upozorenja o ruskoj invaziji.

Sa druge strane, šef diplomatije EU Žosep Borelj kaže da EU za sada ne planira da pozove svoje diplomatsko osoblje i njihove porodice da napuste Ukrajinu, jer pregovori i dalje traju. Na pitanje medija "da li je rat blizu" kada SAD poziva svoje diplomatsko osoblje da napusti Ukrajinu, Borelj poručuje da EU smatra da nema razloga da učini isto, ali da će od Blinkena očekivati da čuje američke razloge za takav potez.

Pozivi na sankcije

Kao jedna od ključnih mera koju bi zapadne države mogle da preduzmu protiv Rusije ukoliko dođe do invazije na Ukrajinu, najčešće se spominju ekonomske sankcije. Preti se i stopiranjem gasovoda Severni tok 2 koji ide od Rusije do Nemačke, ali i sankcijama "oštrijim nego 2014. godine".

Međutim, državni sekretar SAD Entoni Blinken je u jučerašnjoj izjavi odbacio ideju da se Rusiji odmah uvedu sankcije, navodeći da bi to ugrozilo mogućnost Zapada da odbije potencijalnu rusku agresiju. Istovremeno, Blinken je upozorio i da "ako samo jedan ruski vojnik uđe u Ukrajinu, može da se očekuje snažan odgovor".

Čelnici Evropske unije do sada nisu bili uključeni u direktne pregovore sa Moskvom, već su to uglavnom bili zvaničnici SAD.

Savet ministra spoljnih poslova EU osudio je danas "kontinuirane agresivne akcije" i pretnje Rusije protiv Ukrajine i pozvao Rusiju na deeskalaciju, pridržavanje međunarodnog prava i konstruktivno angažovanje u dijalogu kroz uspostavljene međunarodne mehanizme, najavivši da će "svaka dalja vojna agresija Rusije protiv Ukrajine imati ogromne posledice i teške troškove".

Iako pojedini evropski zvaničnici nisu štedeli reči kada su u pitanju pozivi na sankcije Kremlju, čini se da nisu baš sve države članice EU saglasne po tom pitanju.

profimedia

"Evropa bi mogla da priušti uvođenje sankcija Rusiji, da postoji neka konzistentnost i koherentnost u evropskoj spoljnoj politici, a znamo da ne postoji. Veoma malo zajedničkog jezika postoji i između samih lidera poput Nemačke i Francuske. Samim tim, to je još jedan od razloga zašto se Putin odlučio baš za ovo vreme - zima je, i cene energenata su veoma visoke", ističe Rašeta.

Grupa Evropske narodne partije (EPP), kao najjača politička grupa u Evropskom parlamentu, pozvala je Evropsku uniju da Ukrajini pruži "konkretnu pomoć, uključujući i vojnu", ali i da se uvedu dodatne evropske sankcije režimu u Moskvi, pa čak i da se Rusija izbaci iz SWIFT bankarskog sistema što bi bio zaista veliki udarac.

Severni tok 2 - instrument Kijeva?

Među onima koji pitanju sankcija pristupaju nešto opreznije, nalazi se i prva ekonomija Evrope - Nemačka. Gasovod Severni tok 2 trebalo bi da ide od Rusije do Nemačke, a s obzirom na to da je Evropa već imala problema sa energentima ove zime, možda i nije toliko čudno što je Berlin uzdržaniji od nekih drugih zemalja.

Tako je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da bi Zapad trebalo da se čuva mogućeg uticaja sankcija protiv Rusije. Iako, kako je naveo, "razboritost diktira da se izaberu mere koje će imati najveći efekat na one koji krše zajednički dogovorene principe", ipak je istakao da se varaju svi koji misle da postoji mera bez posledica po Nemačku.

Tanjug/AP/Stefan Sauer/dpa

Rašeta ističe kako je osnovni cilj Severnog toka 2 da se zaobiđe Ukrajina, i da se tako ostavi bez milijardi evra koje dobija za tranzit gasa, čime bi se zemlja dodatno osiromašila. Takođe, naglašava, kada ne bi bilo Severnog toka 2, dovoljno bi bilo da Ukrajina prilikom ruske invazije zapreti "zavrtanjem gasa" kao što je bio slučaj 2006. i 2007. godine, pa da evropske zemlje budu primorane da se umešaju u sukob.

"Kada je Nemačka u pitanju, prvi put u istoriji oko sebe ima prijateljske države, i verovatno ne bi želela da rizikuje odnose sa Rusijom zarad onih sa Ukrajinom. Međutim pritisci se na Nemačku vrše sa svih strana, i verovatno će morati da reaguje u nekom trenutku, samo je pitanje da li će to biti nakon potencijalne invazije, kako ne bi dali Rusiji neki povod za rat", rekao je Rašeta.

Šta Putin zapravo želi?

Dok se na Zapadu raspravlja o najboljem načinu za pristupanje pregovorima sa Rusijom, ova zemlja nesmetano nastavlja sa svojim vojnim aktivnostima. Tako su ruske vojne snage i oprema počeli su da stižu u Belorusiju na vežbe "Saveznička rešenost", koje će biti održana u blizini beloruske zapadne granice sa članicama NATO Poljskom i Litvanijom, i blizu njenog južnog krila sa Ukrajinom.

Inače, zahtevi Moskve su jasni - usmereni su ka SAD i NATO, i uključuju zaustavljanje širenja Alijanse na istok Evrope. Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da su SAD prekršile obećanje dato 1990. godine da se NATO neće širiti dalje na istok.  Od tada je nekoliko centralnoevropskih i istočnoevropskih zemalja, koje su i same bile deo Sovjetskog Saveza, pristupilo NATO. Četiri od njih, Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija, graniče se sa Rusijom.

Rusija tvrdi da ovo širenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme nedaleko od granica jeste direktna pretnja za bezbednost Rusije.  Ipak, Zapad smatra da bi rusko gomilanje trupa sa druge strane moglo da dovede do ponavljanja 2014. godine i sukoba na istoku Ukrajine u kom je stradalo, kako piše BBC, 14.000 ljudi i raseljeno najmanje dva miliona. 

Tanjug/AP/Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin

Rašeta ističe da se ovo što Putin sada radi razlikuje od operacija Rusije u Gruziji ili Siriji, i da su zahtevi daleko agresivniji upravo zato što je predsednik Rusije svestan toga da ih je nemoguće prihvatiti.

"Tu se, zapravo, nalazi želja Putina da izvrši potpunu rekonstrukciju bezbednosne mreže koja se gradila u poslednjih 25 godina, i da se NATO povuče iz svih članica koje su pristupile posle tog perioda - baltičkih zemalja, Rumunije, Bugarske... tu se, dakle, radi o uslovima na koje NATO ne može da pristane", naglašava sagovornik Euronews Srbije.

"Sve i da NATO prihvati neke od uslova koji su koliko-toliko racionalni poput uklanjanja projektila srednjeg dometa ili rešavanja statusa Ukrajine, bio bi na neki način poražen. Putin je, sa duge strane čovek koji bazira svoj legitimitet u ruskom narodu na tome da je on čovek koji je vratio Rusiji status svetske sile i koji se suprotstavlja Zapadu", zaključuje Rašeta.