Igre 
Posle samo jednog sastanka mandatar odustao od vlade: Male šanse za dogovor, Crna Gora na putu ka novim izborima
Komentari05/01/2023
-19:00
Nakon samo jednog sastanka nekadašnje parlamentarne većine mandatar Miodrag Lekić odustao je od svoje vlade, koja je trebalo da bude 44. vlada Crne Gore. Tu odluku je doneo veoma brzo, iako je bio veoma težak put do njegovog imenovanja za mandatara.
Meseci su prošli u pregovorima stranaka pobednica parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. godine nakon izglasavanja nepoverenja vladi Dritana Abazovića, a čak je i Zakon o predsedniku izmenjen kako bi Skupština Crne Gore mogla mimo Đukanovića Lekiću da poveri mandat za sastav vlade.
Tri sata iza zatvorenih vrata, toliko je bilo dovoljno da predsednici i predstavnici Demokratskog fronta, Demokrata, GP URA, Socijalističke narodne partije, Civisa, Radničke stranke i ostali izađu sa sastanka posvađani.
Zbog nesuglasica koje su buknule u Belom salonu Skupštine Crne Gore ta zemlja je sada na korak da u maju ove godine osim redovnih predsedničkih, održi i vanredne parlamentarne izbore.
Nesuđena vlada
Vrlo optimistično pre sedam dana, 29. decembra lider Demosa Miodrag Lekić najavio je da će do 20. januara sastaviti vladu. Kako je tada rekao, nakon dva eksperimenta u formiranju Vlade sada se prvi put posle izbora sastavlja Vlada na bazi demokratskih pravila.
"Ona nalažu da se poštuje situacija u vezi odnosa snaga u parlamentu. Јeste prisutan taj kriterijum, ali ne i apsolutan", rekao je Lekić.
Prošli su praznici, zakazan sastanak, a već nakon prvih pregovora stranke su napustile prostorije zavađene.
Povezane vesti
Prvi se nakon sastanka oglasio predsednik Nove srpske demokratije i jedan od lidera DF Andrija Mandić koji je pozvao predsednicu Skupštine Crne Gore i predsednika Mila Đukanovića da se dogovore da predsednički i parlamentarni izbori budu raspisani u istom danu.
Bilo je to iznenađenje, imajući u vidu da su iste stranke vladu dogovarale i u septembru. Prema tadašnjem dogovoru polovina ministarstava pripala bi GP URA i SNP-u, druga polovina DF-u i Demokratama, a u odlučivanju u Vladi "zlatni glas" imao bi premijer Lekić.
Takav dogovor predstavljen je kao širokogrud od strane DF-a i Demokrata, imajući u vidu da ne odgovara izbornim rezultatima po kojima te dve političke snage imaju mnogo više osvojenih glasova od GP URA i SNP-a, a pristali su da podele ministarstva.
Pregovori su tada zapeli kod personalnih rešenja za ministre. Ipak, delovalo je da će sada dogovor biti brži, jer vreme curi, država funkcioniše s vladom u tehničkom mandatu, a Ustavni sud je blokiran jer nema dovoljan broj sudija.
Ipak, sam Lekić nakon jučerašnjeg sastanka kazao je da vlade neće biti. "Učinio sam da sve bude javno, i to je princip koji je realizovan. Uspeo sam da zadržim dostojanstvo zemlje, da se o njenoj vladi odlučuje u Crnoj Gori. Treće, rekao sam da će vlada biti ozbiljna ili je neće biti. Neće je biti, a ko je bio ozbiljan - nek građani protumače. Mnoge snage poražene 2020. će se obradovati", naveo je on.
Lekić je, govoreći o krahu pregovora, rekao da ne želi da spekuliše da li se "ovde radi o nastavku rada tehničke Vlade".
"Ja sam pokušao da ovo bude demokratski i korektno prema svakome. Nadam se da će Crna Gora uhvatiti pravac koji će biti racionalan", podvukao je.
Povezane vesti
Lekić već od trenutka imenovanja za mandatara nije imao podršku međunarodne zajednice. Ambasada SAD u Podgorici odmah je saopštila da je njegovo imenovanje korak u pogrešnom smeru.
"Sjedinjene Države više puta su iznele stav da nova vlada ne bi trebalo da bude formirana na osnovu osporavanih izmena Zakona o predsedniku. Donesena posle odluke parlamenta da odbaci savet Venecijanske komisije i usvoji kontroverzne izmene, jučerašnja odluka bila je još jedan korak u pogrešnom smeru ", ističe se u reagovanju američke ambasade.
Takođe se poručuje da je vraćanje pune funkcionalnosti Ustavnog suda prvi korak ka rešavanju krize. Istog stava o Ustavnom sudu je i EU, pa je portparolka Evropske komisije (EK) Ana Pisonero pozvala političke aktere u Podgorici da se angažuju u tom smeru.
Povezane vesti
"Ustavni sud koji u potpunosti funkcioniše je ključan za osiguranje poštovanja osnovnih prava svih građana Crne Gore i očuvanje stabilnosti institucija", kazala je ona.
Gde je zapelo u pregovorima
Formalo, jučerašnji pregovori su propali jer GP URA, SNP i Civis nisu hteli da daju potpise za zakazivanje sednice Skupštine Crne Gore na kojoj bi bila izglasana nova vlada. Iz koalicije Crno na belo, koju čine GP URA i Civis saopštili su da potpise nisu dali jer su traži da pre zakazivanja sednice na papiru vide dogovorene principe oko kojih se formira nova vlada.
"Da znamo načelno ko su kandidati za ministre i ko je kandidat za predsednika Skupštine", saopšteno je.
Taj stav GP URA ponovio je i njihov lider Abazović, koji je kazao da je trebalo da se dogovore oko svega pa da se nakon toga zakaže Skupština.
"Ako neko kaže, ne, mi treba da zakažemo sednicu Skupštine, pa ćemo naknadno da vidimo šta je strateški pravac te vlade, pa ćemo naknadno da vidimo i ko su ljudi i da li svima odgovaraju ti ljudi ili ne, to je zaista neozbiljno, tako da mislim da je ta epizoda završena", saopštio je Abazović.
Ipak, nesuglasice su isplivale i pre samog sastanka i to zbog sektora bezbednosti. Mesto šefa u tom resoru tražio je lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević koji je zatražio da bude koordinator službi bezbednosti. Međutim, to isto mesto tražio je i GP URA Dritana Abazovića.
"Ako Ura bude insistirala da pored šest resora i monopola u sektoru bezbednosti i odbrane i spoljnih poslova, traži i ovu, čisto političku poziciju, onda će svi morati da postave logično pitanje: 'Zašto Nebojša Medojević nije prihvatljiv'? Mi u PZP-u bi još jednu takvu ucenu shvatili kao jasnu poruku Ure da oni ne žele demontažu režima Đukanovića i reforme i da za to imaju vrlo konkretne lukrativne razloge - nastavak šverca i brzo bogaćenje", rekao je Medojević za podgoričku Pobjedu.
Da od svog zahteva neće odustati ni druga strana, najavio je generalni sekretar GP URA Mileta Radovanić. "Mi ostajemo na istim stanovištima kao i pre, u pitanju je sektor bezbednosti. Odnosno da mi i dalje odgovaramo za taj sektor", kazao je Radovanić.
I DF i Abazović pozivaju na vanredne izbore
Da su pregovori definitivno propali, osim Lekića smatra i Abazović, a lideri DF-a Andrija Mandić i Milan Knežević pozvali su na zakazivanje vanrednih parlamentarnih izbora zajedno sa redovnim predsedničkim.
Mandić je u obraćanju novinarima nakon sastanka predstavnika stranaka parlamentarne većine rekao da je sada pravi izazov da se izaberu sudije Ustavnog suda, članovi Sudskog saveta i vrhovni državni tužilac. "Mislimo da u najskorije vreme treba da (predsednica Skupštine) Danijela Đurović i (predsednik Crne Gore) Milo Đukanović naprave dogovor kako bi istog dana bili raspisani parlamentarni i predsednički izbori. To je racionalno", naveo je Mandić.
Da će inicirati dijalog da dođe do objedinjavanja predsedničkih i parlamentarnih izbora, poručio je i Milan Knežević iz DF-a. "Pa neka građani sude o svima nama, mi nemamo strah sve smo radili javno i transparentno", rekao je on.
Sa druge strane, Abazović kaže da nastavak pregovora parlamentarne većine o formiranju nove vlade nije realna opcija. I Abazović je poručio i da bi sa stanovišta racionalizacije bilo logično da vanredni parlamentarni i predsednički izbori budu održani u istom danu.
“Predsedničke izbore moramo raspisati prilično brzo i ja se nadam da će to uraditi predsednica Skupštine, a parlamentarni izbori moraju da budu plod dogovora oko skraćenja mandata”, naveo je Abazović.
Na pitanje da li postoji mogućnost da se pregovori parlamenterna većine nastave kazao je: "Realno ne vidim kako bi sada mogli opet da se vratimo za isti sto, a da imamo sličnu situaciju".
Šta kažu Đukanović i DPS
Iz čitave situacije lider Demokratske partije socijalista i predsednik države Milo Đukanović se izuzeo odbivši da imenuje Lekića za mandatara, što mu je po izmenjenom Zakonu o predsedniku bila obaveza.
EPA-EFE/Igor Kupljenik
"Dakle, nemam nameru da učestvujem u implementaciji zakona koji je u suprotnosti sa Ustavom Crne Gore. Nemam takođe nameru da sporim Vaše tvrdnje o većinskoj podršci vašem kandidatu Miodragu Lekiću, ali i Vi, kao i ja, dobro znate, da taj predlog nema uporišta u Ustavu Crne Gore, kao što ni prethodni put kod njegovog predlaganja to nije učinjeno u ustavno predviđenom roku", naveo je Đukanović u pisanom odgovoru.
Iz DPS-a nakon propalih pregovora saopštili su da je izgubljeno dragoceno vreme i bespotrebno urušen međunarodni imidž Crne Gore, te da je pokazano da parlamentarna većina ne postoji.
"Dvogodišnji haos kroz koji prolazi društvo u celini mora biti okončan. Zbog toga pozivamo na dijalog i hitan dogovor oko izbora sudija Ustavnog suda i datuma održavanja vanrednih parlamentarnih izbora", zaključili su iz DPS-a.
Oglasio se i Krivokapić
O svemu se oglasio i bivši premijer i funkcioner Demohrišćanskog pokreta Zdravko Krivokapić koji je naveo da je sada jasno da on nije bio prepreka jedinstvu tzv. parlamentarne većine, već pojedini njeni delovi koji od 30. avgusta godine, kako navodi, varaju i obmanjuju jedni druge.
"Pre pada 42. Vlade rekao sam da to nije najveća prevara sa kojom ćemo se suočiti na političkoj sceni i da će potonja biti najveća. Danas je jasno da Zdravko Krivokapić nije bio prepreka jedinstvu tzv. parlamentarne većine, već pojedini njeni delovi koji od 30. avgusta godine varaju i obmanjuju jedni druge", naveo je Krivokapić na Tviteru.
On kaže da je 42. Vlada bila jedino moguće rešenje nakon izbora.
"Imajući u vidu ambijent u kojem sam je sastavljao i sa kim sam je sastavljao (čast pojedinim akterima). Ona je omogućila da unapredimo životni standard građana, zakonski zaštitimo Crkvu i damo priliku uniženom narodu da okusi slobodu. Sve što je usledilo nakon toga primer je političkog nemorala, o kojem sam jednom govorio u Skupštini, a koji je doživio kulminaciju proteklih meseci“, saopštio je Krivokapić.
Zato, kako poručuje Krivokapić, što pre građani treba da dobiju priliku da izađu na birališta. "I olovkom zaustave tragikomičnu političku predstavu, sa lošim glumcima, kojoj svedočimo iz dana u dan“, zaključio je Krivokapić.
Komentari (0)