Igre 
"Kocka je bačena": Makron raspisao izbore - šta sada čeka građane Francuske i koje su procedure?
Komentari11/06/2024
-14:01
Nakon što je "Preporod", stranka francuskog predsednika Emanuela Makrona, ostvarila loš rezultat na evropskim izborima u odnosu na krajnju desnicu koju predvodi Marin Le Pen, lider te zemlje odlučio se na raspuštanje parlamenta. Tako će Francuzi na birališta za parlament da idu u dva kruga - 30. juna i 7. jula.
Ovaj potez u Francuskoj je opisan kao "ekstremno kockanje" Emanuela Makrona, budući da je njegova stranka na upravo završenim evropskim izborima osvojila svega 15,2 odsto podrške birača u odnosu na Nacionalno desničarsko okupljanje koje je dobilo 31,5 odsto podrše birača. Inače, francuske opozicione levičarske stranke obavezale su se danas da će nominovati zajedničke kandidate na predstojećim parlamentarnim izborima.
Naime, ubrzo posle objavljivanja preliminarnih rezultata, Makron je u petominutnom video-obraćanju objavljenom na društvenim mrežama, rekao da je, nakon obavljenih konsultacija koje su predviđene članom 12 francuskog ustava, odlučio da raspusti skupštinu. Neposredno pre toga, Žordan Bardela, štićenik Marin Le Pen, koji je bio vodeći kandidat krajnje desnice na ovim izborima, u pobedničkom govoru pozvao Makrona da povuče takav potez.
Tanjug/AP/Lewis Joly
"Predsednik republike ne može da ostane gluv na poruku koju mu je večeras poslao narod Francuske. Pre svega mora da odustane od agende koju je planirao da sprovede: od deindeksacije penzija i novog poskupljenja energenata planiranog za ovo leto", rekao je Bardela pred pristalicama.
Makron: Neću podneti ostavku bez obzira na rezultat izbora
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da neće podneti ostavku bez obzira na rezultat predstojećih parlamentarnih izbora u Francuskoj. Makron, koji je najavio raspisivanje parlamentarnih izbora nakon teškog poraza njegove stranke Preporod na izborima za Evropski parlament u Francuskoj i pobede krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje, rekao je da "nije Nacionalno okupljanje to koje piše Ustav".
"Institucije su jasne, kao i mesto predsednika bez obzira na rezultat", rekao je Makron za francuski Figaro, a preneo Politiko.
Naveo je da poraz sadašnje vlasti predstavlja kraj jednog ciklusa i da je to početak "postmakronove ere".
Povezane vesti
Govoreći o raspuštanju skupštine, francuski predsednik je u svom obraćanju rekao da je "uspon nacionalista i demagoga pretnja naciji i celoj Evropi, ali i mestu Francuske u Evropi i svetu".
"Ekstremna desnica predstavlja osiromašenje francuskog naroda i propast naše zemlje. Na kraju dana, ne mogu da se pretvaram da se ništa nije dogodilo", rekao je Makron i dodao da će nacionalno glasanje, koje je planirano za 30. jun u prvom krugu i 7. jul u drugom, značiti "ozbiljnu i tešku odluku" i "čin poverenja".
"Poverenja u vas, dragi moju sunarodnici, poverenja sposobnost francuskog naroda da načini pravi izbor za sebe i za buduće generacije. Poverenja u našu demokratiju, u davanje glasa našem suverenom narodu", rekao je.
Tanjug/AP/Lewis Joly
Liderka Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen je pozdravila Makronovu odluku o raspisivanju izbora, dodajući da su "oni spremni za glasanje".
"Spremni smo da vršimo vlast ukoliko nam narod Francuske pokloni poverenje na predstojećim izborima. Spremni smo da vratimo zemlju na pravi kolosek, spremni smo da branimo interes francuskog naroda, da zaustavimo masovnu imigraciju, da kupovnu moć francuskog naroda postavimo kao prioritet, da počnemo reindustrijalizaciju. Ukratko, spremni smo da vratimo zemlju na noge, spremni da oživimo Francusku", rekla je Le Pen uz Bardelu koji je stajao uz nju.
Inače, francuske opozicione levičarske stranke obavezale su se danas da će nominovati zajedničke kandidate na predstojećim parlamentarnim izborima. Francuski socijalisti, zeleni, komunisti i radikalnija stranka Nepokorena Francuska pozvali su u saopštenju na zajedničku platformu koja će, kako je navedeno, "predstavljati alternativu Emanuelu Makronu i boriti se protiv rasističkog projekta krajnje desnice", prenosi Rojters.
Dodaje se da će stranke podržati zajedničke kandidate u svakoj izbornoj jedinici. Ovaj blok stranaka sarađivao je kratko tokom kampanje za parlamentarne izbore 2022. godine, pre nesuglasica oko vođstva i političkih pitanja, poput rata u Gazi.
Povezane vesti
Izbori u Francuskoj
Parlamentarni izbori se u Francuskoj obično održavaju na svakih pet godina, i to u nedeljama posle izbora predsednika. Sledeći redovni izbori su bili planirani sredinom 2027. godine. Nacionalna skupština u Francuskoj ima 577 zastupnika. Francuski parlament je dvodoman, to je zakonodavno telo koje se sastoji od Senata i Narodne skupštine. Bira se po sistemu u dva kruga. Od 577 zastupnika Nacionalne skupštine, osmoro predstavlja francuske prekomorske teritorije, a 11 francuske državljane koji žive u inostranstvu.
Za razliku od mnogih evropskih suseda, Francuska dodeljuje mesta kandidatima koji dobiju najviše glasačkih listića u svakom okrugu, a ne na osnovu proporcije ukupnog broja glasova širom zemlje. To znači da će postojati 577 odvojenih trka, sa lokalnom dinamikom i neobičnostima - za razliku od evropskih parlamentarnih izbora na kojima je svaka stranka podnela jedinstvenu, nacionalnu listu kandidata, piše The New York Times.
Izbori se održavaju nedeljom, a predizborna kampanja se završava u petak u ponoć pre izbora. Takođe, u nedelju dok traju izbori ne smeju da se objavljuju ankete. Biračka mesta se otvaraju u osam sati ujutru i zatvaraju u 18 sati. U malim mestima mogu da budu otvorena i do 20 sati. Ni objavljivanje rezultata ili procena nije dozvoljeno pre kraja izbornog dana. Pravo glasa imaju francuski državljani stariji od 18 godina, upisani u birački spisak.
Parlament se sastaje jednom godišnje, a zasedanje traje devet meseci, a s tim da predsednik ima pravo da saziva vanrednu sednicu. Parlament ima mogućnost izglasavanja nepoverenja vladi.
Raspisivanjem parlamentarnih izbora 2024. godine, tri godine pre narednih predsedničkih izbora, Makron stavlja zakonodavni mandat van sinhronizacije sa predsedničkim, dodaje The New York Times. Od prelaska na petogodišnji predsednički mandat 2002. godine, parlamentarni izbori su se dosledno održavali odmah nakon predsedničkih izbora. Svaki parlamentarni izbor proizvodi većinu sa iste političke strane kao i nedavno izabrani predsednik. Od usklađivanja ovih izbornih kalendara nije bilo kohabitacija.
Dva izbora bi mogla da budu ponovo sinhronizovani ukoliko sledeći predsednik, 2027. godine, odluči da raspusti Nacionalnu skupštinu nakon njihovog dolaska u Jelisejsku palatu.
Šta je Član 12.?
Podsetimo, prethodni parlamentarni izbori održani su 12. i 19 juna 2022. godine. Izbori su održani nakon predsedničkih izbora na kojima je pobedio aktuelni predsednik Emanuel Makron. Ipak, po prvi put od 1997. godine Makron pre dve godine nije dobio apsolutnu većinu u parlamentu.
Inače, kako piše Le Monde, član 12 francuskog ustava dozvoljava predsedniku da prevremeno prekine mandat Nacionalne skupštine. U suštini, kraj petogodišnjeg tima, koji je bio zakazan za 2027. godinu, pomeren je za 2024. godinu. Raspuštanje skupštine je oružje koje omogućava predsedniku da izvuče Francusku iz institucionalne krize ili zastoja, na primer kada predsedništvo i parlamentarna većina ne mogu da rade zajedno. Član 12. Ustava postavlja tri ograničenja: ko to može učiniti, vreme raspuštanja i proceduru koju treba poštovati.
Prema tom članu, samo predsednik Republike može da raspusti Narodnu skupštinu i to od prethodnih parlamentarnih izbora do raspuštanja mora proći najmanje godinu dana. Takođe, predsednik mora da se konsultuje sa premijerom i predsednicima dva doma parlamenta pre nego što proglasi raspuštanje.
Izbor Makrona
Podsetimo, aprila 2022. godine građani Francuske su između 12 kandidata odlučili da predsednik bude Emanuel Makron. Makron postao je prvi francuski predsednik koji je osvojio drugi predsednički mandat za redom na izborima u poslednjih 20 godina, otkako je Žak Širak pobedio oca Marin Le Pen, Žan-Marija, i osvojio drugi predsednički mandat 2002. godine.
Kada je Makron izabran za šefa države 2017. godine postao je najmlađi predsednik Republike u istoriji Francuske sa samo 39 godina, kada mu je takođe protivkandidat bila Marin le Pen.
Makron je vodio zemlju tokom pet turbulentnih godina kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu, od protesta "žutih prsluka" na ulicama Pariza protiv povećanja poreza na gorivo do pandemije korona virusa, naveo je "Indipendent".
Komentari (0)