Igre 
Ko je Alis Vajdel, liderka AfD-a, koju podržava Mask: Zalaže se za smanjivanje poreza, zatvaranje granica i reformu EU
Komentari14/01/2025
-09:15
U Nemačkoj su se proteklog vikenda održali sastanci tri najjače stranke – Socijaldemokratske partije (SDP), Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Alternative za Nemačku (AfD). Nakon sastanaka, SDP i AfD su u novu nedelju zakoračile sa kandidatima za kancelara Nemačke: Socijaldemokrate su na vanrednom kongresu u Berlinu izabrale Olafa Šolca, dok je Alternativa na partijskoj konferenciji u Rizi donela odluku da njen kandidat bude Alis Vajdel.
Međutim, za razliku od partijskih sastanaka demohrišćana i socijaldemokrata, skup Alternative za Nemačku je obezbeđivan od strane jakih policijskih snaga. Naime, više hiljada demonstranata se okupilo kako bi sprečili održavanje konferencije AfD.
Podsećamo, prema istraživanjima, najčešća meta političkog nasilja u Nemačkoj su desničari. Oktobra 2024. godine kopredsednik Alternative Tino Hrupala je bio napadnut na predizbornom skupu u Ingolštatu uoči izbora u Bavarskoj, a u dva odvojena napada ranije prošle godine napadnuta su dva odbornika i poslanik AfD-a.
Uprkos velikom broju demonstranata koji su došli iz okolnih gradova, sukobima policije i demonstranata u kojima je bilo povređenih, korišćenju pirotehničkih sredstava sa jedne, i vodenih topova sa druge strane, Alternativa za Nemačku je okupila 600 delegata koji su prvi put od svog osnivanja izabrali kandidata za kancelara – Alis Vajdel.
Uzor joj je Margaret Tačer, a veliki je kritičar Angele Merkel
I pored zvaničnog izbora, čini se kao da je Alis Vajdel u proteklih nekoliko dana dobila nesrazmerno veliku pažnju u odnosu na ostala dva kandidata. Naime, razgovor između milijardera i bliskog saradnika Donalda Trampa Ilona Maska i Alis Vajdel na društvenoj mreži "Iks“ je izazvao lavinu komentara, čime je ona postala predmet svetskog interesovanja. Mask je tokom razgovora pozvao građane Nemačke da glasaju za AfD.
“Ljudi bi zaista trebalo da stanu iza AfD, u suprotnom će se stvari mnogo pogoršati u Nemačkoj”, poručio je Mask, dodajući da Vajdelovu smatra vrlo razumnom osobom.
profimedia
Alis Vajdel je Alternativi pristupila 2013. godine, a već 2017. godine, kada je AfD prvi put postao parlamentarna stranka, ona postaje poslanica i šefica poslaničkog kluba. Od 2022. godine je kopredsednica AfD-a zajedno sa Tinom Krupalom.
Povezane vesti
Vajdel je navela kako je njen politički uzor nekadašnja premijerka Velike Britanije Margaret Tačer, što, uzimajući u obzir njen odnos prema ekonomiji, ne treba da iznenađuje. Naime, ona, baš kao i njen neokonzervativni uzor, zastupa libertarijanski koncept minimalne države i zalaže se za smanjivanje poreza.
A formalno obrazovanje, koje je sticala na Univerzitetu u Bajrojtu, studirajući ekonomiju, kao i doktorat, ali i profesionalni put – od Goldman Saksa do Bank of China, dozvoljavaju joj da se bavi ekonomskim temama sa pozicije stručnjaka.
profimedia
Tako je u razgovoru sa Ilonom Maskom kritikovala nekadašnju kancelraku Angelu Merkel, odnosno njen odnos prema privredi Nemačke i migracionoj politici.
"Smatram kako je Angela Merkel bila prva "zelena kancelarka“ koja je uništila našu zemlju, ona je 2015. godine otvorila granice za ilegalne migrante, bez da je ikoga pitala, ona je srušila stub naše privrede. Nemačka je jedina visoko razvijena industrija koja je odustala od nuklearne energije“, rekla je ona.
Ona je najavila da će AfD, ukoliko pobedi na izborima, potpuno zatvoriti nemačke granice i proterati migrante bez papira.
Kada je u pitanju odnos prema Evropskoj uniji, Vajdelova je rekla kako će se zalagati za reformu Unije, i da će, ako ne bude bilo moguće, dati građanima Nemačke da odluče o njenom članstvu u EU.
"Ali, ako reforma nije moguća, ako ne uspemo da obnovimo suverenitet država članica EU, trebalo bi da pustimo narod da odlučuje, baš kao što je to uradila Velika Britanija. I mogli bismo da imamo referendum o Degzitu - izlasku Nemačke iz EU", rekla je ona.
Zalaže se okončanje sukoba na istoku kontinenta, protivnik je sankcija i zalaže se za poštovanje granica i suvereno vođenje politike.
"Imamo 20 godina velike koalicije i koalicije "Semafor“ iza sebe, i urušili smo se. Naša zemlja više nije ono što je bila. Bili smo zemlja sa najbezbednijim i najjeftinijim snabdevanjem energijom", kazala je Vajdel.
Povezane vesti
Vajdel, koja je liderka stranke i poslaničke grupe, obećala je da će Nemačka ponovo kupovati ruski gas iz gasovoda Severni tok kroz Baltičko more.
Da li će odlučivati procenti ili, ipak, koalicioni potencijal?
Sudeći prema aktuelnim rezultatima anketa, Alternativa za Nemačku ima veću podršku od sve tri stranke nekadašnje koalicije pojedinačno – socijaldemokrata, zelenih i liberala. Takođe, partija je ostvarila izvanredne rezultate na pokrajinskim izborima u Tiringiji (32,8 odsto), Saksoniji (31,9 odsto).
Ipak, na vodećem mestu u anketama se nalazi Hrišćansko-demokratska unija, a prvi čovek konzervativaca Fridrih Merc je naveo rekao kako neće ući u koaliciju sa Alternativom za Nemačku.
Povezane vesti
Kada se u ozbzir uzme proporcionalni izborni sistem Nemačke i sve veću fragmentaciju njene političke scene, sa sigurnošću se može reći kako će za formiranje vlade biti potrebna koalicije između dve ili više stranaka.
Tanjug AP/Sebastian Kahnert/dpa via AP
Govoreći o mogućim koalicionim partnerima, poslanik AfD Dimitri Šulc je u izjavi za Euronews Srbija nakon raspada „semafor koalicije“ izrazio nadu kako će doći do krupnih promena unutar CDU.
"Ovo pitanje je donekle bespredmetno jer, naravno, niko sa nama za sada neće praviti koaliciju. Za (dugoročnu) budućnost, međutim, nadam se da će CDU ponovo postati konzervativna i hrišćanska i da će snage koje će okončati LGBTQ+ i klimatsku propagandu i sarađivati sa nama tamo prevladati. Što duže CDU čeka, veća je verovatnoća da će na kraju sarađivati sa nama kao mlađim partnerom. Lično, ja nemam ništa protiv toga", istakao je Šulc.
Alternativa za Nemačku se oštro protivi nezavisnosti tzv. države Kosovo
Alternativa je više puta izrazila protivljenje nezavisnosti tzv. države Kosovo. Naime, spoljnopolitički portparol AfD Armin Paulus Hampel je u intervjuu za DW ukazao na greške nemačke politike kada je u pitanju priznavanja nezavisnosti Pokrajine.
„Priznanje Kosova bila je velika greška. Ta državna tvorevina nije u stanju sama da preživi. Već duže vreme ta zemlja je primalac pomoći, a Nemačka tu snosi najveći trošak. Ogroman novac troši se na projekte koji čak pojačavaju migracije prema Nemačkoj, a to nije prihvatljivo“, rekao je on za DW.
Takođe, poslanici Alternative su 2023. godine podneli zahtev u Bundestagu kojim se traži povlačenje nezavisnosti Kosova.
“Lažna država Kosovo je propala – odvojena posle protivpravne agresije NATO-a protiv SR Jugoslavije (1999) i uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine bez sprovedenog referenduma, uz tolerisanje proterivanja stotina hiljada Srba, Jevreja i drugih nealbanaca i nepoštovanje volje srpske manjine na severnom Kosovu, koju su priznale mnoge države, Kosovo ne samo da je najsiromašnija ‘država’ zapadnog Balkana, već je i druga najsiromašnija ‘država’ Evrope, posle Moldavije”, navodi se u saopštenju.
Nekadašnji dopisnik "Politike" iz Nemačke Miroslav Stojanović smatra da, iako CDU ima dobar nivo podrške, Merc ima dosta sužen manevarski prostor po pitanju potencijalnih koalicionih partnera, navodeći da je izbor dosta manji u odnosu na vreme kada je Šolc birao koalicione partnere.
"To paradoksalno zvuči, on neće sa AfD-om, sa Alternativom za Nemačku, on neće veoma uticajne ljude iz njegove stranke sa Zelenima, neće sa Sarom Vagenkneht koja je na levici sasvim, tako da njemu u ovom času ostaju liberali, koji se kreću oko cenzusa ili možda ispod cenzusa. Sa liberalima on ne može da napravi većinu", objašnjava Stojanović.
Uzimajuću u obzir mogućnost da CDU napravi koaliciju sa Zelenima ili Socijademokratama, postoji rizik da ova stranka ponovi grešku "semafor koalicije" kojoj se zamerala ideološka nekoherentnost.
Sa trenutne tačke gledišta, nivo podrške kod građana i pozicija na ideološkoj skali kandiduju AfD kao potencijalnog koalicionog partnera konzervativcima.
Ipak, najveći uspeh Alis Vajdel bi mogao da bude što je na dobrom putu da stranka na čijem je čelu uđe u mejnstrim, ono što je uspela Marin le Pen u Francuskoj i Đorđa Meloni u Italiji.
Komentari (0)