Igre 
Smrtonosni toplotni talasi već u junu: Klimatski stručnjak objašnjava zašto je Grčka na udaru ekstremnog vremena
Komentari22/06/2024
-14:09
Grčku je ovog meseca pogodio najraniji toplotni talas izazvavši više smrtnih slučajeva i zatvaranje škola i turističkih atrakcija. Temperature su sada pale malo ispod zvanične granice toplotnog talasa od 38 stepeni Celzijusa, ali se ne očekuje puno predaha do kraja leta.
Nema sumnje da se ova mediteranska zemlja nalazi na prvoj liniji klimatskih promena u Evropi izazvanih ljudskim faktorom. Prošle godine ju je zahvatio rekordno dug toplotni talas koji je trajao 16 dana, što je doprinelo najvećem požaru u EU ikada, jer je područje dvostruko veće od Atine nestalo u dimu između jula i avgusta. Najmanje 28 ljudi je poginulo, a na desetine je povređeno.
Grci su imali malo vremena da dođu do daha pre nego što je u septembru došlo do smrtonosnih poplava, a na neke oblasti se sručila prosečna godišnja količina kiše u jednom danu od tokom oluje Danijel.
Dok se priprema za još jednu sezonu klimatskih ekstrema, pitanje je koji su razlozi zbog kojih je Grčka tako teško pogođena? Da bismo to saznali, Euronews je razgovarao sa klimatskim naučnikom dr Kostasom Laguvardosom, direktorom istraživanja u Nacionalnoj opservatoriji Atine (NOA).
Mediteran se najbrže zagreva u Evropi
Znamo da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, sa temperaturama koje rastu otprilike dvostruko više od globalnog proseka. To je potkrepljeno nedavnim izveštajem Svetske meteorološke organizacije UN-a i klimatske agencije EU Kopernikus.
Naročito leti, zagrevanje je najakutnije u centralnoj i jugoistočnoj Evropi i oko Mediterana, kaže Kopernik.
"Mediteran je žarište klimatske krize", kaže dr Laguvardos za Euronews Green, ističući da su južna Italija, Kipar, Turska i zemlje severne Afrike takođe teško pogođene sve većom vrućinom.
Povezane vesti
Posebno brzo se zagreva istočni deo Mediterana, dodaje on. Tokom proteklih 30 do 40 godina, istraživanje NOA-e pokazuje da ukupni porast temperature u Grčkoj premašuje 1,5 stepeni Celzijusovih - veoma visok skok za tako kratko vreme.
Kako drugi klimatski faktori utiču na Grčku?
Grčka ima najdužu obalu na Mediteranu - kada otkrijete hiljade njenih ostrva u Egejskom, Jonskom i Sredozemnom moru i Kritskom moru.
"Postojanje mnogih ostrva koja su izložena moru čini ih ranjivijim", kaže dr Laguvardos – pre svega na jake vetrove. Zemlja je neobičan mozaik kopna i mora.
Morski toplotni talasi i cikloni postavili su novi rekord
"Imamo sistem koji funkcioniše u celini – more, vazduh – i pošto se jedna od komponenti u ovom sistemu zagreva, onda zagreva i drugu", objašnjava dr Laguvardos.
To je bio slučaj prošle godine, kada je letnji toplotni talas podigao mediteranske vode do novog rekorda.
Ciklogeneza se odnosi na formiranje ciklona i drugih sistema niskog pritiska iznad mora. "Veoma loš primer" za to se desio u septembru 2023. u obliku oluje Danijel, koja je donela ogromnu količinu padavina na kopno.
Povezane vesti
Suvi vetrovi stvaraju savršenu oluju za šumske požare
Blizina Grčke Africi znači da topli vetrovi često prolaze preko okeana. Ovo se dogodilo ranije ovog meseca, sa vrelim vetrovima koji nose prašinu iz severne Afrike koji su podstakli toplotni talas.
Sada zemlja doživljava jake, suve severne vetrove poznate kao Etezi, koji duvaju preko Egejskog mora, uglavnom pogađajući ostrva i istočne delove, uključujući Atinu. Obično dominiraju u julu i avgustu, ali se sada pojavljuju i ranije u junu.
Tanjug/AP/Petros Giannakouris
To je problem, objašnjava dr Lagouvardos, jer kombinacija suvih, vrućih uslova i jakih vetrova stvara "najgori scenario" za šumske požare.
Ako treba praviti razliku između Grčke i drugih mediteranskih zemalja u pogledu uticaja klime, naučnik kaže da je to ovaj broj šumskih požara koji je nesrazmerno visok.
Stručnjaci razmatraju niz rešenja i tehnika upravljanja šumama kako bi se uhvatili u koštac sa ovom godišnjom pojavom - uključujući korišćenje tehnologije poput dronova i temperaturnih senzora.
Ekstremni vremenski događaji pojačani su u Grčkoj
Da bi bolje procenio kako se klima u njegovoj zemlji menja, dr Laguvardos je osnovao i koordinira mrežu od stotina automatizovanih površinskih meteoroloških stanica širom Grčke.
Ovo pomaže da se obezbede lokalizovanija upozorenja o toploti i da se prate trendovi u kojima se delovi zemlje najbrže zagrevaju. U stvari, nije južna Grčka, već severozapadni delovi zemlje – udaljeni od mora – koji imaju veći trend zagrevanja u poslednjih 30 godina, kaže on.
NOA takođe prati ekstremne vremenske događaje - koje klasifikuje kao one koji izazivaju značajne društvene i ekonomske uticaje. Od 2000. do 2009. bilo je 60 takvih događaja, što je skočilo na 90 između 2010. i 2019.
Godine 2021, kao odgovor na razorne požare tog leta, Grčka je osnovala Ministarstvo za klimatsku krizu i civilnu zaštitu.
Odražavajući poziciju zemlje na prvoj liniji, političari imaju tendenciju da govore mnogo jače o krizi od mnogih svojih kolega iz severne Evrope.
"Grčka se suočava sa ratom u vreme mira", rekao je prošle godine premijer Kirijakos Micotakis. "Klimatska kriza je ovde i tera nas da sve vidimo drugačije".
Komentari (0)