Vremenski ekstremi nezaobilazni i ovog leta u Srbiji: Toplotni talasi sve češći, superćelijske oluje nova normlanost

Ekstremni vremenski uslovi više nisu pojedinačni slučajevi, već neizbežne okolnosti koje se dešavaju svakog leta, kažu stručnjaci. Nekada su tokom cele sezone beležena do dva toplotna talasa, a danas možemo očekivati i do osam ekstremnih talasa ovog tipa, što stvara savršene uslove i za superćelijske oluje. 

Pod toplotnim talasom se podrazumeva minimum pet uzastopnih dana u kojima se maksimalna temperatura ne spušta ispod 30. pondeljka, objašnjava meteorološkinja Euronews Srbija Milena Ćirković. 

A sa početkom juna, dočekao nas je prvi toplotni talas u ovoj letnjoj sezoni koji bi trebalo da traje otpilike do utorka ili srede, u zavisnosti od mesta do mesta, objašnjava naša meterološkinja dodajući da se temperaturni pik očekuje tokom ovog vikenda.

Kada je reč o tropskim noćima, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni, tokom ovog talasa očekuju samo u velikim gradovima zbog zagrevanja velike količine betona, pa će se građani Beograda, Novog Sada i eventualno Niša susresti sa ovim problemom.    

Toplotni talasi počeli pre vremena

Ćirković kaže da se očekuje da ovaj jun bude nešto topliji od višegodišnjeg proseka, te da se u pojedinim mestima očekuje deficit padavina.

"Srednja maksimalna temperatura na teritoriji cele Srbije bi trebalo da iznosi negde oko 30 do 31 stepen, i u toj poslednjoj dekadi, trećoj dekadi juna, očekujemo malo intenziviranje tih toplotnih talasa, što je jednostavno i uobičajeno za ovaj deo godine i za predele kojima se mi nalazimo", navodi ona.

U odnosu na prethodne godine, toplotni talasi su učestaliji i intenzivniji, a sa njima imamo izražene i suše, ukazuje Ćirković, navodeći da toplotni talasi spadaju u eksremne tipove vremena.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Njih je recimo pre desetak godina bilo jedan do dva godišnje, sad se već javljaju znatno više, tri do pet,  pa čak i tih toplotnih talasa", upozorava meteorološkinja.

Dodaje i da se javljaju mnogo češće, intenzivniji su i duže traju, ali se ne može prognozirati tačan broj tokom ove sezone, ističući da su "možda počeli čak i pre vreme".

Uslova za superćelijske oluje će biti napretek

Predikcije su da će iz godine iz godine, zbog klimatskih promena i povećanja ugljen dioksida u atmosferi, moći da očekujemo sve tipove opasnog vremena, među kojima su i superćelijske oluje.

"Za njih je potrebno da atmosfera bude vlažna i da bude topla, toplote će ove godine biti i na pretek, kako se kaže, ove biti će i vlage, tako da su to nekde glavni okidači za nastanak tih grmljavinskih supercilijskih i višecilijskih oluja.

FoNet/Miodrag Miša Pejić

Govoreći o tačnoj prognozi u kom delu godine će se one javljati, Ćirković ukazuje da će to najverovatnije biti u ovom periodu, zato što je to najtopliji deo godine,

"Kad budemo imali neki prodor vlažnog vazduha i kada se svi parametri budu poklopili, ali se te superćelijske oluje, pa čak i obične oluje ne mogu prognozirati mnogo unapred. Takva vrsta oluje se prognozira dva do tri sata pre nego što se takav oblak formira i jednostavno počne da se kreće", objašnjava ona. 

Budućnost još ekstremnija

Kad slušam starije ljude, možemo čuti da je danas nesnošljivo toplije nego pre, da tokom leta u najtoplijem delu dana ne mogu da borave napolju, i sve to nimalo nije prenaglašeno, tvrdi naša meteorološkinja.

"Činjenica je da je toplije, to pokazuju jednostavno i osmotreni podaci. Tokom ove zime imali smo najtopliju zimu ikada zabeleženu, iz meseca u mesecu su bili oboreni razni temperaturni rekordi i iz leta u leta se takođe beleže temperaturni rekordi", ističe meteorološkinja.

profimedia

Dodaje i da se sada češće javlja fenomen "tropskih noći" u kojima je temperatura poprilično visoka, iznad 20 stepeni i onda organizam ne može da se odmori, odnosno da se "ohladi" i onda ljudima to padne poprilično teško.

"Ono što su predikcije za budućnost jeste da mi jednostavno te tipove opasnog vremena živimo već sada, da je to naša sadašnjost i da će svakako biti i naša budućnost i da u budućnosti možemo da očekujemo još ekstremnije i još očestalije vrste ovakvih pojava", zaključuje Ćirković. 

Upozorenje Batuta

Iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" savetuju da svaki pojedinac sprovodi mere lične zaštite. Оdеćа bi trеbаlо dа је nаprаvljеnа оd lаgаnih lеtnjih mаtеriјаlа svеtlе bоје, а čiја strukturа dоpuštа prоpustljivоst vаzduhа i оmоgućаvа uspеšniје оdаvаnjе tоplоtе.

Rеdоvnа rеhidrаciја u tоku cеlоg dаnа, nеvеzаnо zа stеpеn fizičkе акtivnоsti ili оsеćај žеđi
Ukоlikо sе rаdi о stаriјој pоpulаciјi ili nеzаpоslеnimа, svе tеžе kućnе pоslоvе (prаnjе rubljа, tеpihа, zаvеsа...) trеbаlо bi оbаvljаti u hlаdniјој pоlоvini dаnа (јutrо, vеčе).

Bеz prеkе pоtrеbе, nе bi trеbаlо nаpuštаti dоbrо klimаtizоvаn zаtvоrеni prоstоr zа svе vrеmе trајаnjа pоvišеnе spоljnе tеmpеrаturе. Ukоliко је tо nеizbеžnо, оbеzbеditi rеdоvnu rеhidrаciјu u tоku bоrаvkа nа tоplоm.

Tanjug/Zoran Žestić

"Pоsеbnu pаžnju trеbа оbrаtiti nа оdržаvаnjе ličnе higiјеnе, zаtim nа higiјеnsке uslоvе u tоku prаnjа vоćа i pоvrćа kао i nа sаmu priprеmu hrаnе, јеr u uslоvimа kаdа је оrgаnizmu nеоphоdnо bеsprеkоrnо funkciоnisаnjе sistеmа tеrmоrеgulаciје, svака dеhidrаciја, nаstаlа kао pоslеdicа аlimеntаrnе intоksikаciје prаćеnе diјаrејоm, dоdаtnо bi kоmplikоvаla zdrаvstvеnо stаnjе оsоbе kоја је prеtrpеlа bilо које оd nаvеdеnih kliničkih mаnifеstаciја tоplоtnоg strеsа", kažu u Batutu.

Stefanović: Važna umerenost

Dr Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku u Beogradu savetuje građanima da izbegavaju najtopliji deo dana za boravak napolju i da što češće uzimaju tečnost i tako se rehidriraju.

"Ključni savet je umerenost. Svi mi treba da vodimo računa o svom zdravlju, a naravno da će tropski talas i visoke temperature najviše pogoditi pacijente koje već imaju neke hronične bolesti, najčešće one sa kardiovaskularnim bolestima", rekla je Stefanović za Tanjug.

Podseća da tokom visokih temperatura srce radi pod povećanim naporom, organizam treba da se prilagodi novim uslovima, da se rašire periferni krvni sudovi.

Dodala je i da srčani bolesnici treba da izbegavaju da nose veliki teret u rukama, kao i da ne rade ništa dodatno čime bi opeteretili srce.

"Ako ste hronični pacijent izbegavajte uzbrdice. Ostanite u najtoplijem delu dana od 11 do 17 časova kod kuće i molim vas slobodno uplatite klimu ili bilo koji rashladni uređaj koji imate u kući - to je ono čega se naši najstariji sugrađani plaše, kao i vaspitačice u vrtićima da se deca ne prehlade. Međutim, vrlo je važno da budu u prijatnoj atmosferi da im ne bude pretoplo. Nema razloga da gube elektrolite znojenjem", navela je Stefanović.