"Njegov optimizam je veći nego ranije": Putin i dalje veruje da može da pobedi i okupira kompletnu Ukrajinu

Uprkos tome što je prošlo dve godine od početka rata u Ukrajini, u najnovijoj proceni situacije na frontu, zapadni zvaničnici tvrde da predsednik Rusije Vladimir Putin ne želi da odustane od borbe, odnosno da veruje u pobedu vojske njegove zemlje, prenosi Gardijan.

Smatra se da je ruski predsednik danas znatno optimističniji nego pre godinu dana, podstaknut neuspehom SAD da pošalje dodatnih 60 milijardi dolara vojne pomoći i ograničenim nedavnim uspesima na bojnom polju, zauzimanjem grada Avdijevke. 

"Ne verujemo da je Rusija odustala od svojih maksimalističkih ciljeva potčinjavanja Ukrajine", rekli su za Gardijan zapadni zvaničnici, koji su želeli da ostanu anonimni, dan nakon što je Putin rekao svom ministru odbrane da nastavi sa napadima nakon uspeha u Avdijevki.

Ruski lider je rekao Sergeju Šojguu da "nadogradi" zauzimanje Avdijevke, koja je zauzeta prošlog vikenda nakon četvoromesečne bitke, tokom koje je ukrajinskoj vojsci ponestalo naoružanja, jer nije u dovoljnoj meri bila snabdevena od strane zapadnih saveznika. 

Putin se nada pobedi Trampa

Prema jednoj proceni, ruska vojska je ponekad imala više od 1.000 žrtava dnevno ubijenih i ranjenih u Avdijevki i na ostalim mestima duž linije fronta, a stručna javnost procenjuje da je broj ruskih žrtava bliže cifri od 900 vojnika.

Međutim, zvaničnici su dodali da se ne smatra da Putin ima jasnu srednjoročnu strategiju. 

"Ne verujemo da Rusija ima smislen plan osim nastavka borbe u očekivanju da će broj ruske ljudstva i opreme na kraju pokazati određeni rezultat", rekli su oni.

Sa minimalnim kretanjem na bojnom polju, Putin se gotovo sigurno nada da će se bivši predsednik SAD Donald Tramp vratiti u Belu kuću.

Tanjug/AP/Evan Vucci

Istovremeno, Tramp je političar koji je povremeno hvalio aktuelnog predsednika Rusije i koji bi, prema nedavnim izveštajima, mogao da uskrati pomoć Ukrajini u budućnosti, i natera je na mirovne pregovore. 

Takođe postoje indicije da su se ruske obaveštajne službe pregrupisale, nakon što se ispostavilo da je ruski pilot koji je helikopterom doleteo na ukrajinsku teritoriju ubijen u Španiji.

Iako nema dokaza da Rusija stoji iza ubistva, veruje se da je vrlo verovatno niko drugi do Kremlj odgovoran za taj slučaj, a da je bilo koja zavera najverovatnije delo vojne obaveštajne službe GRU.

Samo 10 odsto Evropljana i dalje veruje u pobedu Ukrajine

Nedavno istraživanje sprovedeno širom Evropske unije pokzalo je da  jedva 10 odsto Evorpljana veruje da Ukrajina može pobediti Rusiju, dok se najizglednijim ishodom rata smatra neki oblik "kompromisnog rešenja".

Kako navodi Gardijan, ova promena stava – pošto je u ovo vreme prošle godine među Evropljanima preovlađivalo mišljenje stav da Ukrajina mora da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju – zahtevaće da političari zauzmu realističniji pristup, koji se fokusira na definisanje šta prihvatljiv mir zapravo mora značiti, tvrde autori izveštaja.

"Da bi opravdali nastavak evropske podrške Ukrajini, lideri EU će morati da promene način na koji govore o ratu", rekao je koautor ankere Mark Leonard iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).

profimedia

Većina Evropljana "očajnički želi da spreči pobedu Rusije", ali ne veruje da Kijev može da pobedi u vojnom smislu, rekao je Leonard, što znači da bi najubedljiviji argument za sve skeptičniju javnost bio da bi nastavak pomoći "mogao da dovede do održivog mira postignutog kroz sporazum koji favorizuje Kijev, a ne pobeda Putina".

Januarska anketa u 12 država članica EU – uključujući Francusku, Nemačku, Mađarsku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Španiju i Švedsku, pokazala je da su zastoj ukrajinske kontraofanzive, rastući strah od promene američke politike i izgledi da bi Tramp mogao da osvoji drugi predsednički mandat, podstakli pesimizam u vezi sa ishodom rata.

Anketa, obrađena u izveštaju pod nazivom "Ratovi i izbori: Kako evropski lideri mogu da održe javnu podršku Ukrajini", otkriva da samo jedan od 10 Evropljana u 12 ispitanih zemalja veruje da će Ukrajina pobediti na bojnom polju, dok dvostruko više (20 odsto) predviđa pobedu Rusije.

Mirovni pregovori ni na vidiku

Rusija je napala Ukrajinu u ranim satima 24. februara 2022. godine, a Putin je pozvao na "demilitarizaciju i denacifikaciju" te manje zemlje, započevši najveći rat u Evropi od 1945. godine. 

Početni pokušaji Rusije da zauzme Kijev su propali, ali nakon ranih uspeha Ukrajine u potiskivanju napadača, linije fronta su ostale relativno statične do 2023. godine.

Prethodna procena američkih obaveštajnih službi sugeriše da je od početka rata ubijeno ili ranjeno 315.000 ruskih vojnika. Zapadne obaveštajne službe ne procenjuju redovno ukrajinske žrtve, ali je prošlog leta jedna procena iznosila cifru od 170.000 do 190.000, a ukupan broj na obe strane iznosi preko pola miliona poginulih.

Profimedia

Iza kulisa se ne vode aktivni mirovni pregovori i uprkos sve iscrpljujućem sukobu, nije jasno da li je bilo koja strana voljna da zapoćne mirovni proces.

Rukovodstvo Ukrajine je više puta govorilo da želi da obnovi granice zemlje pre 2014, dok je Rusija rekla da se protivi ulasku Kijeva u NATO.

Borba oko naoružanja

Zvaničnici su rekli da veruju da "sankcije snažno pogađaju ruski vojni kompleks" što je izazvalo ozbiljna kašnjenja i druge troškove proizvodnje u zemlji dok se Moskva muči da se izbori sa nedostatkom zapadnih komponenti koje su sastavni deo u njenom naprednijem naoružanju.

Međutim, Kremlj je preorijentisao Rusiju ka ratnoj ekonomiji, podižući potrošnju za odbranu na 7,5 odsto BDP-a, sa fabrikama koje rade non-stop i stotinama hiljada novih radnih mesta otvorenih uprkos zapadnim sankcijama.

Estonija je procenila da bi Rusija ove godine mogla da proizvede 4,5 miliona granata, dok se Evropa bori da ispuni cilj da isporuči milion komada. 

Tanjug/AP

Od početka januara iz SAD nije stigla nikakva municija, pošto je Predstavnički dom predvođen republikancima odbio da održi debatu o paketu inostrane pomoći koji uključuje 60 milijardi dolara Ukrajini.

Bez obzira na to, pritisak na rusku industriju naoružanja je toliki da Kremlj sada "odustaje od isporuke vojne opreme drugim zemljama, odustajući od plaćenih ugovora", rekli su zvaničnici, kako bi podmirila potrebe svoje vojske na frontu. 

Pa tako naprimer, pre jedanaest meseci, indijske vazdušne snage su rekle da Rusija ne može da ispoštuje obaveze o isporuci oružja, prenosi britanski list.