Izbori u Nemačkoj: Merc favorit, ali je izvesna široka koalicija koja (možda) izostavlja AfD

Nemačka izlazi na vanredne parlamentarne izbore nakon neočekivano kratke predizborne kampanje. Fridrih Merc i njegova CDU/CSU vode prema predizbornim anketama, a desničarska AfD je na drugom mestu sa više 20 odsto podrške, dok su socijaldemokrate Olafa Šolca na trećem mestu, prema anketama.

Predstojeće izbore u Nemačkoj čitava Evropa prati sa posebnom pažnjom, imajući u vidu interne i spoljašnje okolnosti, a Fridrih Merc, lider CDU-a, bi trebalo da na kraju bude pobednik i postane kancelar.

Ipak, ostaje pitanje da li je taj scenario izvestan, s obzirom na to da CDU neće imati većinu samostalno, i za stabilnu vladu će biti potrebna široka koalicija koja će da obezbedi većinu.

Izbori u Nemačkoj bili su tema emisije Euronews Svet, u kojoj su govorili Petar Ćurčić, istoričar sa Instituta za evropske studije, Miroslav Stojanović, nekadašnji dopisnik iz Berlina i Nemanja Rujević, novinar Dojče velea.

Kako je rekao Rujević, ankete se objavljuju svakog dana i nije se u poslednjim danima primetilo veliko kolebanje s obzirom na dešavanja u svetu. Konzervativci su na oko 30 odsto, a Alternativa za Nemačku će, kako kaže, verovatno biti druga.

"Jedina pomena vredna promena, to što će Levica sigurno preći cenzus, sad su na 7-8 odsto, a to nije beznačajno jer u zavisnosti od toga koliko tih manjih stranaka preskoči cenzus menjaće se anatomija Bundestaga. Samo čudo može da se desi pa da Merc ne bude onaj ko će skovati iduću vladu", rekao je Rujević.

Euronews Srbija

Govoreći o tome da li će mogućnost da Merc bude kancelar značiti i konačni kraj vladavine Angele Merkel, jer je Olaf Šolc bio kancelar kontinuiteta, Rujević kaže da je u neku ruku to tačno.

"Merc se profiliše kao anti-Merkel, ona ga je praktično najurila iz partije pre nekih 20 godina što je bio veliki udarac. I on sve izokola ili direktno optužuje nju da je odvukla CDU previše ulevo ka centru i da će on to sad da vrati na konzervativnu stranu, što i čini. Jedina tema maltene su migracije i pitanje bezbednosti, ali to je na kraju krajeva i učvrstilo poziciju Merca", rekao je on.

Kada je reč o transatlantskim odnosima, Stojanović kaže da su Mercove poslovne veze sa Amerikom zaista jake, ali da će se videti koliko će se to preliti na njegov politički kapital. 

"Dva šoka su se dogodila koja određuja fizionomiju ovih izbora - oko incidenata, tragičnih događaja, i taj šok na Minhenskoj konfernciji. Amerikanci su činili uvek to što čini sada i Tramp, samo što nisu tako otvoreno. Njihov uticaj je i ranije bio jak na ono što se zbiva u političkoj sferi u Nemačkoj", rekao je on.

Euronews Srbija

Govoreći o potencijalnim koalicijama nakon izbora, Stojanović kaže da veruje da će doći do velike koalicije jer je manevarski prostor Merca sužen.

"Njegov koalicioni prostor je veoma sužen. Zeder na primer neće Zelene, onda sami kažu da Levica oni neće sa Mercom, maenvarski prostor Mercu je sužen, i tu Šolc koji se uvek nada čudu, računa da može da se otvori za njega neka vrsta prostora", rekao je Stojanović.

Migracija kao glavna tema

Pitanje migracija bilo je jako važno u ovoj kampanji, ali Petar Ćurčić napominje da je jako važno reči o kojim migracijama govorimo.

"Nemačka je društvo koje stari, sve stranke, pa čak i CDU i SPD, one žele kfalifikovanu migraciju, dakle migraciju kvalifikovane radne snage i oni to pozdravljaju, u svim svojim programskim dokumentima institraju na integraciju kao ključu. Alternativa je iskoristila niz incidenata koje su počinili pojedinci kako bi kapitalizovala otpor migracijama u nemačkom društvu, meni se čini da je Merc pokušao tu prazninu sada da popuni i da sa tom tvrđom retorikom prema tražocima azila vraća glasove desnice. Nije sporna integracija kvalifikovanih kadrova, inženjera, naučnika, to je Nemačkoj potrebno", rekao je Ćurčić.

Euronews Srbija

Na pitanje da li je jedina predizborna konstanta to što raste podrška Alternativi za Nemačku, Rujević kaže da je to najjača partija na istoku zemlje i da skoro da neće biti izbornog okruga na istoku gde oni neće biti prvi.

"Paradoks je u sledećem, AfD je nastala kao stranka klasičnih ekonomskih liberala koji su se u ono vreme zalagali za napuštanje evra zbog krize evra, kako je dva tri puta skretala udesno i menjala rukovodstvo, nije menjala ekonomski program. Danas u tom programu nema apsolutno ništa za takozvanog malog čoveka, upravo za onog kojem se oni navodno obraćaju i koji glasa za njih. To je još jedna bizarnost njihovog rasta, oni pričaju samo o navodnom preplavljivanju Nemačke migrantima, na toj temi poentirajuJa mislim da je ključ njihovog rasta u padu životnog standarda Nemaca", rekao je Rujević.

 

 

 

 

"Šanse da CDU dobije apsolutnu većinu su izuzetno male"

Za Euronews Srbija je o izborima u Nemačkoj govorila i Liv Straud, novinarka Euronews-a.

"Prema najnovijim istraživanjima rezultati anketa su više-manje slični u poslednjih par meseci, pošto su vanredni izbori raspisani u decembru, CDU ima oko 30 odsto. U Nemačkoj se obično formiraju koalicione vlade. I jedina vlada u istoriji Nemačke, koja je formirana posle Drugog svetskog rata, imala je apsolutnu većinu, u smislu više od 50 odsto, bilo je to 1957. godine. To je zaista bilo davno i šanse da CDU dobije apsolutnu većinu su izuzetno male i politički analitičari u protekla tri meseca se slažu oko toga. Oni misle da je najverovatniji ishod vlada, odnosno koalicija CDU-a i SPD-a", kaže Stradu.

Sve oči uprte su u AfD. Predviđeno je da oni budu na drugom mestu, sa najverovatnije više glasova od socijaldemokrata sadašnjeg kancelara Olafa Šolca, a postavlja se pitanje šta je glavni uzrok uspeha AfD-a i ko uglavnom glasa za njih.

"Bilo je zanimljivo posmatrati uspon AfD-a. To je stranka koja je osnovana pre samo 10 godina. U ovom trenutku je na istorijskom maksimumu što se tiče popularnosti. Prvi put ima takve rezultate, dakle negde oko 20 odsto. Pre dva dana im se davalo 21 odsto glasova. Ono što je zanimljivo je da ako pogledamo demografiju birača, vidimo da su glavne pristalice AfD-a muškarci. Mnogi eksperti su na početku potcenili uspeh AfD-a kod mladih. Mislili su da su pristalice AfD-a uglavnom ljudi stariji od 60 godina. Međutim, najnoviji podaci pokazuju da su najbrojniji birači muškarci između 45 i 59 godina, to je oko 25 odsto njihovih birača, što se žena tiče, to je otprilike polovina od procenata muškaraca, a to su žene između 30 i 44 godine starosti. Zatim, u kategoriji od 18 do 22 godine, to su mladi i to je veliko iznenađenje. To dakle znači da oni koji najmanje podržavaju AfD su oni stariji od 60 godina. A glavni razlog je to što je AfD aktivna na društvenim mrežama i videli smo da je njihova popularnost na TikToku praktično eksplodirala i profil liderke AfD-a Alis Vajdel je jedan od najgledanijih na TikToku, mnogo popularniji od Olafa Šolca. Jedino je još ultralevica toliko popularna na TikToku", ističe Straud.

"Cilj Alis Vajdel i AfD-a je da ona postane kancelarka 2029. godine"

U proteklih deset godina vlada mišljenje u Nemačkoj da neće biti nikakve saradnje u nekakvoj koaliciji s AfD-om. Međutim, postavlja se pitanje da li možemo da zamislimo da ćemo uskoro videti AfD kao kredibilnog partnera u nekakvoj budućoj nemačkoj vladi.

"Još od Drugog svetskog rata etablirane političke stranke poput CDU-a, SPD-a i Zelenih obećavale su da neće sarađivati sa krajnjom desnicom. To je bilo posle Drugog svetskog rata i zbog mračne istorije u Nemačkoj. Do sada te stranke su stalno ponavljale to isto. Međutim, kao što možemo da vidimo, 50 odsto građana u Nemačkoj glasaju za stranke koje su protiv migranata, koje žele strože zakone protiv migracija, u procentima to je 30 odsto birača CDU-a i 27 odsto birača SPD-a. Tako da nije nezamislivo da za četiri godine, 2029. godine, AfD igra još značajniju ulogu i da će kandidatkinja i liderka AfD-a Alis Vajdel postati kancelarka, jer je ona rekla da je to njen cilj, da želi da bude kancelar Nemačke 2029. godine", kaže Straud.

Računica posle izbora mogla bi da da ulogu malim strankama, krajnoj levici, liberalima i Savezu Sare Vagenkneht (BSW).

"Krajnja levica u ovom trenutku ima oko sedam osto podrške, BSW ima oko pet odsto, a liberali imaju oko četiri odsto. To su male stranke, ali mogu da imaju veliki efekat na to kakva koalicija može da nastane. Koalicije se formiraju zavisno od broja glasova, dakle ako te stranke ne pređu cenzus od pet odsto ostaće vanparlamentarne stranke. U nedelju će biti uzbudljivi izbori i prvi put se dešava da tri stranke mogu da ostanu ispod cenzusa", kaže Straud.

Šta Srbija može da očekuje?

Govoreći o budućoj vladi Nemačke i šta bi Srbija mogla da očekuje, gosti emisije Euronews Svet saglasni su da ne treba očekivati drastične promene.

"Mislim da u principu od nemačke politike ne treba mnogo novog očekivati. Nemačkoj je važno nekoliko stvari - prvo da zadrži ekonomsko prisustvo, ne samo u Srbiji, nego u regionu Zapanog Balkana, drugo potrebna je stabilnost pre svega u odnosima Bogerada i Prištine, a i generalno u regiji, pogotovo u BiH. Vrlo je važno da je za vreme Šolcove administracije došao iz EU predlog poznat kao francusko-nemački predlog o KiM, takođe u gotovo u svim prigramima stranaka centra, CDU, SPD, Zelenima, Liberalima postoji jedna rečenica u kojoj se kaže da će te stranke ukoliko dođu na vlast da podržavaju intergaciju Zapadnog Balkana, Moldavije i Ukrajine. Tu možemo da se složimo da EU prolazi kroz proces redefinicije, pitanje je šta će od proširenja biti", rekao je on.

Euronews Srbija

Rujević takođe kaže da se od Merca ne očekuje ništa novo.

"Ja bih se čak usudio da kažem da će se Mercu više obradovati Vučić nego građani Srbije zbog bliskih veza SNS i CDU, oni su deo iste familije stranka. Teško se šta posebno novo može očekivati, nema Srbije nigde u kampanji, nema Balkana, o protestima koji su tema broj jedan u Srbiji, malo se govori", rekao je on.

Što se proširenja tiče, Stojanović kaže da će Merc biti na Makronovoj liniji, da nema proširenja dok se "ne ogranizuje evropska kuća".

"Ta organizacija sopstvene kuće traje i nema joj izgleda da je ozbiljnim reformskim zahvatima nešto učinjeno. Nastupaće Nemačka pragmatično, i tamo gde je nemački interes biće skladan odnos", rekao je on.

Celu emisiju Euronews Svet pogledajte u videu na početku teksta.