Ukrajini preti "cvetanje" Avdijivke i prodori na drugim frontovima: Rusi su dosta naučili iz svojih i tuđih grešaka

Bitka za Avdijivku završena je odlučujućom pobedom Rusije, nakon poprilično haotičnog povlačenja ukrajinskih trupa iz jedne od najvećih modernih tvrđava na svetu. Za razliku od iscrpljujuće i mnogo krvavije bitke za Bahmut, ruska vojska se nije zaustavila odmah posle pada grada već je nastavila prodor u tom pravcu, ali i pritisak na nekoliko tačaka po celom frontu.

Rusi ovu pojavu, kada se iz zauzetog uporišta ili logističkog čvora nastavi napredak u više pravaca, nazivaju "cvetanje", a najbolji primer bio je pad mesta Popasnaja u Luganskoj oblasti u prvim mesecima rata. Upravo takav scenario moguć je i u zaleđu Avdijivke, a pre svega selima Stepovo, Berdiči, Semenovka Orlovka i Lastočkine koje čine "polumesec" zapadno od grada, i koja su bila ruska meta tokom propalog pokušaja šireg opkoljavanjanja.

Na taj način Rusija bi želela da iskoristi što je neprijatelj u "nokdaunu", dok se u Kijevu love krivci za težak poraz, koji se pritom desio usred Minhenske bezbednosne konferencije, gde je predsednik Volodimir Zelenski pokušavao da obezbedi dodatnu finansijsku i pomoć u vojnoj tehnici. 

Tanjug/AP

Sudeći po sledu događaja, snimcima iz grada i izjavama nekih ukrajinskih oficira, povlačenje je prekasno naređeno i proteklo je uz teške gubitke. Naime, novi glavnokomadujući ukrajinske armije general Oleksandar Sirski, prvo je najavio slanje pojačanja kako bi stabilizovao front nakon dva duboka proboja ruskih trupa. Deblokadu je trebalo da obavi 3. jurišna brigada (bivši Azov brigada koja su "krasila" nacistička obeležja), ali su i sami pretrpeli gubitke i, po svemu sudeći, odbili da punom snagom napadnu Ruse.

Povlačenje je obavljeno tek kada je bio presečen put koji vodi na severozapad i kada su blatnjavi putevi prema Lastočkinu i Orlovki bili pod konstantnom vatrom ruske artiljerije i dronova. Zbog toga su se Ukrajinci kretali pešice, noću, u malim grupama, ali su Rusi i pored toga objavili dosta snimaka udara FPV dronovima. Ruski predsednik Vladimir Putin je 17. februara čestitao vojsci osvajanje grada, koje je obavila vojna grupacija "Centar" pod komandom generala Andreja Mordvičeva.

O trenutnom stanju ukrajinske vojske svedoči tvrdnja neimenovanog oficira u izjavi za portal Strana.ua da ruske trupe sve više "crpe snagu" Ukrajincima iz nedelje u nedelju.

"Činjenica da su dali naređenje za povlačenje iz grada je tačna. Pogrešno je što nije dato ranije, kada je postalo jasno da postoji realna opasnost od opkoljavanja. Zbog takvog kašnjenja, povlačenje se odvijalo teškom mukom i sa gubicima. Kao razloge za ovo što se dogodilo najčešće se spominju totalna nadmoć Rusa u ljudstvu i totalna nadmoć u naoružanju, posebno u FAB-ovima (avionske bombe teške od 500 kg do 1,5 tone prim. aut.)", rekao je izvor iz vojske ukrajinskom portalu.

Tanjug/AP

Ovaj oficir tvrdi da ruska brojčana nadmoć na celom frontu nije velika i da se kreće od 1:1,5 do 1:1,7. Međutim to se, po njemu, brzo menja i ruska prednost je sve veća zbog ukrajinskih gubitaka tokom letnje kontraofanzive 2023. i problema sa mobilizacijom. Po njegovoj proceni Rusi su imali čak četiri puta više trupa u Avdijivki, što je, u kombinaciji sa taktičkim manevrima rezultiralo porazom.

"Glavni razlog je taj što su Rusi naučili da izoluju bojno polje. Odnosno, da unište našu logistiku. Zbog toga naše najistaknutije jedinice nisu dobile potrebnu količinu pojačanja i municije. I postepeno su se snage iscrpljivale, stvarale su se praznine u koje je neprijatelj prodro. Naravno, ovo bi bilo nemoguće bez prednosti Rusa u oružju. Mnogo je već rečeno o FAB-ovima i njihovoj ogromnoj ulozi u nanošenju štete. Ali Rusi sada imaju veoma veliku prednost u drugim projektilima, što ne mogu uvek da nadoknade FPV dronovi, tim pre što i ruskih dronova ima dosta", smatra ovaj oficir.

Problemi koje je opisao su strateške i operativne, a ne samo taktičke prirode jer Ukrajina, čak ni uz pomoć Zapada, nije u stanju da parira vatrenom moći, posebno zato što za velike bombe poput FAB-ova ne postoji dovoljno aviona koji bi ih nosili, niti se oni mogu bezbedno koristiti zbog guste PVO.

Ne treba očekivati neki "blickrig"

Po mišljenu vojnog analitičara Srđana Perišića, jasno je da Rusija neće stati, što se vidi po izjavama Putina u najnovijim intervjuima.   

"Rusija još nije ostvarila te svoje ciljeve koje je proklamovala. To znači da će se ofanziva nastaviti, ali ne u onom smislu koji svi očekuju, nekakvim blickrigom, velikim angažovanjem vojske, velikim formacijama. Do toga neće sigurno doći jer danas u svetu nijedna strana, nijedna država, nijedna vlada ne može uopšte da vodi blickrig. Zbog toga što oružani sistemi, oruđe koje vojske poseduju koncentrišu veliku vatrenu moć", rekao je stručnjak za Euronews Srbija i dodao da se svaki takav pokušaj prodora uz upotrebu oklopnih i mehanizovanih snaga može zaustaviti.

Tanjug/AP

Upravo to je pokazala Rusija, kada je porazila letnju kontaofanzivu 2023. i nanela teške gubitke Ukrajincima. Nije teško zamisliti da bi Rusi doživeli sličnu katastrofu, ako bi probali takav manevar, a primer toga mogli smo da vidimo i na početku bitke za Avdijivku, kada su ruske oklopne kolone i pešadija trpeli teške gubitke u bezuspešnom pokušaju da zauzmu sela Stepovo i Berdiči.

"Svaki danas vojnik raspolaže sa ogromnim znanjem i upotrebom najnovijih savremenih oružanih sistema. Tako su Rusi prošle godine zaustavili ukrajinsku ofanzivu koja je trajala od 4. juna do 4. oktobra i uništili svu njihovu tehniku i vojnike koji su učestvovali u toj ofanzivi, a koja je bila organizovana po modelu blickriga iz Drugog svetskog rata", kaže Perišić uz zaključak da sada i običan vojnik raspolaže velikom koncentracijom moći, te da se zato ruska strana neće odlučiti za stratešku ofanzivu.

Rusi će nastaviti sa potiskivanjem

Umesto toga Perišić smatra da će Rusi nastaviti sa postepenim potiskivanjem, bilo da je to na severu, prema Harkovu, u okolini Donjecka, u Zaporožju, pa čak i prema gradu Hersonu, koji su prethodno napustili. Kao još jednu opciju Rusi pominju i stvaranje neke vrste tampon zone na severu, koja bi obuhvatala i oblast Sumi. Primenom pritiska na različitim delovima fronta Rusija želi da rastegne ukrajinske rezerve. 

"Belgorod je njima ugrožen, dosta su imali mrtvih civila u poslednja dva meseca, odnosno u poslednjih godina, ali najviše u poslednja dva meseca, kada su oni gađali raketnim sistemima Belgorod", objašnjava analitičar glavni povod za potiskivanje ukrajinskih trupa dalje od granice sa Rusijom.

Tanjug/AP

Kada je u pitanju paket američke pomoći Ukrajini od 60 milijardi, koji je odobrio Senat, ali ga još uvek koči Predstavnički dom, pad Avdijivke može se iskoristiti i kao argument za hitno usvajanje, ili za odustajanje pod izgovorom da Ukrajini nema spasa.

"Ja sam ubeđen da će SAD, kao i sam predsednik, pronaći neku formu ili neki oblik pružanja daljeg finansiranja Ukrajine sa jedne strane i slanja oružja i municije u Ukrajinu.
Znači oni će naći neki model kako će to raditi. Mimo Kongresa ili iz Kongresa", kaže Perišić.

Bez obzira na slanje pomoći, Ukrajina se suočava sa naizgled nerešivim problemom, a to je ljudstvo. Novi regruti se šalju na mesec dana obuke i često po raznim evropskim zemljama, što po Perišiću nije dovoljno jer je potrebno minimum godinu dana kako bi vojnici savladali upotrebu kompleksnih borbenih sistema. Stoga smatra da slanje ove pomoći može da produži rat, jer bi u suprotnom Ukrajina brzo pala, ali da ne može da izmeni njegov konačni ishod.
 
"Resursi su na strani Rusije. Ovaj rat dobija onaj koji ima resurse", kaže analitičar i dodaje da čak i ako Ukrajina mobiliše 500.000 vojnika, kao što je tražio bivši glavnokomandujući Valerij Zalužni, oni se prosto ne mogu obučiti.