U Austriji uhapšen muškarac osumnjičen da je ubio ženu na ljubljanskom aerodromu Međunarodni sud odbio zahtev za prevremeno oslobađanje Sredoja Lukića

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Evropa

Tragedija koja (ni)je mogla da se izbegne: Dve godine od ruskog napada na Ukrajinu - ratu se još ne nazire kraj

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/02/2024

08:01

Tragedija koja (ni)je mogla da se izbegne: Dve godine od ruskog napada na Ukrajinu - ratu se još ne nazire kraj - Copyright Tanjug/AP, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Na današnji dan 24. februara 2022. počeo je ruski "blickrig" protiv Ukrajine, koji se uprkos munjuvitom početnom prodoru, pretvorio u rovovski rat do iscrpljenja sa stotinama hiljada mrtvih vojnika na obe strane i naseljima gde bukvalno nijedan zid nije ostao čitav.

Iz ruske zvanične perspektive u pitanju je "specijalna vojna operacija", a ne rat, sa ciljem "denacifikacije i demilitarizacije" Ukrajine, pokrenuta zbog napada na rusko stanovništvo, posebno u samoproklamovanim republikama Donjeck i Lugansk, koje je Rusija u toku sukoba proglasila delom svoje teritorije. Nasuprot tome, Ukrajina se bori za uspostavljanje suvereniteta nad celom teritorijom, po granicama iz 1991. godine, zajedno sa Krimom, koji je Rusija aneksirala 2014. godine posle protesta na kijevskom trgu Majdan i svragavanja ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča.

Prve naznake potencijalnog rata u Ukrajini pojavile su se još 2008. na NATO samitu u Bukureštu kada je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš Mlađi, posle sastanka sa tadašnjem prozapadnim predsednikom Ukrajine Viktorom Juščenkom, rekao da Ukrajina u Gruzija treba da postanu deo Alijanse, uprkos protivljenju Rusije. Moskva je vojnom intervencijom u Gruziji iste godine stopirala njene NATO aspiracije, nakon čega su SAD i EU počele sa uvođenjem sankcija. Period vladavine Viktora Janukoviča, koji je balansirao između Istoka i Zapada, bio je miran sve dok nije napravio oštar zaokret ka Rusiji i obustavio proces evrointegracija 2013. godine. Građanski rat koji je izbio posle Majdana na istoku zemlje bio je donekle zamrznut, ali su sporazumi o prekidu vatre Minsk I i Minsk II brzo propali. Ukrajina nije mogla da uspostavi kontrolu nad svojim granicama, a Rusija je strahovala da će biti napadnute teritorije pod kontrolom separatista u Donbasu, pa su obe strane počele da gomilaju trupe mesecima uoči ruske invazije.

Okidač za pokretanje akcije je moguće bio govor, predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog 19. februara 2022. tokom Konferencije o bezbednosti u Minhenu, u kojem je pozivao Zapad da odustane od taktizaranja prema Moskvi, i da se Ukrajini da nesumnjiv vremenski okvir za pristupanje NATO. Neposredno pre toga, Zelenski je odbacio sugestije nemačkog kancelara Olafa Šolca da Ukrajina proglasi neutralnost i da definitivno odustane od namere ulaska u NATO.

Invazija na Ukrajinu započela je u ranim jutarnjim satima 24. februara 2022. iz više pravaca. Ruske trupe su sa severa napale kroz Sumi i Harkov, dok je istovremeno napadom sa Krima Rusija preuzela kontrolu nad većim delo Hersonske oblasti bez većeg otpora. Istovremeno su počeli masovni vazdušni udari i desant helikopterima na vojni aerodrom Hostomel, kod Kijeva. Herson je zauzet do 2. marta. Prodor je dalje nastavljen put Mikolajeva, Nikopolja i Zaporožja.

Mirovni pregovori krenuli su u Belorusiji već nekoliko dana posle početka rata, a nastavljeni su u Turskoj. Ukrajina je zahtevala povlačenje svih ruskih trupa sa njene kompletne teritorije, kao i da Moskva prizna ratne zločine i plati odštetu. Rusija je zahtevala da Ukrajina prizna Krim kao deo njene teritorije, da autonomiju oblastima u kojima je većinsko rusko stanovništvo i garantuje trajnu neutralnost, tj. odustane od ulaska u NATO. Pregovori su propali nakon intervencije tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona, rekao je glavni ukrajinski pregovarač David Arahmija.

"Džonson je doneo dve jednostavne poruke u Kijev. Prva je da je Putin ratni zločinac. Na njega treba vršiti pritisak, a ne pregovarati sa njim. A drugo je da čak i ako je Ukrajina spremna da potpiše neke sporazume o garancijama sa Putinom, oni (NATO sile) nisu", rekao je u jednom intervjuu Arahmija.

U sukob su se brzo uključile NATO zemlje slanjem prvo lakšeg naoružanja i sovjetskih oklopnih vozila, letelica, artiljerije i municije iz zemalja nekadašnjeg Varšavskog pakta. U početku su zapadni lideri govorili da je slanje raketa dugog dometa i modernih tenkova iz Evrope i SAD "crvena linija", ali su do danas na bojnom polju završile rakete ATACMS srednjeg dometa (160 km), raketni sistem HIMARS sa municijom dometa 80 km, britanski tenkovi "Čelendžer", nemački "Leopard 2", američki "Abrams", kao i mnoštvo drugih oklopnih vozila, samohodnih haubica, komada artiljerije, dronova, razne municije i inženjerske opreme. Rusija je kupila "Šahed" dronove iz Irana, koje je modifikovala i unapredila u domaću verziju "Geran 1" i "Geran 2", kao i nepoznatu količinu artiljerijske municije iz Severne Koreje, mada postoje izveštaji da je koristila i severnokorejske krstareće rakete, slične "Iskanderu" koji ima domet 500 km.

Prva velika bitka bila je za luku Marijupolj na obali Azovskog mora, koji je pao 20. maja posle teških borbi i opsade, čime je uspostavljen kopneni koridor do Krima. Konačno, trupe Rusije, na severnom frontu, se povlače, do 7. aprila 2022. Sa jedne strane naišli su na neočekivani otpor, sa druge, suočili su se sa logističkim problemima oko snabdevanja i održavanja trupa dublje u neprijateljskom okruženju. Od 13. maja, pritisak na Harkov je prestao.

Nezaštićene kolone ruskih oklopnjaka upale su u zasede u okolini grada Harkova i Kijeva i pretrpele ogromne gubitke. Veliki konvoj ruskih oklopnih i tenkovskih jedinica, navodno dužine 64 kilometra, koji se kretao od Belorusije put Kijeva, obustavio je dalje napredovanje 5. marta, našavši se na obodu ukrajinskog glavnog grada. Opsade Černigova, Sumija, Harkova, pored blizine ruske granice, bile su neuspešne. Na tom potezu, napredovanje je zaglibilo u gradskim borbama.

Nakon povlačenja iz Hersona i poraza kod Harkova, ruske trupe se prvih meseci i proleća 2023. koncentrišu na zauzimanje Bahmuta, u oblasti Donjecka. Krvave borbe za svaku zgradu i maltene svaki stan trajale su do 20. maja, kada je ukrajinska vojska konačno poražena, naporima pre svega plaćeničke grupe Vagner, čiji je lider Jevgenij Prigožin u junu pokušao da izvrši vojni udar, nakon kritika upućenih vojnom vrhu zbog navodnog nedostatka podrške. Tačno mesec dana posle propale pobune 23. avgusta, Prigožin je poginuo u avionskoj nesreći, zajedno sa odanim oficirima Vagnera.

Od 4. juna pa negde do početka oktobra 2023. trajale je dugo najavljivana ukrajinska kontraofanziva u Zaporožju, ali i u pravcu Bahmuta. Desetine hiljada vojnika obučenih u inostranstvu po NATO standardima, koristeći američka oklopna vozila "Bredli" i "M113" i nemačke tenkove "Leopard" pokušali su da u dva glavna pravca, iz Velike Novoselke i Orehova, probiju masivno rusko utvrđenje sa tri linije odbrane, mnoštvom rovova, podzemnih prolaza i betonskih bunkera. Ukrajina je pretrpela poraz uz teške gubitke, zauzevši samo nekoliko sela i nije uspela da stigne ni do Melitopolja, a kamoli da preseče ruski kopneni koridor do Krima, izlaskom na Azovsko more, kao što je najavljeno.

Pored kopnene, vodila se i bitka za kontrolu nad Crnim more u kojoj je Ukrajina izgubila kompletnu mornaricu, dok je Rusija izgubila nekoliko brodova, uključujući krstaricu "Moskva", dejstvom antibrodskih raketa "Neptun" i pomorskih dronova. Ruska mornarica se povukla iz luke Sevastopolj na Krimu i dozvolila je Ukrajincima da izvoze žitarice, mada s vremena na vreme bombarduje luke na Dunavu i u Odesi.

Rusija trenutno kontroliše nešto manje od 20 odsto ukrajinske teritorije i, pored Krima i Donbasa, proglasila je svojom teritorijom oblasti Zaporožje i Herson nakon referenduma. Nijedan od tih regiona ne kontroliše potpuno osim Krima, dok se iz grada Hersona i oblasti na levoj obale Dnjepra povukla u novembru 2022. Rusija je takođe izgubila teritoriju u oblastima Sumi i Harkov, koje je zauzela na samom početku rata, kao i predeo oko Kijeva.

Trenutno je moguće samo nagađati vojne gubitke jedne i druge strane, ali su prema podacima sajta Media zona, koji sarađuje sa BBC-jem i ruskim disidentskim portalom Meduza, do 15. februara identifikovano je 44.654 poginulih ruskih vojnika, na osnovu javno dostupnih podataka iz umrlica i objava na društvenim mrežama. Mada, oni procenjuju da su stvarni gubici do 50 odsto veći. Ne postoji slično istraživanje na ukrajinskoj strani, pa je nezahvalno praviti bilo kakve procene, mada je prošlog leta Njujork tajms objavio, na osnovu izjave američkih zvaničnika, da je do tada poginulo oko 70.000 ukrajinskih vojnika. Verovatno je zbir ove dve brojke danas za nekoliko stotina procenata manji od realne brojke, dok su pritom saopštenja ministarstava odbrane obe zemlje, koja govore o stotinama hiljada mrtvih i ranjenih neprijateljskih vojnika, očigledno pristrasna.

Pored strašnog razaranja i cene u ljudskim životima, ukrajinski BDP pao je za 29,1 odsto samo u prvoj godini rata, dok je 6,5 miliona stanovnika izbeglo iz zemlje, pretežno na zapad. Ruski BDP pao je za 1,2 procenta u prvoj godini rata, prema podacima Rosstata, zbog velikog broja sankcija i isključenja iz SWIFT sistema za međunarodna plaćanja, dok je za 2024. MMF predvideo rast od 2,6 posto. Postupno su uvođene sve obuhvatnije ekonomske sankcije. Više od 1.000 zapadnih preduzeća povuklo se iz Rusije. Pokazalo se međutim da je u tom smislu Rusija bila pripremljena i izvoz energenata je preusmeren. Indija je prihvatila širok uvoz goriva iz Rusije a ekonomske sankcije prema Rusiji za sada nisu dale rezultate. Sa druge strane posledice prekida snabdevanjem ruskim gasom osetile su se u zemljama EU i dovele do rasta inflacije.

Takođe, gasovod Severni tok izgrađen s ciljem snabdevanja Nemačke, preko Baltika, oštećen je 26. septembra 2022. u vodama danskog ostrva Bornholm. Nemačka je prethodno već objavila da ga neće koristiti, do daljnjeg, verovatno pod pritiskom. Švedska je nedavno obustavila istragu o počiniocima sabotaže.

Perišić: Rat će se dobiti "na poene", neće biti epiloga barem do jeseni

Vojni analitičar Srđan Perišić smatra da će se ovaj rat dobiti "na poene" i da se pre jeseni ne može očekivati bilo kakav epilog.

"Ovaj rat će još da traje. Neće doći do neke velike eksploatacije uspeha u Avdejevci. Ukrajinske snage su doživele poraz brže nego u Bahmutu zato što sve manje i manje imaju odsposobljenih vojnika koji mogu da upotrbljavaju sve složenije oružene sisteme. Zato je sve manje osposobljenih vojnika koji mogu da pružaju otpor kao što su pružali u Bahmutu u prošloj godine do 21. maja kada je Bahmut pao. Takvih više vojnika nema. Zato Rusija neće preduzimati nikakve velike strategijske i operativne prodore", kazao je stručnjak za Euronews Srbija, dodavši da Moskva jednostavno čeka da vlast u Kijevu padne sama od sebe usled iscrpljenosti resursa.

Perišić smatra da Ukrajina ne može da mobiliše pola miliona vojnika, koliko je tražio bivše glavnokomandujući Valerij Zalužni, jer ne može da ih obuči

"Oružani sistemi su toliko složeni da mora vojnik imati završen tehnički fakultet da bi upravljao svim tim kompleksima, a oni su išli na obučavanje mesec dana. Rusija računa na to da Kijev i NATO neće moći da obuči nove vojnike na novim složenim sistemima", kaže vojni analitičar, koji tvrdi da zapadne PVO sisteme u Ukrajini kontrolišu NATO vojnici, pod maskom stranih boraca, to jest dobrovoljaca ili plaćenika, zbog njihove kompleksnosti.

Perišić smatra da će Rusija u ovoj godini nastaviti napredak jer ima ogromane resurse na svojoj strani.

"Oni su samo u prošloj godini zaposlili pola miliona radnika u vojnoj industriji, u vojnim fabrikama, kojih imaju šest hiljada. Dakle, koji rade u tri smene. Da li to suprotna strana ima? Nema. Da li imaju te zemlje na zapadu? Nemaju", navodi analitičar i zaključuje da nažalost još nismo blizu kraja krvoprolića.

Istraživanje: Većina ispitanika u Centralnoj Evropi i Srbiji očekuju dug rat

To mišljenje ima i većina javnog mnjenja u zemljama Centralne Evrope, od kojih su neke, poput Češke, poslale snačajnu vojnu pomoć Ukrajini. Naime, prema istraživanju koje je sproveo CEPER, u devet od 12 zemalja Centralne Evrope više ispitanika misli da će rat između Rusije i Ukrajine potrajati godinama, nego što je to bio slučaj pre godinu dana.

U januaru 2023. ni u jednoj od ispitanih zemalja nije bilo više od 46 odsto ispitanika koji su verovali da će sukob trajati godinama. Međutim, uoči druge godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, u polovini zemalja između 51 i 63 odsto ispitanika deli takvo mišljenje, navodi se u istraživanju.

Što se tiče Srbije, ispitanici su prošle godine bili najuvereniji (62 odsto) da će se neprijateljstvo završiti do kraja 2023. godine, a u januaru 2024. samo 42 odsto naših sugrađana smatra da će primirje ili mir biti postignuti do decembra ove godine. U Srbiji 35 odsto ispitanika misli da će rat trajati godinama.

Za razliku od većine zemalja u regionu, 2024. godine u Rumuniji, Crnoj Gori i Bugarskoj procenat ispitanika koji očekuju da se rat završi do kraja tekuće godine povećao se u odnosu na istraživanje sprovedeno pre godinu dana.