Ko je buntovnica Sara Vagenkneht, žena koja je "pojela" ostatak nemačke levice na izborima?

Komentari

Autor: Euronews

03/09/2024

15:00

Ko je buntovnica Sara Vagenkneht, žena koja je "pojela" ostatak nemačke levice na izborima? - Copyright Martin Schutt/dpa via AP

veličina teksta

Aa Aa

Samozvana "levokonzervativna" pobunjenica koja je nadmašila svoje stare saveznike veruje da Berlin ne bi trebalo da podržava Kijev usred tekuće invazije Rusije i da bi Nemačka trebalo da bude mnogo manje otvorena za imigraciju.

Za nemačku levicu, izbori u saveznim državama Saksonija i Tiringija bili su katastrofa - osim za partiju osnovanu "juče".

Sara Vagenkneht Savez (Bündnis Sahra Wagenknecht - BSW) uspeo je da zauzme treće mesto u obe države sa 15,8 odsto odnosno 11,8 odsto glasova u Tiringiji i Saksoniji.

Uspeh lidera istoimene partije bio je šokantan širom Nemačke kao i pobeda AFD-a u Tiringiji.

Ali to nije jedina paralela koja se povlači između BSW-a i stranke krajnje desnice.

Tvrdolinijaš, populista ili oboje?

Sahra Vagenkneht je celu svoju karijeru provela na krajnjem krilu levice.

Rođena u Jeni i odrasla u istočnom Berlinu, pridružila se Slobodnoj nemačkoj omladini i vladajućoj partiji Socijalističkog jedinstva Nemačke pre svoje 20. godine.

Nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, nastavila je da studira filozofiju, magistrirala za tezu o tumačenju Hegela od strane Karla Marksa, objavljenu kao knjiga 1997.

Potom je doktorirala mikroekonomiju razvijenih zemalja, sve dok nije počela da se bavi politikom. Nakon što su se nemačke levičarske stranke udružile da formiraju Die Linke 2007. godine, Vagenkneht je postala jedna od njenih najistaknutijih ličnosti koje izazivaju podele i, na kraju, jedan od njenih lidera u Bundestagu.

Nakon dugotrajnog "razvoda" od Die Linkea, što je rezultiralo sa više od 50 članova Die Linkea koji su pozvali na njeno isključenje, osnovala je svoju stranku u januaru, prenosi Euronews.

Njeno odvajanje od vodeće levičarske partije u Nemačkoj bilo je ukorenjeno u njenom uverenju da levičarske partije više ne služe radničkoj klasi, da su previše olabavile migraciju i da su se preterano prepustile ekološkoj politici – čemu se ona žestoko protivi.

Suvše "dobra" prema Kremlju?

Ekonomski model Vagenknehtove podržava socijalnu potrošnju, visoke plate, državne beneficije i državno vlasništvo. Međutim, njeni pogledi na unutrašnju i spoljnu politiku radikalno se razlikuju od stavova mejnstrim levice u zemlji.

Ona je 2017. pozvala na raspuštanje NATO-a i novi bezbednosni sporazum koji bi Nemačku približio Rusiji, najvećem dobavljaču gasa u zemlji.

Nakon invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Vagenkneht se usprotivila sankcionisanju Kremlja i odbila je da podrži slanje vojne pomoći Kijevu.

Početkom 2023. godine pokrenula je peticiju da zaustavi isporuku oružja Ukrajini i pokuša da postigne diplomatsko rešenje sukoba. Njen "Manifest za mir" je za manje od mesec dana dobio oko 700.000 potpisa na platformi za peticije Change.org.

Njen stav o Ukrajini pohvaljen je i podržan od strane AFD-a i drugih ekstremno desničarskih grupa.

Međutim, to je takođe osramotilo njenu bivšu stranku, Die Linke, što je dovelo do ostavke dva istaknuta člana stranke.

Oštre kritike migrantske politike Merkelove

Vagenkneht je bila glasni protivnik migrantske politike koju je iznela bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.

Ona je tvrdila da nemačke lokalne vlasti nemaju ni dovoljno novca ni neophodnu infrastrukturu da ih podrže, što će dovesti do društvenih tenzija i sukoba.

Ona je 2017. godine tvrdila da je politika Merkelove delimično odgovorna za napad islamista na božićnu pijacu u Berlinu 2016. u kojem je ubijeno 12 ljudi.

Ona je takođe pozvala na ograničenje broja izbeglica, stav koji se u Nemačkoj ne smatra veoma kontroverznim, a izrazio ga je i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer 2023.

U želji da objasni svoje stavove o migracijama, objavila je knjigu pod nazivom "The Self-Righteous" (Die Selbstgerechten) 2021. godine, u kojoj je tvrdila da je trenutno postupanje sa problemom migracija štetno za radničku klasu.

Knjiga je dostigla broj jedan na nemačkoj domaćoj listi publicistike, čineći je jednom od poslanika sa najvećom zaradom u zemlji.