Igre 
Hoće li biti novog učlanjenja u EU i može li Srbija do cilja? Tri pitanja ključna, jedno ne zavisi samo od nas
Komentari02/07/2024
-21:28
Mađarska koja je juče preuzela predsedavanje Evropskom unijom, a kao jedan od svojih prioriteta tokom šestomesečnog mandata, istakla je da će se zalagati za politiku proširenja Unije. Kako je navedeno u programu mađarskog predsedavanja, EU je dugo bila angažovana na obezbeđivanju evropske perspektive za Zapadni Balkan, te da zajednica ne može biti potpuna bez pristupanja ovog regiona. Integracija regiona donosi korist Evropskoj uniji u ekonomskom, bezbednosnom i geopolitičkom smislu, navedeno je, između ostalog, u programu mađarskog predsedavanja.
Upravo zbog toga, mnogi u Srbiji su se ponadali da bi u novom talasu proširenja, ranije najavljivanog 2030. godine, mogla da se nađe i Srbija. I dok se čeka nova administracija EU, odlazeći visoki komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, u autorskom tekstu objavljenom pre nekoliko dana, napisao je da je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije u središtu angažovanja EU na Zapadnom Balkanu, kao i da obaveze Kosova i Srbije neće nestati.
"Neophodno je deblokirati evropsku budućnost za obe strane i ojačati bezbednost i stabilnost u regionu'', napisao je Borelj u autorskom tekstu objavljenom na portalu EEAS.
Tanjug AP/Virginia Mayo
Borelj je istakao da je u okviru dijaloga urađeno mnogo tokom proteklih godina, i dodao da proces dijaloga može napredovati samo onoliko koliko su na to spremne obe strane.
''Posredovanje EU ne može doneti veću normalizaciju nego što Kosovo i Srbija žele. Za nekoliko meseci, različiti ljudi će biti zaduženi za ovu temu u Briselu, ali se očekivanja Evropske unije i njenih država članica neće promeniti. Obaveze Kosova i Srbije neće nestati'', istakao je Borelj.
Međutim, iako se upravo dijalog Beograda i Prištine apostrofira kao jedan od važnijih za dalji tok evropskih integracija, budući da je nedavno i Ohridski sporazum ušao u Poglavlje 35, postavlja se pitanje kako je do napretka moguće doći, ukoliko sastanci između delegacija izostaju na visokom nivou, ili nema dogovora kada je reč o tehničkom dijalogu. Podsetimo, prošle sedmice u Briselu nije došlo do susreta između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Kako je izjavio Vučić nakon sastanka, Kurti nije želeo da se sastane s njim jer "Priština ne želi dijalog, već samo priznanje tzv. Kosova".
"Da li nije hteo, nije smeo, nije želeo, to je manje više njegova stvar. Do dijaloga nije došlo, jer oni dijalog ne žele. Oni su čak kroz pomenuta tri uslova želeli de jure priznanje. Ovo više nije de fakto, ovo je de jure priznanje i to je ono što su tražili, to je ono što su želeli", rekao je Vučić i dodao:
Povezane vesti
"Hteli smo da razgovaramo o tome kako kompromisima da rešimo probleme, ali kao što sam rekao i pre samog sastanka znao sam da oni na to nisu spremni i da ih takve stvari ne interesuju".
I SAD smatra da Evropljani žele Srbiju u EU
Da Evropljani žele da vide Srbiju u EU, rekao je danas i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, koji je takođe podvukao da je na tom putu normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključna.
Tanjug/Vladimir Sporčić
"Normalizacija je ono što EU traži. Gledajući dalje, mislim da je važno razumeti da, ako možete imati, kako to Evropljani nazivaju, 'normalizaciju' koja je fundamentalna, široko zasnovana i pravno obavezujuća, možete izgraditi veoma jaku platformu na kojoj možete graditi druge stvari", naglasio je Hil.
Sagovornici Euronews Srbija ističu da normalizacija odnosa Beograda i Prištine jeste važan segment evropskih integracija Srbije, ali da se često zaboravlja da nije jedini, te navode da i na drugim poljima "ima dosta posla".
Selaković: Urušen kredibilitet EU kao posrednika
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, Bojana Selaković, kaže za Euronews Srbija da će još neko vreme biti potrebno da se formiraju institucije u EU, i da se imenuje novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, pa i novi posrednik u dijalogu Beograda i Prištine.
"A ono što je mnogo važnije, to je da sva ova previranja i pregrupisavanja unutar same EU takođe su neka kupovina vremena do ishoda američkih izbora. Tako da, u principu, dosta toga će zavisiti od nove američke administracije i njenog odnosa prema Evropi, pre svega, a ovaj proces, nažalost, još je zavisniji od toga", kaže Selaković.
Dodaje i da je nažalost ozbiljno urušen kredibilitet i reputacija Evropske unije kao nekog posrednika u dijalogu.
Povezane vesti
"Taj sam dijalog koji je vodio Miroslav Lajčak jednostavno nije imao dovoljno tog nekog kredibiliteta, da bi,oni koji u dijalogu učestvuju, zaista stali, čak iza onoga što su sami obećali, govorili i sve ostalo", navela je Selaković.
Sagovornica Euronews Srbija kaže i da ovaj segment nije jedini koji je "sporan i problematičan" kada su u pitanju evropske integracije Srbije.
"I, nažalost, kako vreme prolazi, vidimo da potencijalni uticaji na dalju brzinu i dinamiku postaju sve kompleksniji, odnosno podložni raznim, sada, eksternim dešavanjima, eksternim igračima i tako dalje. Mi sad imamo situaciju u kojoj se, na neki način, Srbija dovodi u vezu sa tim što Crnoj Gori može da se zaustavi dalje institucionalni napredak, iako je Crna Gora, od svih ovih zemalja Zapadnog Balkana, tu negde najviše napredovala... I to je zaista vrlo važno za ceo proces proširenja, da makar jedna zemlja dođe u taj stadijum i da može da ide dalje, da zatvara poglavlja, jer će to svima nam vratiti, na neki način poverenje, da je ovaj proces, može da se završi nekakvim ishodom", objasnila je Selaković.
Povezane vesti
Na pitanje može li Mađarska tokom svog predsedavanja EU da pomogne Srbiji na putu evropskih integracija, kaže da je ta država "nekako sebi dodelila tu jednu vrstu mentorske uloge Srbiji".
"Jer očigledno je to pozicija Mađarske da preko Srbije dalje ubrza sam proces proširenja. Očigledno da to ne dele svi, jer svi procesi odlučivanja na nivou Evropske unije su prilično kompleksni i oni podrazumevaju i usklađivanje i konsensus na nivou 27 članica, pa pre toga te neke procedure koje prođu u Komisiji i u Evropskom parlamentu. Ono što je za sada izgleda izvesno, da upravo zbog pozicije koje Mađarska prema Srbiji imala do sada, tokom prethodnog saziva EK i određenih ponašanja komesara (Olivera) Varhelija, sada se nekako definišu kriterijum i na drugi način, kako bi na to mesto došla osoba iz neke druge zemlje, koja pre svega neće imati direktan interes u regionu proširenja, niti će biti geografski toliko blizu", rekla je ona.
Uprkos svemu tome, kako dodaje, i da postoji dobra volja Mađarske da pomogne Srbiji, trenutak je takav da će malo toga moći i da uradi. Naime, kako podseća, sada imamo odlazeću komisiju, bira se nova, te da će se skoro doći do pred kraj mandata mađarskog predsedavanja dok se sve institucije izaberu.
"Tako da je zaista pitanje koliko Mađarska može sada u ovom trenutku da utiče na bilo šta", dodaje.
To da Mađarska nema dovoljno vremena da pomogne Srbiji smatra i Zoltan Šipošegi, urednik Euronews Mađarska. Naime, kada je reč o proširenju i tome može li Mađarska da ubedi druge države članice da to pitanje bude prioritet, Šipošegi kaže da je važno to što je Evropski parlament već na neki način iskazao da ne želi da sarađuje sa mađarskom vladom.
"Oni su pokušali da zaokruže najvažnija pitanja i teme pre nego što je Mađarska krenula da predsedava. Naravno to utiče i na proširenje, što je jedan od najvažnijih ciljeva Mađarske vlade i to odavno. Najverovatnije prijateljstvo gospodina Orbana i gospodina Vučića neće biti dovoljno da isforsiraju, tako da kažemo, proširenje i ulazak Srbije u ovom periodu godine", rekao je on.
Todorović: Teško govoriti o novom talasu proširenja
I Marko Todorović iz Centra za evropske politike smatra da je u ovom trenutku teško govoriti o talasu proširenja, jer, kako kaže, iako će proširenje biti jedna od najvažnijih tema EU institucija u narendih pet godina, nije realno očekivati da će se EU proširiti na veći broj država.
"Za sada izgleda da jedino Crna Gora ima realnih izgleda da do 2030. postane članica. Imajući u vidu da je Srbija odmah iza Crne Gore prema formalnom statusu u pristupnom procesu, i Srbija ima šanse da iskoristi priliku i uđe u istom paketu sa Crnom Gorom. Ipak, za to su ključna tri pitanja: reforme u vladavini prava, usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom i normalizacija odnosa sa Prištinom. I dok prva dva u potpunosti zavise od Srbije, normalizacija odnosa sa Prištinom zavisi i od druge strane i to je ono što otežava situaciju u kojoj se Srbija nalazi", naveo je Todorović.
Kaže i da sve preuzete obaveze Beograda i Prištine ostaju i u narednoj administraciji i da se očekuje rešavanje otvorenih pitanja.
"Finansiranje iz Novog plana rasta za obe strane zavisiće direktno od napretka u pregovorima, a moguće je da će EU tragati i za novim podsticajima koji bi mogli motivisati strane da postignu konzensus", podvukao je Todorović.
Preporuka za vas
Komentari (0)