Uspon desnih, antiratnih opcija u Evropi: Da li bi u Francuskoj i Nemačkoj moglo da dođe do velikog političkog zaokreta?

Uprkos narativu kako je rast popularnostI desnice na Starom kontinentu u korelaciji sa ponovnim usponom Donalda Trampa, postoje argumenti koji su na strani tvrdnje kako iza porasta evropske desnica zapravo stoje ekonomski razlozi koji su uslovljeni ratom na krajnjem istoku evropskog kontinenta.

U ovom kontekstu čini se kako promene ne dolaze ni sa istoka, ni sa zapada, jer su centralnoevropske države te koje najglasnije zagovaraju promenu politike u odnosu na sukob između Rusije i Ukrajine koji traje od 2022. godine.

Rumunski predsednički kandidat krajnje desnice Kalin Đorđesku koji je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora, izjavio je da će, ukoliko bude bio izabran za predsednika, prekinuti svaku pomoć Ukrajini.

Takođe, premijer Slovačke Robert Fico je prihvatio poziv ruskog predsednika Vladimira Putina i najavio da će "sa zadovoljstvom" otići u Moskvu na 80. godišnjicu završetka Drugog svetskog rata 2025. godine.

Mađarska i njen premijer Viktor Orban su već nekoliko puta predložili Ukrajini mirovne inicijative poput prekida vatre koje bi stupilo za Božić nakon kog bi došlo do razmene zarobljenika.

Na kraju, promena raspoloženja u odnosu na ovu krizu se primećuje i u vodećim subjektima Evropske unije, Francuskoj i Nemačkoj, državama koje su bile motor mirovnih projekata nakon Drugog svetskog rata.

S tim u vezi, indikativan je porast popularnosti političkih opcija koje se protive eskalaciji sukoba i koje zagovaranju njegovo okončanje diplomatskim sredstvima.

"Rejting Marin le Pen skoro na nivou Fransoa Miterana iz 1974."

Liderka desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marin Le Pen je izjavila da se priprema za vanredne predsedničke izbore, uverena da je vreme predsednika Emanuela Makrona na toj funkciji "gotovo isteklo", prenosi "Le Parisien".

Marin le Pen ima razloga za optimizam, jer da su se predsednički izbori u Francuskoj održali prošle nedelje, ona bi osvojila najviše glasova u prvom krugu, navodi se u anketi koju je agencija za istraživanje javnog mnjenja "Ifop" uradila za "Figaro" i "Radio Sud".

"Rejting Marin Le Pen je porastao za dva poena u poređenju sa istom anketom u septembru, i ona je skoro na nivou Fransoa Miterana iz 1974. godine", rekao je Frederik Dibi, generalni direktor Ifopa, preneo je "Figaro".

Rezultati ankete dolaze nekoliko dana nakon glasanja o nepoverenju vladi. Naime, zahtev za glasanje o poverenju Vladi podneo je Novi narodni front (NFP), krajnje levičarska koalicija koja uključuje socijaliste, Zelene, krajnju levicu i Komunističku partiju, a nepoverenje je izglasano glasovima i levice i desnice, čime je vlada Mišela Barnija postala prva vlada kojoj je nepoverenje izglasano od 1962. godine, kada je na čelu Vlade bio Žorž Pompidu.

Tanjug/AP/Michel Euler

Povodom pada vlade desničarski poslanik Erik Sioti, iz Unije desnice za republiku (UDR) rekao je da je vlada pala zbog lošeg budžeta.

"Ono što smo želeli da uradimo je da srušimo loš budžet, koji ja nazivam socijalističkim, jer je uključivao četrdeset milijardi dodatnih poreza na one koji rade i nemaju nikakvu ušteđevinu. Upozoravali smo: ako ovaj budžet ostane takav kakav je, glasaćemo za nepoverenje. Nisu nam verovali", kazao je on, dodavši da bi vlada sa Marin le Pen i Žordanom Bardelom iz RN "bila sposobna da vlada" i da je do ove situacije došlo zbog formiranja "koalicije srama".

Međutim, kriza nije uzrokovana isključivo ekonomijom, nestabilnost je postala evidentna nakon odluke Emanuela Makrona da u junu raspiše prevremene izbore, posle katastrofalnog rezultata njegove koalicije na Evropskim izborima i trijumfa desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) sa skoro duplo više glasova.

U kontekstu nedavnih dešavanja, čini se legitimnim postaviti pitanje korelacije uspona desnice, odnosno pada popularnosti Preporoda, i upotrebe krize na istoku Evrope za unutar političke svrhe od strane predsednika Makrona.

Ima li "pariski jastreb" dovoljan raspon krila?

Podsećamo, Emanuel Makron je ranije ove godine izazvao burne reakcije širom Evrope i sveta zbog izjave u kojima je odbio da isključi mogućnost slanja zapadnih trupa u Ukrajinu.

Naime, Britanski javni servis je tada objavio tekst pod naslovom: "Makron prelazi sa goluba na jastreba kada je reč o ruskoj invaziji na Ukrajinu"

BBC je postavio pitanje da li Emanuel Makron koristi Ukrajinu da podvuče liniju između njegove strane i opozicije tako što postavlja kontrast između svoje lucidne ratobornosti i kontroverzonog odnosa Marin le Pen sa Moskvom u prošlost.

Podsećamo, Marin le Pen je 2022. godine izjavila kako su sankcije Evropske uniji Rusiji nanele više štete Evropi nego Moskvi.

"Ove sankcije su samo učinile da narod zemalja EU pati. To je neuspeh politike sankcija. Realnost je da smo mi veće žrtve sankcija nego Rusija", kazala je Le Pen.

Ipak, na osnovu izbornog uspeha Nacionalnog okupljanja stiče se utisak kako Francuzi više ne podržavaju stranke okrenute ka ratu, naprotiv, svoj interes vide u miru partijama koje će taj interes da zadovolje

Tanjug/AP/Nicolas Tucat

Marin le Pen je nakon prvog kruga parlamentarnih izbora istakla kako bi premijer iz njene stranke sprečio Kijev da koristi oružje dugog dometa koje isporučuje Francuska za napad unutar Rusije i da će sprečiti inicijativu francuskog predsednika Emmanuela Makrona koja se odnosi na slanje francuskih trupa na ukrajinsko tlo.

"Ako Emanuel Makron želi da pošalje trupe u Ukrajinu, a premijer je protiv toga, onda nema slanja trupa u Ukrajinu", rekla je ona za CNN, dodavši: "Premijer ima poslednju reč".

Prema gorepomenutom istraživanju, Marin le Pen bi pobedila u prvom krugu predsedničkih izbora, ukoliko antagonizam le Pen - Makron odražava odnos prema Kijevu, onda je javno mnjenje svakako na strani ukidanja sankcija i okrenuto ka mirnoj deeskalaciji konflikta.

"Bolesnik Evrope" i kraj "semafor koalicije"

Druga velika sila Evropske unije, Nemačka, takođe se suočava sa političkim brodolomom, jer je nemačkom kancelaru Olafu Šolcu izglasano nepoverenje u Bundestagu, a vanredni parlamentarni izbori su zakazani za 23. februar. Očekuje se da će oni odrediti sudbinu najveće evropske privrede.

Razlog izlaska građana Nemačke na birališta sedam meseci ranije od planiranog je raspad vladajuće "semafor" koalicije.

Inače, opstanak nemačke vladajuće koalicije je mesecima bio ugrožen sve dok nije došlo do konačnog raskola tokom prvih dana novembra, nakon što je kancelar Šolc iz Socijaldemokratske partije (SPD) odlučio da smeni ministra finansija Kristijana Lindnera iz Slobodne demokratske stranke (FDP).

Nekadašnji ministar finansija i funkcioner Stranke slobodnih demokrata smatra kako je trka za kancelara već završena i kako će budući kancelar biti prvi čovek Hrišćansko-demokratske unije Nemačke.

Ipak, postoje glasovi koji nisu sigurni u mogućnost formiranje vlade u kojoj će lider CDU biti kancelar.

Tanjug/AP/Markus Schreiber

Uzimajući u obzir proporcionalni izborni sistem Nemačke i sve veću fragmentaciju njene političke scene, sa sigurnošću se može reći kako će za formiranje vlade biti potrebna koalicije između dve ili više stranaka.

Nekadašnji dopisnik "Politike" iz Nemačke Miroslav Stojanović smatra da, iako CDU ima dobar nivo podrške, Merc ima dosta sužen manevarski prostor po pitanju potencijalnih koalicionih partnera, navodeći da je izbor dosta manji u odnosu na vreme kada je Šolc birao koalicione partnere.

"To paradoksalno zvuči, on neće sa AFD-om, sa Alternativom za Nemačku, on neće veoma uticajne ljude iz njegove stranke sa Zelenima, neće sa Sarom Vagenkneht koja je na levici sasvim, tako da njemu u ovom času ostaju liberali, koji se kreću oko cenzusa ili možda ispod cenzusa. Sa liberalima on ne može da napravi većinu", objašnjava Stojanović.

Uzimajuću u obzir mogućnost da CDU napravi koaliciju sa Zelenima ili Socijademokratama, postoji rizik da ova stranka ponovi grešku "semafor koalicije" kojoj se zamerala ideološka nekoherentnost.

Desno na ideološkoj skali - Alternativa za Nemačku kao da ne zna za neuspeh. Nakon odličnih rezultata na izborima za Pokrajinski parlament u Tiringiji (32,8 odsto) i Saksoniji (31,9 odsto) AfD je na izborima u Brandenburgu ostvarila apsolutnu pobedu među mlađim starosnim grupama postavši ubedljivo najjača opcija u starosnoj grupi od 16-24 godine.

Nakon pokušaja zabrane, Alternativa je stigla do 20 odsto podrške uspostavljajući prednost ispred SPD-a, takođe, izbori u Brandenburgu, uporištu socijaldemokrata, pokazali su kako je AfD pobednik među radnicima koji predstavljaju važnu društvenu grupu za SDP.

Prema mišljenju analitičara, vladajuća koalicija se raspala na pitanju ekonomije i ulaganja sredstava budžeta.

Kao ekonomista po struci, kandidatkinja AfD za kancelara Alis Vajdel je rekla je da će obnoviti posrnulu privredu zemlje, preokrenuti njenu energetsku tranziciju ka zelenoj energiji i ozbiljno smanjiti migraciju. Nemačka prolazi kroz jednu od svojih najgorih kriza, kako navodi Vajdel. 

"Imamo 20 godina velike koalicije i koalicije "Semafor“ iza sebe, i urušili smo se. Naša zemlja više nije ono što je bila. Bili smo zemlja sa najbezbednijim i najjeftinijim snabdevanjem energijom", kazala je Vajdel.

Hrupala: Rusija je dobila ovaj rat

Takođe, povod za međusobne optužbe između pozicije i opozicije je bio i predlog Fridriha Merca da uputi Rusiji ultimatum oko mogućih isporuka raketa "Taurus" Ukrajini.

“Mogu samo da kažem: Budite oprezni. Ne igrajte ruski rulet sa bezbednošću Nemačke”, kazao je Šolc, prenosi Tagesšau.

Uprkos neslaganjima, sličnost SPD i CDU, stranaka koje su u prethodne dve decenije vršile vlast, je u tome da obe zagovaraju nastavak slanja vojne pomoći Ukrajini.

U mogućoj promeni odnosa snaga nakon vanrednih parlamentarnih izbora, svoju šansu vide desničarski AfD i levičarski Savez Sare Vagenkneht, koje se upravo protive ovom stavu SPD i CDU.

Lider AfD Tino Hrupala je tako izjavio kako vlada mora konačno da stigne do trenutka kada želi da završi taj rat i dodao kako odbrambena zajednica mora prihvatiti i poštovati interese svih evropskih zemalja, uključujući Rusiju, dajući sumornu prognozu po interese Ukrajine u sukobu.

"Rusija je dobila ovaj rat", kazao je Hrupala, dodajući da je stvarnost stigla one koji tvrde da žele da omoguće Ukrajini da dobije rat.