Igre 
Makron na klackalici: Da li podeljena ili manjinska francuska vlada može da predstavlja rizik za stabilnost EU?
Komentari04/07/2024
-09:24
Trijumf krajnje desnice, neuspeh bloka predsednika Emanuela Makrona i relativni rast Nacionalnog okupljanja u prvom krugu vanrednih izbora prošle nedelje, postavlja ozbiljna pitanja o sastavu sledeće francuske vlade, a posebno o njenoj sposobnosti da se drži konstruktivne politike EU.
U nedelju, kao što se i očekivalo, predstavnici tvrde desnice, na čelu sa Marin Le Pen i Žordanom Bardelom pojavili su se kao najjača snaga u prvom od dva kruga glasanja, osvojivši oko 37 odsto glasova širom zemlje. Ad hok savez progresivnih snaga poznat kao Narodni front bio je drugi sa 28 odsto glasova, dok je liberalna koalicija na čelu sa predsednikom Makronom zaostala na trećem mestu i to sa oko 20 odsto glasova.
Međutim, politička slika Francuske i dalje je neizvesna. Sistem glasanja u dva kruga zapravo čini gotovo nemogućim da se ekstrapolira konačan raspored poslaničkih mesta nakon drugog kruga sledeće nedelje, već se sve svodi i dalje na pretpostavke.
Poltiko navodi, pozivajući se na tri najveće anketne kompanije u zemlji, da bi Le Pen i Nacionalno okuplje mogli da dobiju između 230 i 295 mesta. Međuti, kako navodi list, izvestno je i da je trka i još uvek u toku i da su sve karte na stolu.
Kombinatorika, bez ikakve sumnje, svakako postoji i još mnoge stvari nisu konačne, ali bez obzira na to da li će drugi krug doneti manjinsku vladu ili prinudnu "kohabitaciju", koja uključuje Emanuela Makrona i premijera iz druge političke tendencije, gotovo je teško evropske partnere ubediti u buduću političku stabilnost Francuske.
Šta kaže politička istorija Francuske?
Međutim, ne bi bio prvi put da Francuska ima rivalskog predsednika i premijera koji zajedno vode zemlju, piše Euronews. Između 1986. i 1988. godine socijalistički predsednik Fransoa Miteran bio je u kohabitaciji sa desničarskim premijerom Žakom Širakom.
Ipak, iako su oni sukobili u pogledu međunarodne i evropske politike, Francuska je na kraju uspela da sarađuje sa svojim partnerima u tadašnjoj Evropskoj zajednici na stvaranju jedinstvenog tržišta.
Povezane vesti
Miteran je na kraju pobedio svog rivala Širaka na izborima 1988. godine, ali je kasnije morao da predsedava još jednom kohabitacijom između 1993. i 1995. godine, ovog puta uz Eduarda Baladura.
profimedia
Predsednik je bio socijalista, a premijer konzervativac. Ipak, retko su ulazili u sukobe, posebno oko političkih pitanja vezanih za EU. Miteran je takođe bio lošeg zdravlja, a ova druga kohabitacija došla je u sumrak njegove političke karijere.
Između 1997. i 2002. godine bio je red na predsednika Širaka na kohabitaciju, kada je njegov konzervativni tabor izgubio krug parlamentarnih izbora nakon taktičkog raspuštanja donjeg doma parlamenta.
Širak je ostao predsednik, a socijalista Lionel Jospin postao je premijer nakon što je osvojio parlamentarnu većinu sa Pluralnom levicom, koalicijom koja je uključivala komuniste i Zelene.
Njih dvojica su često bili u sukobu, navodi Euronews.
Međutim, često su zajedno prisustvovali samitima Saveta EU, stvarajući svojevrsni izuzetak u kojem su predsednik i premijer iz iste zemlje sedeli zajedno za okruglim stolom.
Takođe, bilo je ustavnih sporova oko toga kako podeliti nadležnosti između šefa države i šefa vlade, posebno o pitanjima spoljne politike zemlje i politike EU, a sve je bilo komplikovano onim što je predstavljalo stalnu izbornu kampanju između Širaka i Žospena.
Ipak, kohabitacija Francuske 1997-2002. godine doprinela je uvođenju evra, stvaranju dva važna sporazuma EU, Amsterdama 1997. i Nice 2000. godine, i početku pregovora za najveće proširenje u istoriji EU. Međutim, Euronews navodi da bi ovog puta moglo biti drugačije.
Povezane vesti
Kakva je situacija sada?
Poltiko navodi i da što se finasija tiče, neizvesnost je nešto što tržište ne voli, a uz kohabitaciju je sve moguće. Takođe, danas je Francuska suočena i sa daleko dubljom ideološkom podelom. Uloga radikalnih partija je mnogo veća nego ranije, a politička arena je izuzetno polarizovana.
Pitanje u svakoj kohabitacionoj situaciji je da li će se predsednikovi ciljevi na neki način pokazati kompatibilnim sa prioritetima rivalskog premijera. Međutim, u Francuskoj će se situacija dodatno zakomplikovati kada političke snage usmere fokus na predsedničke izbore 2027. godine.
Armin Štajnbah, profesor prava i ekonomije na HEC Parizu kaže za Politiko da s obzirom na ideološke razlike između Makrona i lidera RN Le Pen ne mogu da se porede sa prethodnim kohabitacijama.
Povezane vesti
"Spoljna politika će stvoriti mnogo problema- od imenovanja nove komisije EU u Briselu do nastavka finansiranja Ukrajine. Makron će odlagati projekte, neće potpisivati zakone. Akcija vlade će biti paralizovana", smatra on.
Tanjug AP/Thibault Camus, profimedia
Međutim, Euronews navodi da liberalni, pro-EU Makron će možda uskoro morati da kohabitira ili sa krajnjom desnicom ili sa radikalnijim elementima levog Novog narodnog fronta.
Analitičar iz Pariza iz Fondacije Žak Delors Sebastijen Mejar kaže za Euronews da u ovom slučaju obe političke tendencije su daleko od mejnstrima, a prostor za jednostrano predsedničko delovanje u slučaju kohabitacije je ograničen.
"Posebnost ove kohabitacije, u poređenju sa prethodnim, jeste da kada vlada bude na formirana, ona zna da Makron ne može da izazove još jedno raspuštanje Narodne skupštine pre leta 2025. godine", rekao je.
Kako kaže, ovo zaista ograničava moć predsednika nad premijerom jer Makron neće moći ponovo da "pritisne nuklearno dugme za raspuštanje (parlamenta) da bi blokirao premijera najmanje godinu dana".
U međuvremenu, EU je već bila u fokusu nekoliko velikih kontroverzi otkako je Makron došao na vlast 2017. godine. Zeleni dogovor, paket azila, migraciono zakonodavstvo i poljoprivredne reforme su sve politike EU koje tek treba da se sprovode u Francuskoj.
U slučaju kohabitacije sa krajnje desničarskim premijerom, usvajanje ovih politika moglo bi da izazove velike institucionalne i političke sukobe unutar ključnih političkih institucija Francuske, suočavajući se sa procesom širom EU sa blokadom na putu.
Da stvari dodatno zakomplikuju, odnosi Pariza sa Briselom su već manje nego idealni.
Finansijski ugao
Evropska komisija je pre destak dana izdala proceduru za prekomerni deficit protiv Francuske i još šest zemalja, uključujući Italiju, Belgiju i druge. Prema Eurostatu, javni deficit Francuske je porastao sa 4,8 odsto BDP-a u 2022. na 5,5 odsto u 2023. godini.
Izvršno telo EU navelo je da, iako su napori vlade da obuzda javni dug do sada bili odgovarajući, Francuska još uvek mora još dosta da radi.
Ova kritika iz Brisela zvuči kao upozorenje protiv rizika da francuska vlada postane još nestabilnija, jer bi javne finansije mogle postati glavna tačka tenzija između oslabljenog predsednika i levičarske ili krajnje desničarske vlade.
Predavač politike EU sa KU Leuven Vouters Volf rekao je za Euronews da ukoliko se francuske stranke na kraju zaglave u parlamentarnim manevrisanjem na račun usvajanja i sprovođenja politike, mogle bi da odlože ekonomske i monetarne strategije EU u godinama koje dolaze.
"U Evropi će biti potrebno mnogo investicija u narednih nekoliko godina. I pitanje je da li će evropski lideri imati hrabrosti da izvrše ove investicije i pronađu mehanizme, i u suštini pronađu novac da osiguraju ove investicije", rekao je on.
Kako dodaje, politički lideri koji su pod pritiskom u pogledu budžeta uticaće i na dalju, generalnu, političku neizvesnost.
Da bi finansirala ambiciozne politike svojih članica, EU će morati da promeni svoj model javnog finansiranja, a to zauzvrat znači da će zemlje članice EU, posebno Francuska i Nemačka, morati dalje da unaprede svoju tradicionalnu saradnju unutar EU.
Zbog toga se Volf pita da li su kompromis i zajednička pozicija i dalje mogući u političkom okruženju u kojem se vlade bore sa kreiranjem domaće politike.
"Tehnokratska vlada bi zaista mogla da depolitizuje neka od ovih pitanja, možda da preuzme krivicu i za neke reforme koje treba da se urade, i onda mislim da bi to bio najbolji scenario. Problem je, naravno, u tome što Francuska ne mora da ima takvu tradiciju. I pitanje je u kojoj meri je to moguće", smatra.
Preporuka za vas
Komentari (0)