Igre 
Da li Makron "kopira" Sančezov manevar? Naizgled očajnički potez nedavno je uspeo dva puta, ali po visokoj ceni
Komentari11/06/2024
-20:15
Iznenadna odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da posle debakla na izborima za Evropski parlament u nedelju raspiše vanredne parlamentarne izbore 30. juna i 7. jula izazvala je haos na političkoj sceni u zemlji, nagli pada berzanskih indeksa i evra, ali i lavinu raznih tumačenja ovog poteza.
Dominantna pobeda desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) nad Makronovim Preporodom sa 31,5 prema 15,2 odsto dovela je u pitanje stabilnost vlade, a pojedini analitičari primetili su da je Makron reagovao isto kao i španski premijer Pedro Sančez, na veoma sličnu krizu poverenja. Naime, on je pre godinu dana, nakon odličnih rezultata desnice na lokalnim izborima, takođe rešio da raspiše parlamentarne izbore.
Kockanje mu se isplatilo, ali tek nakon meseci pregovora sa regionalnim partijama, koja su pružile podršku njegovoj vladi u zamenu za krupne ustupke. Najkontraverznija je bila amnestija katalonskih separatista, predvođenih Karlesom Puđdemonom, koji je pobegao iz zemlje nakon raspisivanja referenduma o nezavisnosti 2017. koji je proglašen neustavnim. Iako je Sančezu ovaj savez produžio politički opstanak, njegova Socijalistička partija izgubila je od Narodne partije na evropskim izborima (34,2 prema 30,2 posto), a gorivo snažnom rastu desnice upravo je pružila pomenuta amnestija.
Tanjug AP/Bernat Armangue
Sančez nije prvi koji se odlučio na ovako radikalan potez suočen sa rastućom pretnjom rivala, pa su mnogi mediji 2023. godine, prenoseći vest o vanrednim izborima u Španiji pomenuli bivšeg premijera Portugala Antonija Košte iz Socijalističke partije, koji je održao vanredne izbore u januaru 2022. jer su i levica i desnica odbile da izglasaju budžet.
Na prvi pogled kockanje mu se itekako isplatilo jer je njegova partija, na veliko iznenađenje analitičara, povećala broj mandata sa 108 na 120, na štetu drugih levičara iz koalicije koji su postali "višak". Košta je u trijumfalnom govoru tvrdio kako je narod pokazao "crveni karton" političkoj krizi i izabrao stabilnost, izvesnost i sigurnost.
Ipak, Koština sreća nije dugo trajala, a narod nije dobio ništa od tri pomenuta termina, već seriju korupcionaških skandala, ostavke 11 članova vlade, 40 policijskih pretresa kancelarija zvaničnika i konačno ostavku premijera krajem 2023. godine i nove izbore u martu ove godine na kojima je Socijaldemokratska partija preuzela vlast.
Tanjug/AP/Ana Brigida
Makron bi zadržao dovoljno poluga moći da opstruiše desničarsku vladu
Iako su sličnosti između situacija u Portugalu, Španiji i Francuskoj očigledne, gde lideri pod pritiskom desnice (ili sa obe strane u slučaju Košte) raspisuju izbore plašeći se da će kasnije njihovi rivali još više ojačati, Makronov slučaj se ipak razlikuje.
Povezane vesti
Pre svega, on je predsednik, a ne premijer i mandat mu ističe tek 2027, što znači da bi u slučaju poraza bio prinuđen na kohabitaciju sa strankom Marin le Pen, pa bi u najgorem slučaju za njega premijer umesto Gabrijela Atala bio Žordan Bardela. Pošto francuska Peta republika tradicionalno prednost daje položaju predsednika, iako je formalno svrstana u red parlamentarnih režima, za to mesto se nadmeću lideri partija, pa bi Makronu u teoriji glavni rival bila Le Pen.
Tanjug/AP Photo/Daniel Cole
U slučaju kohabitacije Makron u velikoj meri zadržao kontrolu nad spoljnom politikom i nacionalnom bezbednošću. Ali, njegovo odbijanje da potpiše odluke vlade, nova većina bi mogla da zaobiđe 49. članom ustava. Po njemu, premijer može da progura predlog zakona bez glasanja u parlamentu, tako što se umesto toga glasa za poverenje vladi u roku od 24 sata. Ako vlada "preživi" zakon se automatski usvaja. Upravu tu proceduru su ministri iz Makronove partije često koristili jer nemaju apsolutnu većinu u parlamentu i zavise od "ad hok" dogovora sa desničarskim Republikancima.
To u suštini znači da bi RN, u slučaju da obezbedi većinu, moglo ozbiljno da utiče na unutrašnju politiku, ali da bi Makron, na primer, mogao da spreči bilo kakav pokušaj sklapanja mira u Ukrajini ili miroljubive istupe prema Rusiji.
To što tehnički predsednik bira premijera bez obzira na to koliko mesta opozicija ima u parlamentu ne znači da bi Makron blokirao u nedogled kandidata RN-a jer premijeri i vlade moraju dobiti podršku parlamenta, tako da ni on sam ne bi mogao da izgura svoju volju.
Bilo je tri primera kohabitacije tokom Pete republike. Prvi od 1986. do 1988. kada su socijalisti predsednika Fransoa Miterana izgubili izbore od desnog centra na čelu sa Žakom Širakom, koji je postao premijer. Od 1993. do 1995. je Miteranova partija ponovo izgubila od desnice, a on je imenovao Eduara Baladura za premijera. Treća kohabitacija desila se od 1997. 2002. kada se Širak, tada predsednik, kockao sa vanrednim izborima i izgubii vrativši socijalističku vladu na čelu sa Lionelom Žospenom na vlast.
Širak kao premijer, uprkos tome što je imao samo tanku većinu, uspeo je da preokrene mnoge promene koje su doneli njegovi prethodnici iz levice, uključujući nacionalizaciju kompanija i uvođenje poluproporcionalnog sistema glasanja. Baladur, takođe desničar, podigao je donju granicu za punu penziju na 40 godina staža i nastavio sa privatizacijom. Na strani levice, Žospenova vlada je uvela maksimum od 35 radnih sati nedeljno.
Ako sama obezbedi većinu, vlada RN bi teoretski bila u stanju da sprovede svoj program, koji uključuje stroga ograničenja imigracije, vraćanje kontrole nad energetskom politikom iz ruku Brisela i uspostavljanje "nacionalne preference“ koja bi favorizovala francuske državljane u odnosu na nedržavljane za dobijanje posla u javnom sektoru i socijalnih stanova, piše Financial Times.
Povezane vesti
Međutim, ako je RN samo najveća stranka, ali nema apsolutnu većinu, njen premijer bio bi ranjiv na glasanje o nepoverenju. Upravo to je argument u Makronovu korist, tačnije da se on ne kocka sa svime što ima ("all in"), poput Sančeza i Košte, već da bi čak i ako izgubi mogao da do 2027. kroz pritisak na eventualnu vladu RN-a pokaže kako su desničari "nesposobni" i poveća sebi šanse da pobedi Le Pen.
Detaljan tekst o procedurama koje sada dolaze na red možete pročitati OVDE.
Počelo ujedinjenje desnice
Situaciju Makronu dodatno komplikuje to što su je najavljeno ujedinjenje desnice. Naime, lider partije "Republikanci" (LR), Erik Sioti, podržao je savez sa Nacionalnim okupljanjem.
Povezane vesti
Ova partija, koja inače pripada grupaciji desnog centra EPP u Evropskom parlamentu, je do sada povremeno podržavala vladu Makronovog Preporoda koja nema apsolutnu većinu, tako da se postavljalo pitanje u kom će smeru krenuti.
profimedia
Sioti je ubrzo dao svoj odgovor za francusku televiziju TF1.
"Danas je LR (Republikanci) suviše slaba stranka da bi se suprotstavila dvama blokovima koji su najopasniji. Potreban nam je savez sa 'Nacionalnim okupljanjem', rekao je predsednik "Republikanaca".
On je takođe na društvenim mrežama objavio da je "Francuska u opasnosti" i pozvao na "savez sa svima onima koji dele ideje desnice".
Opširnije tekst o ujedinjenju desnice pročitajte OVDE.
Teško je proceniti da li se rizik isplati
Prema najnovijoj anketi objavljenj u ponedeljak, RN bi mogao da osvoji od 235 do 265 mesta u parlamentu od ukupno 577. To je mnogo više od trenutnih 88, ali opet manje od 289, koliko je potrebno za apsolutnu većinu. Sa druge strane gubici Makronovog Preporoda bili bi katastrofalni, pa se sa sadašnjih 250, projektuje pad na 125-150 poslanika. Levičarskim partijama, koje su već najavile zajednički "popularni front", se ukupno predviđa od 115 do 145 mesta.
Le Pen i Bardela se uzdaju u sve veće nezadovoljstvo građana zbog rastućih troškova života i imigracione krize, dok na spoljnom planu strah od nuklearnog rata sa Rusijom može da utiče na određeni broj birača da okrenu leđa Makronu.
Tanjug/AP/Lewis Joly
Nepovoljne ankete, desnica u usponu koja puca od samopouzdanja i šokantna objava predsednika, seju strah čak i među njegovim partijskim saborcima, pa prema je pisanju Le Figara došlo do dubokog razdora u redovima Preporoda.
"Ne razumem kako sam mogao da posvetim sedam godina života nekome tako egoističnom", preneo je ovaj list izjavu jednog neimenovanog zvaničnika te stranke.
Takođe, u Francuskoj vlada velika neizvesnost na čije će birače više uticati novo glasanje u razmaku manjem od mesec dana. Koliko god se Makron kladio na tanku većinu stranke Marin le Pen i njenog štićenika Bardele, rezultat je ipak nepredvidiv.
"Posle predsedničkih izbora, parlamentarni izbori obično daju jaku većinu za predsednika, jer su njegovi birači ohrabreni, a opozicija je omamljena“, smatra je Bendžamin Morel, politikolog sa univerziteta Panteon-Asas u Parizu za Politico.
Stručnjak ipak ne može ni da pretpostavi kako će sve ovo uticati na izlaznost.
"Ali ko zna ko će se mobilisati za ove vanredne izbore?“ dodao je on, objašnjavajući da je nejasno da li će Makronov tabor ili glasači Le Penove biti više pogođeni apstinencijom.
Komentari (0)