Igre 
Lekić za Euronews Srbija o krahu pregovora o vladi: Ako je ono bila istorijska pobeda, ovo je istorijski poraz
Komentari12/01/2023
-21:00
Politička kriza u Crnoj Gori se ne smiruje, a najnoviji pokušaj formiranja vlade završen je neuspešno. Lideru Demokratskog saveza Miodragu Lekiću crnogorska skupština u finišu 2022. dala je mandat za sastavljanje vlade. Iako je dobio podršku 41 poslanika, dve stranke su odustale od formiranja vlade, te se kao jedini način za izlazak iz krize vide novi izbori. U emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" Lekić je govorio o tome šta bi bili prioriteti njegove vlade ukoliko bi ona bila formirana, o trenutnoj situaciji u Crnoj Gori, ali i o tome kako vidi odnose Podgorice i Beograda.
Zašto su propali pregovori o formiranju nove vlade? Kako se to desilo s obzirom na to da imate 41 potpis narodnih poslanika?
Mnogo toga se dešava, pa je i to jedan neobičan detalj. Znate kako, nekada nije iracionalne situacije lako objasniti racionalnim odgovorima. U najkraćem, negde od septembra sa jednim političkim sporazumom je došlo do dogovora da se ide ovim pravcem formiranja nove vlade i kroz te dogovore sam ja predložen. Imali smo nekoliko momenata, čak i promenu zakona i detalja da bi na prvom sastanku kada je trebalo da počne proces konsultacija za formiranje vlade, u kadrovskom smislu, programskom, prvi radni dan posle praznika, dve stranke odustale na određeni način i onda više nismo imali većinu.
Šta znači to? Koja su to konkretna pitanja, teme oko kojih se niste složili? Ono što smo mogli da vidimo u medijima, sporno je bilo oko sektora bezbednosti.
Ma vidite, nije to ni objašnjeno, tu se došlo s namerom da se više ne učestvuje. Na njima je da objasne, ja ne mogu uopšte da projektujem ili saopštim nešto ozbiljno i relevatno što su oni tu rekli u smislu "pa ne znamo sastav". Pa naravno da ne znamo, tek smo počeli, trebalo je da o tome razgovaramo. Pa kao ne znaju program. Program postoji, ali naravno da sam ja hteo da predočim elemente programa, ali jednostavno nisam imao šansu da to saopštim. Prema tome, nije tu bilo nekog ozbiljnog argumenta. Jednostavno promenili su mišljenje, iz kojih razloga, to ostaje malo nepoznato.
Čitala sam vaše izjave, vi ste rekli da je još rano da govorite o imenima. Da li je uopšte bilo nekih pominjanja imena ili nije?
Nije, to je bio prvi sastanak gde je trebalo, između ostalog, što je bio vrlo važan momenat, da damo potpise kako bi se zakazala sednica Skupštine na kojoj bi se vlada izabrala ili se ne bi izabrala. Glasalo bi se. Dve stranke jednostavno nisu htele da daju potpise da idemo tom procedurom. Slučajno ili ne, te dve stranke su sada u vladi, pa možemo da razmišljamo o motivima. Mislim na URA i SNP. Ali, zašto je bio taj malo forsing termina koji se isto pominjao kao razlog, zato što smo hteli da se ta nova vlada formira, da se glasa u Skupštini o njoj, sa datumom raspisivanja predsedničkih izbora. Zašto? Da nakon pada i nakon eliminisanja politikom Mila Đukanovića institucija u Crnoj Gori da izbegnemo da nema vlade u tom periodu. On ne bi bio ni predsednik države u pravom smislu kada se raspišu izbori, ne bi bilo ni vlade, nego je vlada u tehničkom mandatu i totalno rasulo institucionalno. To je bilo opravdano, da imamo jedan termin 15 dana od tog sastanka da se aktuelizuje u Skupštini izbor vlade. Tako da to je bio isto jedan od razloga zbog kojeg su odustali, ja bih voleo da sam razgovarao sa njima u njihovom prisustvu, ne znam da objasnim njihove razloge, oni su jednostavno promenili mišljenje.
Povezane vesti
Ja pokušavam da razumem kako je recimo izgledao taj sastanak od tri sata, kada ste vi svi zajedno bili tamo. Kako je izgledalo to?
Počeo je naravno u formama normalnim i kulturnim, ja sam pokušao da objasnim i u pozivu je bilo koji je bio sadržaj sastanka.
Koji je bio sadržaj sastanka?
Da počnemo konsultacije oko formiranja vlade.
Euronews Srbija
Šta to znači konkretno? Mogli smo da čujemo i predsednika Vlade Crne Gore u tehničkom mandatu Dritana Abazovića koji je rekao da nije bilo konkretnih predloga.
Nije ni moglo da bude na prvom sastanku. Tu je predložen prvo precizan metod s moje strane, tako da su to neozbiljni komentari odmah da kažem. Imaju oni pravo da neće, stranke imaju pravo, imaju doduše i obavezu da pitaju svoje u stranci da li su svi za to. Radi se o tome da je predložen metod vrlo precizan, da nakon sakupljanja potpisa da se zakaže sednica u određenom terminu, negde 19. ili 20. januara, predložen je metod mojih susreta sa strankama, dakle uslovno rečeno bilateralnih, gde ćemo da razgovaramo o imenima. Nismo mogli na prvom sastanku da govorimo o imenima. Kriterijumi podela su takođe dogovoreni kada je sve to počelo u septembru i te dve stranke su jako nagrađene sa tim kriterijumima, tako da je otpočeo jedan regularan, precizno predložen metod i on je odbijen sa nekom prethodnom odlukom, tako da ja teško mogu da znam i da slutim koji su razlozi ozbiljni. Ozbiljnih razloga nema. Postoji jedan drugi razlog koji se isto može smatrati ozbiljnim, a to je mi nećemo iz ovog ili onog razloga više da učestvujemo u svemu tome i to bi takođe bilo legitimno. Bilo je to korektnije da se kaže nego da se izmišlja "nije bilo imena". Pa naravno da nije moglo biti imena na prvom sastanku gde smo otpočeli proces i gde sam ja imao staž mandatara tri dana. Sve je išlo normalnim putem.
Kada kažete da će vlada biti ozbiljna ili je neće biti - neće je biti, a ko je bio ozbiljan neka građani protumače. Vi kažete da su oni sada neozbiljni, da li to hoćete da kažete? Ko je neozbiljan?
Povezane vesti
Kao što sam rekao, to bih ostavio građanima. Pokušaću da kažem, ali to nije moj stil da presuđujem, ja nisam čovek koji ima istinu u džepu. Naravno da ako vodimo jedan proces i onda negde stignemo posle nekoliko faza, izmene zakona i ako nakon tog pravca sa potpisima, sa dogovorima odjednom neko neće, pa nije ozbiljno, usuđujem se da to kažem.
Je l mislite da neće biti nekih novih sastanaka?
Crna Gora se nalazi u dubokoj krizi, ja ne pretendujem da je preokrenem, ali mislim da mogu, da sam mogao, da bih ozbiljno pokušao da dam jedan ozbiljan pravac ovim procesima u smislu naravno kolektivnog rada, ali sa ulogom vlade značajnijom nego što je ona bila u ova dva pokušaja nakon 30. avgusta pre dve godine. Tako da je to pravac koji je zaustavljen i sada ne znamo, pročitali smo dve izjave, jedna je SNP-a koji kaže da treba da se nastavi sve to, da je to prvi sastanak, ali je očigledno da je došlo do nekog komešanja unutra u stranci, pretpostavljam i druga izjava čini mi se gospodina Abazovića da je to završeno. Ja zaista nemam nameru nikoga da pozivam, da ga nagovaram, da ne znam šta radim. Vrlo sam naoružan strpljenjem dok ide korektno, dok ide ozbiljno, dok ide kulturno ja ću učestvovati. Ako krenu ove lokalne i poznate faze neozbiljnosti neću učestvovati dalje.
Povezane vesti
Ono što je jako čudno, dakle vaše ime za mandatara, nije to od skoro da se pominje. Vaše ime se pominjalo i ranije i pre tog 20. septembra i tada kada se to desilo kada je predsednik Crne Gore Milo Đukanović odbio da potpiše da vi budete mandatar, nekako ono što jeste čudno, vi imate 41 potpis da budete mandatar, a nemate 41 glas u parlamentu, to je ono je zanimljivo.
Pa jeste, zato kažem da je neozbiljno. Bilo je 41 potpisa, bila je ta konstatacija u Skupštini da je neko mandatar, bio je aplauz, koji mi nije prijao jer mislim da je Crna Gora u takvoj krizi da ne treba niko nikome da aplaudira i onda bude prvi sastanak i dve stranke otkažu. Kako da nazovem to nego neozbiljnošću.
"Dve vlade formirane bizarno i tajanstveno"
Zašto ste menjali Zakon o predsedniku ako niste u stanju da formirate vladu?
Pa zato što smo mislili da 41 će se ozbiljno ponašati i da ako smo krenuli u sve to, onda ćemo valjda i finalizovati, zar ne. Tako da da smo znali da neko neće, i tada je mogao neko da neće, potpuno je bilo legitimno i sa pravom, ja ničiju odluku ne osporavam, samo govorim o redosledu stvari koji je ispao prilično neozbiljan.
Da li je i pre tog 20. septembra, jeste li razgovarali o tome kako bi ta vlada trebalo da izgleda, šta će da radi, koji su ciljevi, politika vlade? Je li se govorilo uopšte o tome?
Ja sam imao status mandatara tri, četiri dana.
U redu, ali pre nego što su oni vas predložili za mandatara, da li ste uopšte nekada sedeli i razgovarali o tome? Čim su oni želeli da vi budete mandatar, jeste li uopšte razgovarali pre tog 20. septembra?
Ja nikoga nisam ubedio u nešto sa nekim prethodnim razgovorima. Mi učestvujemo u javnom životu i oni znaju moje poglede.
Zašto su onda oni izabrali baš vas, na osnovu čega? Zašto baš vi, a ne neko drugi?
Ja bih to njima ostavio da objasne, ali po svemu sudeći to je bio jedini mogući konsenzus u 41 i ja sam uprkos tom predlogu rekao da možda ima kolega, ne možda nego ima, po nekim kriterijumima politike, broja poslanika... Nisam se ja borio i gurao...
U redu, ali samo pokušavam da razumem. Oni su napravili taj konsenzus da budete baš vi, ali na osnovu čega? Kada su oni prvi put pomenuli vaše ime, pretpostavljam da je bilo nekih sastanaka zajedničkih, da li se razgovaralo o tome kako bi ta vlada trebalo da izgleda i kako da funcioniše?
Pa jeste, mi se poznajemo, mi razgovaramo i delujemo javno. Naši pogledi nisu tajanstveni, ali tek je počinjala faza utemeljivanja programa, a moji se pogledi znaju naravno, a to je da se otvori jedan proce, ono što je prioritetno to je dekriminalizacija crnogorskog društva i to nije termin koji mi saopštavamo pojedinačno, već to traži Evropska unija, poglavlja 23 i 24 što znači pravna država i borba protiv kriminala. To nastaviti ozbiljno, ne dozvoliti da Đukanović ih pobedi u kohabitaciji. Dakle dekriminalizacija, ekonomija naravno. Mi funkcionišemo na bazi zaduživanja, to je valjda svakome jasno, mi imamo neodrživu ekonomiju i treće, a možda i prvo, zaustaviti dalje podele u ovom društvu, ovo je duboko podeljeno društvo, ovo vode neki ka Bosni, toj realnosti, dosta tužno. To su linije za koje bih se borio i dalje. Politika je težnja i rad za opšte dobro, politika je biti kompentan, biti javno pristojan, prema tome to su moji pogledi, ništa originalni.
Nekako ispada da je Milo Đukanović bio u pravu kada je odbio da vas proglasi za mandatara 20. septembra jer je rekao da ne možete da formirate većinu.
Vidite, nije on bio u pravu jer on ne treba da deluje po tome što on ima utisak ili nema. On ima svoje nadležnosti i obaveze prema Ustavu, prema tome, njemu ustav nalaže da predloži mandatara i on je uradio sve da do toga ne dođe i da se stvore pravne kontroverze oko našeg odgovora. Naš odgovor je bio odbrambeni i to je bio mehanizam da se deblokira situacija. Predsednik države ima nadležnosti po Ustavu da vodi u ratnim vremenima zemlju na vrlo važnim nadležnostima i šta ako on recimo neće, kao što ovo nije hteo, pa naravno da drugi organi, skupština pre svega pošto smo mi parlamentarna demokratija, nađu neki odgovor i zaustave tu samovolju. On je to u stilu privatne države to uradio, ali razumem vaše pitanje ako je ishod ovakav. Ne ishod je jedan nastavak procesa sa svojim odgovornostima tako da nije on bio u pravu.
Vi sad pričate o vašoj vladi, vašim ciljevima koji će biti i evropski put i ekonomija i zaistavljanje korupcije. Ali, vi ste recimo bili spremni da budete predsednik Vlade Crne Gore koja svesno ignoriše sugestije Venecijanske komisije, gde su SAD takođe rekle da sa takvom vladom ne bi sarađivale.
Znate šta je nedostajalo ako ste napravili taj redosled, tu je samo falila treća stvar da se kaže - mi dajemo punu podršku Milu Đukanoviću, osobi koja je primarno odgovorna za ove probleme o kojima govorimo, podeljeno društvo, ekonomija problematična, kriminalizacija društva. Tako da je samo nedostajalo ovo. Ja znam značaj međunarodnog faktora i treba ga uvažavati, ali sa druge strane ne preći u neku autokolonijalnu svest i tako reagovati. Prema tome mogli smo to uvek raspravljati. Ja mogu i sada da vam saopštim argumente, da mi poštujemo i sugestije Venecijanske komisije sa jedne strane, sa druge strane one su iznijansirane, ostavljaju ispred sebe ta izveštaj član 30 govori o tome kritički, da predsednik nije dao mandat, da se nije izabrao Ustavni sud, i na kraju kaže da ishitren zakon. Zakon je posledica nije uzrok.
Eskobar, koji kaže da je to dodatno narušilo crnogorske demokratske institucije upozorio je da je Crna Gora u dubokoj institucionalnoj krizi, skoro u kolapsu i da se približava statusu nefunkcionalne države.
Prvo, međunarodni faktor i međunarodne linije ovde, sad ne znam u kojoj meri gospodin Eskobar, treba da objasne crnogorskoj javnosti kao akteri formiranja ove 43. vlade, to je njihovo delo, nije to javna tajna, mi smo imali jedan rezultat da Crna Gora u svojoj istoriji nije imala takav pad nivoa javne komunikacije između predsednika, vlade, ministra odbrane, jedan rusvaj, pad te vlade... Ja povodom uticaja međunarodnog faktora, prvo bih ih zamolio da nam objasne kako su formirali tu vladu, sa kojim ciljevima, sa kojim rezultatom. Što se tiče ove vlade, ona bi se legitimno formirala.
Što se tiče koje vlade?
Te koja je predmet sada velikih opservacija. Naći meru između ozbiljnog uvažavanja međunarodnog faktora i imati elementarno dostojanstvo da ne mogu oni da sastavljaju vladu u Crnoj Gori.
Ali ne možete ni vi sami da se dogovorite između sebe. Treba biti vrlo analitičan da bi se pratila tu situaciju u Crnoj Gori šta se dešava i ko je s kim, ko je protiv koga. Vi svi koji se deklarišete da ste recimo protiv Mila Đukanovića povlačite takve političke poteze koji idu u prilog njima.
Da, u pravu ste. Ako je bila istorijska pobeda, ovo je istorijski poraz ako ćemo već da forsiramo taj termin. Sastavljene su dve vlade vrlo bizarno, obe sa uplivima...
Izvinite što vas prekidam, govorite od 2020?
O tome govorim. Dve vlade formirane bizarno i tajanstveno. Jedna sa uplivom crkve koja je vankonstitucionalni element, valjda to svi znamo, moguće isto odobren iz međunarodnih linija, to je 42. vlada. I 43. Abazovićeva koja je baš čedo međunarodnih...
Kako to komentarišete, od 2020. godine, prvi put od uvođenja višestranačja, da DPS zapravo nije učestvovao u formiranju vlade. Dakle Zdravko Krivokapić koji nije izdržao ni godinu dana mandat, Dritan Abazović koji je napravio tu manjinsku vladu uz pomoć DPS, vi sada koji ne možete da se dogovorite oko formiranja valde, nameće se pitanje zašto nema te političke stabilnosti među vama?
Tri faktora, ove dve godine su prošle u eksperimentima i nedovoljnim rezultatima i nedoraslosti. Jedan bi upravo mogao da bude nedoraslost ovih koji su vodili su vlade. Drugo, dosta jaka aktivnost prethodnog režima da blokira institucije. Prostor koji je Milo Đukanović dosta dobro ostvario, neizborom ambasadora, raznim potezima, sa vrlo jasnom strategijom što gore to bolje - što gore za zemlju, to bolje za nas. Treći faktor ponekad problematična međunarodna uskakanja.
Euronews Srbija
Da li je Milo Đukanović osoba koja se najviše raduje neuspehu vaših pregovora?
Verovatno i ima razloga, međutim, proces se nastavlja. Ja ne bih, bez obzira na to što sam akter ne bih sve to dramatizovao, proces se nastavlja, videćemo dalje.
Ali, vaši potezi su doveli do toga da onaj Đukanović kog vi opisujete kao "privatnog preduzetnika u sferi biznisa, bankar, finansijski operator u svetu poreskih rajeva" sada ispada čovek koji deli isti stav kao i Venecijanska komisija i SAD, a vi ispadate političari koji narušavaju osnovna načela demokratije.
Nije tako, ovo što ste pročitali stoji, nije nikakva tajna, on to saopštava, to je specifičan profil osobe, a oko Venecijanske komisije imam utisak da nemamo dooljno vremena. Vidite, ona je prvo savetodavna, drugo ona je dobro ocenila situaciju, treće ona je imala primedbe na Zakon o tužilaštvu, a naš najbolji potez ove dve godine je upravo bio taj Zakon o tužilaštvu jer smo uspeli da se kako tako formira tužilaštvo koje je autonomno i profesionalno. Nije ni Venecijanska komisija apsolutna istina.
Vi ne mislite da je reakcija SAD recimo razlog zbog čega nije formirana vlada, zar se niste uplašili da bi moglo doći do prekida, do zaustavljanja onda Crne Gore na tom evropskom putu?
Ja kad bih shvatio da je crnogorska država jedna kolonija, ja bih se zabrinuto. Crna Gora ima neku svoju istoriju i neko svoje dostojanstvo, tako da bi raspravili to pitanje. Hajde da raspravimo je li model Milo Đukanović i taj sistem hibridni, endemske kopcije, ili jedan autonomni proces jedne države koja je suverena itd. Još jednom ponavlja, uvažavam da treba da se sarađuje sa međunardnom zajednicom, ali ne da budemo beznačajni i da ne poštujemo izbore, ishod izbora ovde u Crnoj Gori.
"Rešenje izbori samo se postavlja pitanje kada"
Šta mislite šta je rešenje izlaska iz političke krize, jesu li to parlamentarni izbori?
Pa jesu, sada se samo postavlja pitanje kada.
Delite isti stav kao gospodin Đukanović.
Ne mislim da je on napravio jedan forsing da što pre budu, što mislim da je bio blef jer je oni već u seriji gube izbore, u Podgorici koja je najjači indikator, tu su ubedljivo izgubili. Nečuven skandal na Balkanu, a to je da prethodna vlast, vlast Mila Đukanovića u Podgorici, nakon izgubljenih izbora ubedljivo neće da predaju vlast, nego drže sednicu, usvajaju budžet.
To mislite zato što ne funkcioniše ni Ustavni sud?
Tu je prvo bila težnja da se ne izabere Ustavni sud, bila su četiri kandidata, nijednog ne poznajem, pročitali smo biografije, DPS ih nije osporavao personalno, ali kao metod nije bio dobar. Tako da su oni prvo to zaustavili, a onda je krenuo ovaj način da se sve blokira, tako da Crna Gora je sad u teškom stanju. Pitali ste me kakav je izlaz, mi smo između potencijalno racionalnog puta i iracionalnog koji je dominantan, sve zavisi od političke elite. Na ispitu smo svi da li ćemo uspeti da sada prebrodimo tu fazu do izbora, da bi oni bili regularni.
Kada mislite da je pravo vreme da se dese izbori? Bojite li se izbora?
Tu ima naravno političkih taktika i raznih strategija, ali to je bez sumnje izlaz. Bilo je dosta, ja mislim da se i formirala ova vlada o kojoj smo pričali, takozvana 44. da je ona imala takođe i smisao da bude jedna tranzicija ka izborima, da se uozbilji situacija, da se dođe do konsolidovanja institucija, da se poprave izborni zakoni da bi oni bili regularni i da ne tako daleko, za pet, šest meseci se organizuju izbori. Ostaje ova vlada sada koja je u tehničkom mandatu, više ne znam ko je sve u toj vladi. Isto jedan bizaran podatak, Bošnjačka stranka koja je glasala pad te vlade.
Postoji mogućnost da se vi ponovo kandidujete za predsednika Crne Gore?
- Ja nisam to planirao moram reći i ja sarađujem sa političkim snagama u Crnoj Gori koje su pobedile na izborima, ja sam kolektivan igrač ako tako mogu da kažem, prema tome ja ću se naravno konsultovati sa kolegama, a sada ono što mogu da kažem vrlo precizno daću prednost drugima koji se budu pojavili kao kredibilni i ozbiljni.
Da li zabrinjava poruka ministarke spoljnih poslova Slovenije koja je izjavila da je uspostavljanje Ustavnog suda u punom kapacitetu prvi korak koji Crna Gora treba da napravi da bi se vratila na evropski put, to bi trebalo da se desi do kraja meseca? Mislite li da može da se desi s obzirom na celu ovu političku situaciju, s obzirom na to da je potrebna dvotrećinska većina u skupštini i da izhlasaju i vlast i opozicija sudije Ustavnog suda? Pet konkursa je propalo do sada.
Ja sam potpuno saglasan sa tom izjavom, ja očekujem u svom delovanju ću se zalagati da se to realizuje.
U toj celoj sagi, koliko to košta građane Crne Gore, ova politička nestabilnost i kriza u kojoj se nalaze već godinama?
Košta ih verovatno višestruko na ekonomskom planu, košta ih i na planu stanja duha, košta dosta razočaranjima, što nadam se da će se prevesti u njihovo pravo političkog odnosa koji će ispoljiti na izborima. Građano su pre dve godine prešli Rubikon, osetili se subjektima, oduprli se manipulacijama i glasali za alternativu. Prema tome, oni će nastaviti, ja navijam za to da će kritički da sagledavaju i da onda na izborima pokažu svoju volju i da će na neki način uticati da se pojave i nove alternative.
"Sarađivao bih sa legitimnim vlastima u Beogradu"
Kako je ova politička nestabilnost uticala na odnose sa Srbijom? Kako biste vi ocenili trenutne odnose?
- Meni je ta situacija manje dramatična. Polazim od toga da su to dve suverene zemlje, a one imaju svoje veze istorijske, kulturne, ekonomske i da su svi razlozi za jednu normalnu saradnju. Međutim, ta tema se zloupotrebljava. Pominjemo Mila Đukanovića, politika ta koja je trajala 30 godina koja je donela deformaciju, koja je donela i neke pozitivne strane, ja nisam čovek koji gleda crno-belo na stvari. Prešla je ta politika pun krug, on je došao na talasu srpskog populizma, progonio ljude koji su za nezavisnu Crnu Goru i onda je totalno okrenuo i onda je počeo da u jednom kvazi crnogorskom nacionalizmu da stalno preti Srbijom, počeo je ovu drugu dimanziju sve u funkciji manipulacija i zavadi pa vladaj. To je nažalost ostavilo tragove. Postoje neke kontroverze srpsko-crnogorske u crnogorskoj istoriji ali one su tako isforsirane da sada ima ta situacija da se Crna Gora pretvara u zbir nacija kao država, ona nema elementarnu homogenost, neko vrednosno jedinstvo, nego to je sada zbir nacija jer je Đukanoviću bilo potrebno da bi imao većinu, manjine, elitu manjina i pravili se razni kompromisi da danas Crna Gora izgleda ne kao jedna vrendosna celina sa nekim elementarnim duhovim jedinstvom, ona se pretvorila u jedan federalno konfederalni... To je pogubno, to je najveća deformacija Crne Gore.
Euronews Srbija
To je najveća deformacija, a niste mi odgovorili odnosi Srbije i Crne Gore?
Pojavio se krak i srpskog nacionalizma ovde koji ja ne bih pravdao time što je ova politika bila takva da se Srbi proglašavaju za izdajnike ovde, sa svim tim skandaloznim oblicima propagande, nisu oni nikakvi izdajnici, nikakvi teroristi, nisu uopšte ni ubačeni u Crnu Goru, oni su deo crnogorske istorije i poznajem većinu koji potpuno legitimno imaju to dvojstvo srpske nacionalne svesti i crnogorske državnotvorne svesti. Ja mali broj znam ili ne znam koji imaju plan da Crna Gora prestane da bude suverena, da se pripoji Srbiji, možda neko o tome sanja i mašta, ja takve sagovornike nisam sreo.
Kakav je položaj srpske zajednice u Crnoj Gori?
Pošto je ovo otišlo ka tome da je došlo do takvih identifikacija da nije javna tajna da posle izbora recimo Albanci idu u Tiranu da se konsultuju oko vlade, hoće li tamo ili ovamo, da Bošnjaci idu u Sarajevo ili u Ankaru. Srbi anatemisani kao neki destruktivan element Crne Gore kroz tu propagandu Đukanovića i oni su sada sve više otvoreno okrenuti Beogradu, idu tamo, konsultuju se.
Kako biste vi ocenili položaj srpske zajednice? Kada sam razgovarala sa gospodinom Abazovićem podsetila sam ga na njegove reči koje je on govorio 2015. godine, da je najteže biti Srbin u Crnoj Gori, pa vas pitam kakav je položaj srpske zajednice, da li se poboljšao?
Ona nije homogena, ona se nalazi u raznim strankama, ima ih u DPS-u Srba mali broj. Ja sam napravio veliki zalet kao uvod da kažem da kao reakcija na to anatemisanje Srba se pojavila jedna u nekim elementima radikalizacija i Srba u smislu "mi ćemo naše, mi ćemo zasutavu u kancelariji".
Da li biste vi radili na poboljšanju?
Naravno, ja bih se zalagao za poboljšanje crnogorske državne zajednice u kojoj bi bili svi jednaki. Zato pominjem Bosnu i opasnost da se Crna Gora razvija u tim pravcima. Forsirao bih zajednicu crnogorske države, čije bi komponente bili svi Srbi, naravno ravnopravni sa drugima.
Da li u sadašnjoj vlasti u Beogradu vidite potenijalnog partnera sa kojim biste vi sarađivali?
Ja bih, ne poznajem nikoga od nove političke elite, uključujući i sadašnje koji su na vlasti. Sa pozicija dve suverene zemlje koje se recipročno uvažavaju, koje imaju svoje istorijske veze, koje imaju građane koji žele ne prepucavanje elita nego da se putevi naprave na kulturnom, ekonomskom planu, ja bih naravno sarađivao sa legitimnim vlastima u Beogradu.
Crna Gora recimo nije deo Otvorenog Balkana, mislite li da bi trebalo da bude?
Ja nisam dovoljno rastumačio taj koncept Otvorenog Balkana, to se zaigrala ta tema, odmah prešla u propagande i kontrapropagande i ja o njoj ne bih mogao da se izjasnim pošto ona meni ne deluje ni kompletirana, ne deluje mi, neću reći nedovoljno ozbiljna, nego jedna zamisao koja načelno nije neprihvatljiva. Šta je to, da li mi sarađujemo na Balkanu među sobom i to je dobra vest i za Brisel i za naš put ekonomski. Ali ovo sada kada ne znamo ko je u tom Otvorenom Balkanu...
Kako ne znate?
Pa nije BiH...
Pa znamo ko jeste...
Ali onda to nije ceo Balkan, to je deo Balkana.
Ali se pozivaju sve ostale zemlje koje su na Balkanu da se priključe toj inicijativi. Ako je cilj te inicijative slobodan promet ljudi, kapitala, roba, usluga, šta je onda sporno u takvoj ideji ili je sporno možda to što je inicijator te ideje predsednik Srbije Aleksandar Vučić? Šta je problem?
Predsednik Srbije ima jednako prava kao predsednik Makedonaca da inicira na tome. Problem je ovde u tome da se ljudi svrstavaju više po tome ko je šta rekao, nego o čemu se radi. Da skratim, ja načelno ništa nemam protiv takve ideje ako bi se ona dobro osmislila, definisala, poštovala apsolutne suverenitete svih zemalja. Nisam protiv, naprotiv mislim da bi bilo dobro da pojačamo na pravilima EU, da konstatujemo zajednički interes što da ne, ali ako je to nešto što je polovično...
Kad kažete da je važno da radimo po pravilima EU, onda se nekako kad vam odgovara pozivate na pravila EU, a kad je stav Venecijanske komisije da nisu za izmene Zakona o predsedniku i da oni to ne prihvataju, onda nekako kažete da ne želite da neko drugi utiče na to šta će se dešavati u Crnoj Gori. Meni to samo nije jasno.
Ja sve vreme uvažavam međunarodnu zajednicu, ali ipak ne bih stavio znak jednakosti između Evropske unije i Venecijanske komisije, uz respekt Venecijanskoj komisiji, to je savetnodavno telo, a EU je jedan sistem integracioni kojem mi težimo. Ne koristim selektivno, koristim s merom.
Niste podržali osudu ruske agresije na Ukrajinu, sad vas pitam to kao diplomatu, zašto to niste?
Jesam više puta.
Pa da, ali u Skupštini?
U Skupštini nisam. Tražio sam dva elementa da uključimo, a to je da se zalažemo pored osude za diplomatske napore koji bi doveli do pravednog rešenja, ja znam da taj glas iz Crne Gore ne bi preokrenuo situaciju, ali ako već pravimo jedno saopštenje, deklaraciju parlamenta, zašto to ne bismo uradili. I bila je jedna kopča da osuđujući agresiju vrlo jasnim terminima osuđujemo sve agresije van međunarodnog prava i to je sve nekako zasmetalo i nisu dozvolili zamislite da Crna Gora u jednom deklarativnom dokumentu apeluje da se diplomatskim putem dođe do rešenja kako bi se smanjile patnje ukrajinskog naroda. I onda naravno da nisam hteo da prihvatim. Zašto ne bi bili ovi elementi o kojima govorim, tako da ja vrlo osuđujem agresiju, ali imajuću u vidu da ovde postoji tendencija da se ukrajinski rat i težak slučaj da se prenese na unutrašnje političko pitanje. Snage koje žele da se dopadnu nekome, to su te strukture koje su odgovorne za kriminalizaciju crnogorskog društva, oni su našli svoju šansu sada da se dopadnu nekim centrima.
Kada ste poslednji put bili u Beogradu?
Nisam bio nažalost dugo, bio sam na promociji jedne moje knjige pre tri godine i nisam bio u međuvremenu. Ja ću doći rado, ja se osećam nacionalno Crnogorac sa dimenzijom jugoslovenstva. Ja sam imao čast da predstavljam Jugoslaviju u inostranstvu kao ambasador, tako da dimenzija jugoslovenske kulture nadam se da će da se reprodukuje. Ako su lako razbili Jugoslaviju, mislim da će jugoslovensku kulturu malo teže i sve republike bivše volim i navijam da izađu iz problema, svako ima svoje probleme, a Beograd vrlo jer sam studirao tamo i imam jako lepe uspomene. Ja najviše dugujem Beogradu, fakultetu, životu, mislim da je Beograd uz sve traume koje prolazi, 30 godina Srbija ne uspeva da se stabilizuje, da je Beograd neuništiv sa svojim pozorištima, kafanama.
Ali stabilniji smo od Crne Gore.
Moguće, drago mi je da je Srbija bar od nekog stabilnija.
Preporuka za vas
Komentari (0)