Koliko je (ne)realan "plan pobede" Zelenskog? Ako je uslov potpuni poraz Rusije, teško je očekivati da se skoro ostvari

Komentari

Autor: Euronews Srbija

18/10/2024

11:29

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Na samitu lidera Evropske unije u Briselu glavni gost bio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je predstavio svoj "plan pobede" u pet tačaka. Od evropskih zvaničnika traži da ga podrže i uverava da ukoliko se budu držali plana, rat u njegovoj zemlji može biti okončan do kraja naredne godine.

Svoju viziju kraja sukoba Zelenski je predstavio i zemljama članicama NATO-a. I dok niko od ove dve organizacije nije otvoreno odbio plan, mnogi su pokazali saosećanje prema zvaničnom Kijevu, ali bez obaveze da plan Zelenskog i prihvate.

Koliko su ciljevi predsednika Ukrajine realni, od čega će zavisiti realizacija plana, hoće li morati na reviziju i da li je moguće praviti bilo kakav plan o miru bez učešća Moskve su bila neka od pitanja za goste emisije Tema jutra, bivšeg ambasadora Srbije u Belorusiji i člana Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Srećka Đukića i Helenu Ivanov iz Instituta Henri Džakson.

Đukić pre svega naglašava da Zelenski nije predstavio mirovni plan, jer je on predstavljen pre dve godine pod imenom formula mira, koja podrazumeva okončanje rata i povratak na granice 1991. godine, suđenje za ratne zločine, isplatu ratne odštete itd. Novi plan se, kako pojašnjava, odnosi na put do vojne pobede.

"Da bismo došli do mira, nama treba pobeda. A za tu pobedu, on je tamo pobrojao tih pet tačaka o kojima ćemo naravno sada razgovarati. Ali u suštini, toga plana pobede, koji je on podneo jeste članstvo Ukrajine u NATO-u i količina oružja, plus rudni resursi kojima Ukrajina raspolaže", rekao je diplomata za Euronews Srbija.

Rusija je u samom startu odbacila sve što je Zelenski izneo, a naša druga sagovornica Helena Ivanov, dodaje da je čak poručila kako došlo vreme da se u Kijevu "otrezne".

"Ne treba očekivati da će Rusija ovaj plan prihvatiti. Ono što je ključno da bi bilo koja od stavki ovog plana zaista bila ostvarena jeste apsolutni vojni poraz Rusije. S obzirom na to koliko ovaj rat traje, to ne deluje verovatno. Nakon već skoro tri godine ovog rata vidi se da nijedna od dve strane nije u stanju da ima apsolutnu vojnu pobedu. To je upravo i razlog zbog kojeg pre svega mislim da plan koji je predsednik Zelenski predstavio ima malu šansu da se ostvari. Dokle god se za početak ne razreši teritorijalno pitanje Ukrajine, članstvo Ukrajine u NATO-u ne može zaista biti realna opcija na stolu jer kada bi Ukrajina sada u ovakvom sastavu i ovakvoj geopolitičkoj vojnoj situaciji ušla u NATO, to bi de fakto značilo da NATO ulazi u otvoreni konflikt sa Rusijom, što takođe mislim da ni samom NATO-u nije prihvatljivo", smatra analitičarka.

Ivanov se zatim pozvala na procenu analitičara za BBC, da ovaj plan Zelenskog zapravo zvuči kao malo lepše upakovan zahtev da Amerika i ostali zapadni partneri Ukrajine daju još oružja.

"Ako bih morala da kažem koji deo ovog plana mi deluje najrealnije, upravo jeste taj da će se razmatrati davanje još oružja, mada i tu treba napomenuti da će i to zavisiti od ishoda izbora u Sjedinjenim Američkim Državama u novembru", kaže Ivanov.

Na pitanje kako je moguće planirati mir bez učešća Moskve, koja je ismejala "plan pobede", Đukić je prvo naveo da je do sada ponuđeno mnogo mirovnih planova, uključujući ruski, zatim onaj Kine i Brazila. Međutim, on naglašava da će još mnogo raznih planova morati da se ponudi, a zatim prođe kroz mnogo "filtera" kako bi se uopšte našli na stolu.

"Mirovni plan nije pesma, nije lirika, nije osećaj. To je jedna užasna ratna realnost koja se mora vrlo detaljno planirati i vrlo detaljno predlagati jednoj i drugoj strani. Pri tome, ovde sad nije samo u pitanju Rusija i Ukrajina, ovde je u pitanju i Zapad i uopšte globalna bezbednost. Tako da, svi ti planovi moraju da prođu kroz mnogo filtera da bi neki od njih se našao na stolu. Tako da, to nas tek očekuje i taj ukrajinski mirovni plan i korekcija svih tih planova koji postoje, ali ovaj plan koji je sada plan pobede, koji je Zelenski predstavio, koji on reklamira, to je jedan korak ka pobedi koju Ukrajina želi u ovom ratu", objašnjava Đukić.

Diplomata se zatim osvrnuo na drastične promene okolnosti od početka rata, kada se govorilo o ukrajinskoj neutralnosti po uzoru na Finsku. U međuvremenu je i sama Finska ušla u NATO, dok se kreator te formule "finlandizacije" Ukrajine i Belorusije, Henri Kisindžer, pred kraj života odrekao tog modela.

"Mi sad vidimo da imamo obećanje, odnosno Ukrajina ima obećanje, članica NATO-a i samih Sjedinjenih Američkih Država, da će ona biti članica NATO-a kada se određeni uslovi ispune. A sada je Zelenski još dalje otišao. On sad traži poziv za NATO, pa onda kad se ispune uslovi za NATO, ona će ući u poziv. Dakle, stvari ipak ne stoje u mestu, one se kreću korak po korak", naglašava Đukić.

Po tom pitanju, naš sagovornik kaže da je vreme "finlandizacije" Ukrajine prošlo, bez obzira što se Moskva za to zalaže. Zatim navodi primer Zapadne Nemačke, koja nije odmah primljena u NATO ili model Japana, kojim bi se Ukrajini garantovala bezbednost, kao moguće varijante

"Osnovni problem Ukrajine i ukrajinskog osećaja u ovom ratu jeste što je ona izigrana sa garancijama bezbednosti koje je dobila 1994. godine sa Budimpeštanskim memorandumom. Tada su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Rusija u zalog odricanja Ukrajine od nuklearnog oružja, a Ukrajina je tada, po količini nuklearnog oružja, bila treća nuklearna sila u svetu posle Rusije i SAD, odrekla nuklearnog oružja, a sada, 30 godina posle odricanja od nuklearnog statusa, ona ima rat na 20 posto svoje teritorije", kaže Đukić.

Ipak, Đukić ne misli da je izjava Zelenskog, da Ukrajini ili mora da se vrati nuklearno oružje ili da bude primljena u NATO, nije ozbiljan politički stav već retorička figura.

Ivanov smatra da će o tome koji je model najrealističniji odlučiti zbivanja na frontu.

"Mislim da u bilo kakvom realnom članstvu Ukrajine u NATO-u ili u bilo kakvom modelu odnosa koji Ukrajina može da ima sa NATO-om se ne može realno razgovarati dokle god ovaj rat ne bude završen. Pod time mislim da se s jedne strane vojske povuku, ali s druge strane i da se prihvati neki mirovni sporazum koji bi koliko toliko bio prihvaćen zaista od obe strane. I onda kada se ti koraci budu desili, tada će budućnost ukrajinskog odnosa sa NATO-om biti konačno rešena. Kako će to tačno izgledati, opet kažem, teško je predvideti jer to zaista zavisi od toga kako će se taj rat završiti. Moskvi će svakako članstvo Ukrajine u NATO-u biti neprihvatljivo. Uostalom, i počeci ovog samog rata su se vrteli oko pitanja da li će Ukrajina pristupiti NATO-u ili će Ukrajina ostati vojno neutralna, što je bio cilj Rusije", kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da je realno očekivati članstvo Ukrajine u NATO samo ako Rusija bude potpuno poražena.

"Ali ukoliko ovaj mirovni dogovor između Rusije i Ukrajine bude na bilo koji način uključivao koncesije Rusiji, ukoliko Rusija iz tog ugovora bude uspela da izvuče bilo šta za sebe što bi onda Putin na svom terenu mogao da predstavi kao neku vrstu pobede, onda mislim da će bilo kakvo članstvo Ukrajine u NATO-u biti jako teško. Naravno, pitanje je da li je uopšte neki takav mir koji bi dao koncesije Rusiji prihvatljiv iz ukrajinske perspektive", navodi analitičarka.

Kompletnu emisiju Tema jutra gde su naši sagovornici do detalja razmatrali opcije za okončanje rata, možete pogledati u videu na početku teksta.