Evropa

"Ekstremno kockanje" Emanuela Makrona: Rizičan potez predsednika Francuske posle kraha njegove stranke na izborima za EP

Komentari

Autor: Euronews Srbija

10/06/2024

-

11:34

"Ekstremno kockanje" Emanuela Makrona: Rizičan potez predsednika Francuske posle kraha njegove stranke na izborima za EP
Profimedia - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

"Esktremno kockanje" Emanuela Makrona – tako je francuski "Liberation" na naslovnoj strani opisao raspuštanje parlamenta i raspisivanje novih izbora u Francuskoj. Taj Makronov potez je svakako jedan od najvećih utisaka evropskih izbora na kojima je njegova stranka ostvarila loš rezultat u odnosu na krajnju desnicu koju predvodi Marin Le Pen. Analitičari ocenjuju da je raspisivanje izbora rizično za Makrona, ali ističu i da je teško vladati ukoliko nema podrške u parlamentu.

Makronova partija je pretrpela težak poraz na izborima za Evropski parlament, osvojivši svega oko 15,2 odsto glasova. Krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje je trijumfovalo sa 31,5 odsto podrške, prenosi Euronews

Zbog toga je Emanuel Makron odmah najavio da će raspustiti nacionalni parlament. U petominutnom video-obraćanju objavljenom na društvenim mrežama, Makron je rekao da je, posle obavljenih konsultacija koje su predviđene članom 12 francuskog ustava, odlučio da raspusti skupštinu.

Prethodno je Žordan Bardela, štićenik Marin Le Pen, koji je bio vodeći kandidat krajnje desnice na ovim izborima, u pobedničkom govoru pozvao Makrona da povuče takav potez. 

"Predsednik republike ne može da ostane gluv na poruku koju mu je večeras poslao narod Francuske. Pre svega mora da odustane od agende koju je planirao da sprovede: od deindeksacije penzija i novog poskupljenja energenata planiranog za ovo leto", rekao je Bardela pred pristalicama.  

Naveo je da poraz sadašnje vlasti predstavlja kraj jednog ciklusa i da je to početak "postmakronove ere".

Kako je Makron obrazložio odluku?

Makron je u svom obraćanju odgovorio da je uspon nacionalista i demagoga pretnja naciji i celoj Evropi, ali i mestu Francuske u Evropi i svetu.  

"Ekstremna desnica predstavlja osiromašenje francuskog naroda i propast naše zemlje. Na kraju dana, ne mogu da se pretvaram da se ništa nije dogodilo", rekao je Makron.  

Dodao je da će se nacionalno glasanje, koje je planirano za 30. jun u prvom krugu i 7. jul u drugom, značiti "ozbiljnu i tešku odluku" i “čin poverenja”.  

"Poverenja u vas, dragi moju sunarodnici, poverenja sposobnost francuskog naroda da načini pravi izbor za sebe i za buduće generacije. Poverenja u našu demokratiju, u davanje glasa nešem suverenom narodu", rekao je. 

Liderka Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen je pozdravila Makronovu odluku o raspisivanju izbora, dodajući da su "oni spremni za glasanje".   

Tanjug/AP/Lewis Joly

 

"Spremni smo da vršimo vlast ukoliko nam narod Francuske pokloni poverenje na predstojećim izborima. Spremni smo da vratimo zemlju na pravi kolosek, spremni smo da branimo interes francuskog naroda, da zaustavimo masovnu imigraciju, da kupovnu moć francuskog naroda postavimo kao prioritet, da počnemo reindustrijalizaciju. Ukratko, spremni smo da vratimo zemlju na noge, spremni da oživimo Francusku", rekla je Le Pen uz Bardelu koji je stajao uz nju.

"Neočekivan i rizičan potez"

Inače, parlamentarni izbori se u Francuskoj obično održavaju na svakih pet godina, i to u nedeljama posle izbora predsednika. Sledeći redovni izbori su bili planirani sredinom 2027. godine.

Odluka o vanrednom glasanju predstavlja kockanje za Emanuela Makrona, koji je izgubio apsolutnu većinu u parlamentu pošto je ponovo izabran za predsednika 2022. godine, ocenjuje Euronews.

Njegova partija Preporod je osvojila tada 169 mesta od 577, a njegovi saveznici iz drugih centrističkih stranaka su osvojili 81. Na drugom mestu je bilo Nacionalno okupljanje sa 88 mesta, a zatim su sledile partije krajnje levice i desnice.

Prema anketma, Makronov rejting je u maju bio 31 odsto, a premijer Gabrijel Atal je prošao bolje sa 45 odsto ispitanika koji su izjavili da su zadovoljni njegovim radom. To je pet procentnih poena više u odnosu na prethodni mesec.  

Tanjug/AP/Michel Euler

 

Naučni centar Evropskog saveta za spoljne poslove je opisao izbornu računicu Makrona kao "neočekivan i rizičan potez".  

"On želi da dobije drugi život i da izbegne status nekog ko je poražen, ali to može da dovede do kohabitacije između Makrona i Marin Le Pen", navedeno je u saopštenju.

Dva velika problema za Makrona

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije rekao je za Euronews Srbija da je partija Obnovimo Evropu, francuskog predsednika Emanuela Makrona poražena na evropskim izborima zbog migrantskog pitanja i agresivne spoljne politike prema Rusiji. 

"Nemoguće je da Nacionalno okupljanje dobije ovoliko glasova, a da narod nije nezadovoljan zato što nije zaustavljeno doseljavanje, tj. islamizacija Francuske. To je pod brojem jedan. Druga stvar koja mislim da igra i protiv njega, Makron se ovde profilisao kao najveći borac za rat u Ukrajini, odnosno kao čovek koji izaziva Rusiju. To u francuskom biračkom telu ne znam koliko je popularno. Ljudi se plaše rata, ljudi se plaše nuklearne eskalacije", navodi Zečević.   

Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji ističe da Makronov potez jeste rizičan, ali je dodala da je to ispravna politička reakcija. 

"Teško je ipravljati jednom zemljom kada se većina izjasnila u prilog neke druge opcije. Njegova stranka nije sjajno prošla na ovim izborima, kao ni Zeleni. Tu su bili ozbiljni gubici koji su se prelili ka ekstremnoj desnici", rekla je Minić za Euronews Srbija.

Počelo ujedinjenje desnice

Situaciju Makronu dodatno komplikuje to što su je najavljeno ujedinjenje desnice. Naime, lider francuske desničarske partije "Republikanci" (LR), Erik Sioti, podržao je savez sa Nacionalnim okupljanjem. 

Ova partija, koja inače pripada grupaciji desnog centra EPP u Evropskom parlamentu, je do sada povremeno podržavala vladu Makronovog Preporoda koja nema apsolutnu većinu, tako da se postavljalo pitanje u kom će smeru krenuti.

Sioti je ubrzo dao svoj odgovor za francusku televiziju TF1.

"Danas je LR (Republikanci) suviše slaba stranka da bi se suprotstavila dvama blokovima koji su najopasniji. Potreban nam je savez sa 'Nacionalnim okupljanjem', rekao je predsednik "Republikanaca". 

Opširnije tekst o ujedinjenju desnice pročitajte OVDE.

Da li se moglo predvideti šta će se dogoditi?

Iako evropsko glasanje u teoriji nema nikakvog uticaja na nacionalnu politiku, Makron je je jasno odlučio da bi nastavak njegovog mandata bez novog izjašnjavanja naroda predstavljao preveliko opterećenje za sistem, ocenjuje BBC u analizi. 

Dodaje se da predstojeći izbori neće uticati na predsedničku funkciju Makrona, zato što su odvojeni od predsedničkih izbora, a njegov mandat traje još tri godine. Ipak se navodi da je raspisivanje izbora veliko iznenađenje i veliki rizik za predsednika. 

"Mogao je da reaguje i drugačije, mogao je samo da nastavi, objašnjavajući masovnu pobedu desnice kao evropsku anomaliju koja će biti ispravljena na važnijim izborima. Mogao je da se posveti predstojećem Evropskom prvenstvu u fudbalu i Olimpijskim igrama u Parizu kako bi nekoliko meseci ljudima skrenuo pažnju s politike", piše BBC u tekstu. 

Međutim, ističe se da se može pretpostaviti da je on video šta će se dogoditi i da je unapred planirao svoj odgovor. Inače, rezultat izbora u Francuskoj je bio skoro identičan predviđanjima anketa, tako da je Makron imao dovoljno vremena da razmotri sve opcije.  

Tanjug/AP/Christophe Ena

 

U svakom slučaju, činjenica je da Makron ima veliku glavobolju. Već sada, bez većine u parlamentu, svaki zakon mora da se donese posle velike borbe. Posle ovih izbora, mnogi zakoni bi mogli da se pokažu "eksplozivnim", npr. glasanje o budžetu.  

Dakle, Makron želi “jasnoću". Ukoliko Nacionalno okupljanje ima većinu, onda, kaže, treba im dati šansu da vladaju, prenosi britanski javni servis.  

"Očigledno je da se predsednik nada da će njegova partija ipak moći da uzvrati udarac na predstojećim nacionalnim izborima, ili da će neke druge stranke proći bolje. Ali mora da zna da šanse idu u prilog pobedi Nacionalnog okupljanja. Možda to neće biti tako ubedljiva pobeda kao na glasanju za Evropski parlament, ali bi bila dovoljna da oni postanu najjača snaga u parlamentu. To je trenutak kad bi na premijersku funkciju mogli da stupe Marin Le Pen ili Žordan Bardela", zaključuje se u tekstu.  

Komentari (0)

Evropa