Izbori za Evropski parlament: Zbog čega su važni i kako izgledaju?
Komentari06/06/2024
-07:10
U takozvanoj "superizbornoj godini" ove nedelje se na evropskom kontinentu održavaju jedni od najzačajnijih izbora u 2024. godini. Između 6. i 9. juna, u 27 država koje su članice EU, oko 400 miliona evropskih građana biraće 720 predstavnika u Evropskom parlamentu.
Izbori predstavljaju ključni momenat u demokratiji EU: daju građanima pravo glasa i mogućnost da izaberu poslanike koji će ih tu predstavljati. Naime, njihov posao biće da rade na zakonima koji se odnose na emisije gasova staklene bašte, baviće se migrantskom krizom, pa sve do budućih bankarskih pravila.
Takođe, rezultat ovog glasanja će se odraziti i na izvrsnost šireg funkcionisanja evropske zajednice. Naime, oni će uticati na to ko će sve biti budući čelnik institucija EU: Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.
Takođe, ovogodišnji izbori po nečemu se razlikuju od ostalih. Oni će biti značajni jer se očekuje i oštar politički zaokret udesno, piše Poltico. To znači da bi narednih pet godina moglo da dođe do udaljavanja od ekoloških prioriteta EU, kojima je do sada intezivno težila, ali i strožem stavu prema pitanju migracije i to zbog moguće promene retorike.
Evropska narodna partija (EPP), trenutno najveća politička grupacija u Evropskom parlamentu, čiji je član i predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen, moraće da ovih dana da potvrdi svoju relativnu većinu u parlamentu.
U svakom slučaju, da to neće biti lak zadatak, potvrđuje i anketa Euronews-a čiji rezultati ukazuju na očigledan zalet tvrdokorne desnice koja je globalno poznata upravo po tome da ima stavove koje se po mnogo čemu kose sa onim, zvaničnim koje u ovom trenutku ima evropska zajednica.
Euronews navodi da podaci kažu da je proteklih meseci došlo do jačanja krajnje desničarske i ultrakonzervativne snage u Evropi: u Francuskoj to je Marin Le Pen i njena stranka Nacionalni skup (Rassemblement National, RN).
U Italiji je u pitanju premijerka Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) Đorđa Meloni i njena partija Braće Italije (Fratelli d'Italia, FdI) su na izvesnom putu da pobede.
U Holandiji, Partija slobode (PVV) člana ID Gerta Vildera takođe vodi u anketama, a u Rumuniji, Adela Mirza i njena Desna alternativa (AD) se bore za vođstvo sa vladajućim partijama PNL (EPP) i PSD (S&D). Za sada, neke članice EPP-a, (stranka Ursule fon der Lajen) vode u anketama u Nemačkoj.
Kako funkcionišu izbori i za šta se glasa?
Što se samih evropskih izbora tiče, reč je o tome da će birači širom evropskog kontinenta kolektivno imati priliku da ovih dana biraju ukupno 720 poslanika u Evropskom parlamentu. Međutim, treba imati u vidu da su u pitanju odvojena nacionalna glasanja, koja se održavaju u ukupno 27 zemalja, a pravila se po nekim sitnicama razlikuju od zemlje do zemlje.
Naime, glasanje počinje danas, i to u Holandiji i to u 7.30, zatim narednog dana slede Irska i Malta, a onda Letonija i Slovačka u subotu. Takođe, mnoge zemlje članice EU glasaće u nedelju, 9. juna kada se izbori i završavaju. Mada izbori zvanično traju od 6. do 9. juna, Estonci su mogli već od ponedeljka, 3. juna da iskoriste svoje biračko pravo, a glasaće do subote u 20 časova.
Većina glasanja odvija se u jednom danu, mada Česi za glasanje imaju i petak i subotu, a Italijani glasaju u subotu i nedelju.Takođe, Belgijanci u nedelju ne glasaju samo za evropske izbore, već i na nacionalnim i regionalnim izborima takođe.
Prema pisanju BBC-ja, u većini zemalja EU obaveza je da glasač ima 18 godina, odnosno da je punoletan. Međutim, to ne važi za sve. Ukoliko imate 16 , možete da glasate u Nemačkoj, Austriji, Belgiji i na Malti, dok je u Grčkoj minimalna starosna granica 17 godina. U malom broju zemalja, među njima Luksemburgu i Bugarskoj, glasanje je obavezno.
Velika Britanija je učestvovala na poslednjim evropskim izborima pre nego što je izašla iz EU, a neka od njenih poslaničkih mesta su od tada raspodeljena ili sačuvana u rezervi i to ukoliko se EU bude proširila.
Broj članova Evropskog parlamenta koje ima svaka zemlja proporcionalan je njenom broju stanovnika. Nemačka, najmnogoljudnija zemlja EU, ima ih 96. Malta, Luksemburg i Kipar imaju minimalni broj od po šest poslanika.
Ljudi glasaju za stranku koja se onda (obično) pridružuje međunarodnoj grupi iste političke boje. Dakle, ako glasate za stranku Renesansa, predsednika Emanuela Makrona u Francuskoj, oni će se obično pridružiti grupi Obnovimo Evropu zajedno sa drugim liberalima iz zemalja kao što su Danska i Češka.
Da stvar bude još komplikovanija, Evropski parlament se nalazi i u Briselu i u Strazburu. Poslanici rade većinu svog komitetskog posla u Belgiji, dok se većina mesečnih sednica na kojima zapravo glasaju o zakonima održava u Francuskoj. Politico objašnjava da je to veoma neefikasno i konstantno putovanje, ali objašnjava da je ovako "dvoglavi" parlament zaštićen u ugovorima i dobar je za francuske hotelijere.
Zbog čega su izbori povezani sa izborom budućih lidera EU?
Zapravo, najvažnije pitanje je koje se pripisuje izborima u Evropskom parlamentu je i ko će biti sledeći predsednik Evropske komisije (EK) - izvršnog tela Evropske unije. Naime, predsednik Komisije vodi Vladu komesara, koja se naziva Kolegijum, i oni su zapravo ti koji su odgovorni Evropskom parlamentu. Evropski parlament ima važnu ulogu kada je u pitanju izbor kandidata za ovu poziciju. Aktuelna predsednica komisije je Ursula fon der Lajen i ona je saopštila da zadrži ovu poziciju.
Posao komesara koji usko radi sa predsednikom EK (po jedan iz svake zemlje) ima obavezu da nadgleda ključne oblasti politike EU: globalne trgovinske sporazume, subvencije za poljoprivredu, antimonopolske kazne protiv američkih tehnoloških giganata kao što su Google i Apple i potencijalno proširenje bloka da uključi Ukrajinu.
Politico objašnjava da parlament gotovo uvek voli da odbije neke od predloga za kandidate za komesare kako bi pokazao svoju snagu. Na primer, nakon poslednjih izbora 2019. godine, prvi francuski, mađarski i rumunski kandidati za komesare su neslavno propali.
Predsednik Evropske komisije pored toga što rukovodi komesarima i predlaže ih ima još dosta posla. On je takođe ovlašćen da uređuje dnevni red politike, utvrđuje zakone, i takođe sa predsednikom Evropskog saveta i visokim predstavnikom Unije za spoljnu politiku i bezbednost predstavlja EU u inostranstvu.
Aktuelna predsednica Ursula fon der Lajen kandidovala se za reizbori i ukoliko osvoji novi mandat, na ovoj funkciji bi ostala i narednih pet godina.
Dvadeset sedam šefova država ili vlada iz EU, poznati kao Evropski savet, uvažiće rezultate aktuelnih izbora, a potom nominovati kandidata, čije će ime potom biti predstavljeno Evropskom parlamentu. Kandidata će morati da odobri više od 50 odsto poslanika, kako bi i zvanično došao na tu funkciju.
BBC navodi i da postoji još jedan sistem u izboru novog predsednika Evorpske komisije i on bi takođe mogao da bude iskorišćen. Reč je o sistemu "vodećih kandidata" (na nemačkom Spitzenkandidaten), i on se inače koristio 2014. godine u izboru kandidata za predsednika Evropske komisije.
Naime, prema tom principu, svaka grupa predlaže predsedničkog kandidata (pre izbora) i grupa sa najviše osvojenih poslaničkih mesta potom ima mandat da izabere predsednika Evropske komisije. Međutim, britanski javni servis navodi, da bi ovog puta ovaj princip mogao da bude izbegnut i da on postoji kao rezerva, ukoliko ne dođe do dogovora.
Koja je uloga Evropskog parlamenta?
Evropski parlament je inače jedna od tri glavne institucije EU, i jedina koja se direktno bira. Druge dve institucije su Savet, gde se sastaju ministri i šefovi vlada, i Evropska komisija, izvršna ruka bloka.
Ono što je jedinstveno kod Evropskog parlamenta u poređenju sa nacionalnim parlamentima je da poslanici zapravo ne mogu sami da predlažu nove zakone, zakonski gledano. Komisija ima pravo inicijative i piše prvi nacrt svih novih zakona, što joj daje mnogo moći.
Poslanici utiču na zakonodavstvo menjajući ga, a takođe imaju konačno glasanje o zakonima u celini, o kojima se dogovaraju sa predstavnicima Saveta i Evropske komisije. Takođe, Parlament se obično smatra najslabijom od tri institucije, pošto često ne uspeva da postigne svoje ciljeve u pregovorima između institucija.
Kada evroposlanici uđu u parlament, onda pronalaze političare koji su njihovi istomišljenici i formiraju sa njima poslaničke grupe.
Trenutno postoji sedam grupacija u EP: Levica, Zeleni, Socijalisti i Demokrate, Obnovimo Evropu, Evropska narodna partija, Evropski konzervativci i reformisti i grupa Identitet i demokratija.
Pobednik izbora je grupa koja ima najviše mesta nakon izbora, i to je važno jer su lideri EU (kao što su nemački kancelar Olaf Šolc ili francuski predsednik Emanuel Makron) obavezni da uzmu u obzir rezultate izbora kada predlažu ime za ono što se široko smatra najmoćnijom ulogom u Evropi - predsednika Evropske komisije.
Ukoliko parlament ovaj izbor odbije, Savet ima mesec dana da predloži drugo ime. Do sada ovako nešto nije izazvalo nikakvu političku krizu u EU.
Ko su kandidati za EK?
U svakom slučaju, rezultati na izborima koji se odnose na Evropski parlament, uticaće na odluku ko će biti novi predsednik ili predsednica Evropske komisije. Broj jedan za praćenje je Ursula fon der Lajen, koja je predsednica Evropske komisije od 2019. godine, i to otkada su je iz relativne anonimnosti izvukli francuski predsednik Emanuel Makron i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel. Bivša nemačka ministarka odbrane sada traži i drugi mandat. Zbog toga je za nju važno kako će se pozicionirati njena stranka EPP na predstojećim izborima.
Takođe je vredno pratiti njenog glavnog rivala Nikolasa Šmita, koji putuje širom Evrope povezujući se sa socijalistima i biračima levice, zalažući se za bolji smeštaj, prava radnika i neodustajanje od Zelenog dogovora.
Šmit, koji je odlazeći evropski komesar iz Luksemburga, često se uzdržavao od napada na fon der Lajenovu, koja je, na kraju krajeva, njegova šefica. Ali je pokrenuo nekoliko tirada protiv nje zbog otvaranja vrata saradnji s italijanskom premijerkom krajnje desnice Đorđom Meloni u kampu ECR i sklapanja kontroverznih sporazuma o ograničavanju migracija sa severnoafričkim autokratama.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, demohrišćanka desnog centra sa Malte, obilazi EU kako bi podstakla glasače, posebno se trudeći da privuče mlade da izađu na birališta. Ona se suočava sa teškom kampanjom na Malti, koja je trenutno upletena u korupcijski skandal u vezi sa vladajućom Laburističkom partijom. Nada se povratku na predsedničku funkciju Parlamenta, ako ne i još moćnijoj ulozi.
Iako svaka zemlja ima svoje nacionalne opsesije, postoje neke opšte teme koje dolaze iz Brisela, političkog nervnog centra: Rat Rusije i Ukrajine, kako povećati odbrambene kapacitete EU, usporena ekonomija EU, kako učiniti EU konkurentnijom na svetskoj sceni, uspon krajnje desnice i slično.
Međutim, obično ovi izbori ne privlače masu, a izlaznost je uvek niža nego na nacionalnim izborima u Evropi, što dovodi do stvarnog problema legitimnosti za EU.
Izbori za EU obično beleže nižu izlaznost u centralnoj i istočnoj Evropi nego u bogatijim severnim i zapadnim zemljama. Prošlog puta, institucije EU su bile ohrabrene povećanjem izlaznosti, iako je to i dalje značilo da je tek nešto više od polovine građana s pravom glasa širom bloka glasalo.
Komentari (0)