Igre 
BiH u začaranom krugu: "Specijalni rat" prenet na međunarodni teren ili diplomatija koja je izmakla kontroli
Komentari22/12/2021
-20:01
U već usijanoj atmosferi na političkoj sceni Bosne i Hercegovine dodatnu temperaturu podigli su navodi sarajevskih medija o navodnom dogovoru komesara za proširenje Evropske unije Olivera Varhejija i srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, što je ponovo pažnju javnosti skrenulo na takozvani Inckov zakon zbog čijeg nametanja je i došlo do najnovijeg zatezanja političkih odnosa u Federaciji.
Po tim tvrdnjama, visoki zvaničnici Evropske unije iza kulisa rade na ispravljanju "Inckovog zakona" zbog toga što bi moglo da dođe do rasplamsavanja novog sukoba u regionu. Mediji u Bosni i Hercegovini su objavili sadržaj dokumenta koji je navodno šef Delegacije Evropske unije u BiH i specijalni predstavnik EU Johan Satler napisao neposredno nakon posete komesara za proširenje i politiku susedstva Olivera Varhejija BiH, gde je boravio 24. i 25. novembra i održao sastanke s političkim predstavnicima i predstavnicima vlasti o pokušaju izlaska iz trenutne krize.
Portali su preneli da se u zapisniku sa sastanka kao "krivac za krizu u BiH" vidi bivši visoki predstavnik Valentin Incko i zakon koji je nametnuo poslednjeg dana mandata. Uz to, navode portali, Oliver Varheji dogovorio je sa Dodikom održavanje sednice Skupštine Republike Srpske, na kojoj je razmatran prenos nadležnosti sa nivoa BiH na nivo entiteta, ali i moratorijum od šest meseci na odluke kako bi se dalo vreme pregovorima.
Činjenica da Republika Srpska ne priznaje visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita je, po tim dokumentima, označeno kao “usko grlo” pa je, dodaje se, komesar istakao da je neophodno pažljivo raditi na ovom pitanju i pronaći rešenje kroz poziv ekspertima OHR-a da olakšaju rad na političkom rešenju za pitanje državne imovine pre nego se zakon pošalje na usvajanje.
“Isticanje značaja mandata OHR-a i to da nije krivica visokog predstavnika Šmita što je trenutna situacija takva kakva jeste, komesar je podelio iskrenu ocenu kako je njegov prethodnik, visoki predstavnik Incko, kriv za trenutnu političku situaciju u BiH kao i delegitimizaciju OHR-a”, navodi se u dokumentu koj i je objavljen i dodaje da je činjenica da je Incko odluku o nametanju dopuna zakona doneo poslednjeg dana svog mandata "problematična".
Tvrdnje koje svi negiraju
Međutim, ubrzo su stigli demanti - i od Republike Srpske i od Evropske unije. Tako je predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović nazvala "opasnim podmetanjem" navode sarajevskih medija koji se pozivaju na pomenuti izveštaj i navela da je na sceni najobičnija "orkestrirana kampanja gde se, nakon histerije u političkom Sarajevu, specijalni rat prenosi na međunarodni teren".
Portparol Evropske komisije Peter Stano takođe odbacio tvrdnje o dogovoru između evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija i vlasti RS.
Povezane vesti
Ipak u Stranci demokratske akcije nisu bili zadovoljni ovakvom reakcijom koju su protumačili kao izostanak demantija, pa su pozvali Varhejija i Satlera da, kako kažu, "razjasne o čemu se radi i da li su navodi u dokumentu njihovi lični, ili stavovi Evropske komisije".
Odgovor je stigao od delegacije Evropske unije, odnosno iz Kancelarije specijalnog predstavnika EU u Bosni i Hercegovini. Oni su demantovali navode pojedinih medija da je srpski član Predsedništva Milorad Dodik od evropskog komesara za proširenje Olivera Varhejija dobio saglasnost za održavanje posebne sednice NSRS o prenosu nadležnosti sa države na Republiku Srpsku.
"Činjenica da je član Predsedništva BiH i predsednik SNSD-a Milorad Dodik obavestio komesara Varhejija tokom njegove posete BiH 24. i 25. novembra o svojoj nameri da sazove sednicu Narodne skupštine Republike Srpske za 10. decembar kako bi započeo proces povlačenja nadležnosti, ni na koji način ne implicira da je za takve planove dobio pristanak niti saglasnost. Naprotiv, komesar Varheji se usprotivio ovim planovima", navode iz Delegacije EU.
Ni Milorad Dodik nije propustio priliku da reaguje, pa je poručio da Republika Srpska ništa neće raditi pod pritiskom i i poručio da je pristup Republike Srpske isti, da "onako kako su zabrljali, tako i odbrljaju".
"Imate načine, završite to kako hoćete, iz pravnog prometa povucite Inckove zakone i mi ćemo se vratiti u institucije BiH. Neće nas videti tamo sve dok je taj zakon u pravnom prometu", poručio je Dodik i rekao da je on obavestio Varhejija o održavanju sednice NSRS 10. decembra.
EC AV PORTAL/EbS Live
Ipak, iako iz EU dolazi gotovo jednoglasno negiranje tvrdnji iznetih u navodnom zapisniku sa sastanka, analitičari su saglasni da EU nema jedinstvenu politiku prema Bosni Hercegovini, te da to otežava angažovanje u aktuelnoj situaciji.
Neusklađena politika EU
Nakon zalaganja za uvođenje sankcija Miloradu Dodiku, koje pre svega dolaze od Nemačke, sa čime nisu bile saglasne sve članice EU, postalo je vidljivije da u bloku nema konsenzusa kada je u pitanju situacija u Bosni i Hercegovini.
Povezane vesti
Ta neusklađenost bi mogla da utiče na dalji tok događaja u BiH, imajući u vidu da nejedinstvena politika ni na koji način ne bi mogla da reši krizu, već samo da je produbi.
"EU Nema jedinstvenu poltiku prema BiH, to je pre svega problem. Ona najčešće zdravo za gotovo uzima ono što ponude visoki predstavnici, a kao što znamo, trenutno Kristijan Šmit nije legitimno izabran na tu funkciju", kazao je za Euronews Srbija politikolog Cvjetin Milivojević.
Kako je rekao, situacija sa tzv. Inckovim zakonom je "otišla predaleko", posebno kada se uzme u obzir činjenica da se sledeće godine održavaju izbori u BiH.
Povezane vesti
"Incko je 10 godina čekao i onda poslednjeg dana mandata nametnuo taj zakon, a da ga prethodno nije inicirao. Ostavio je 'vruć krompir' novom visokom predstavniku, koji sada nije ni izabran. Takođe, 'faktor X' su SAD, koje svojim angažovanjem sada onemogućavaju EU da razumno deluje u BiH", kazao je Milivojević.
On je podsetio da, sa stanovišta međunarodnog prava, taj zakon i ne postoji.
"Visoki predstavnik nema mogućnost da nametne zakon, ako ga prethodno nisu prihvatila sva tri konstitutivna naroda, prvo entitetske skupštine, a potom i na centralnom nivou, kroz parlamentarnu skupštinu BiH, a najmanje jedan i verovatno još jedan narod u BiH to ne želi", objasnio je Milivojević.
Tanjug AP/AP Photo
Sa druge strane, analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić rekla je da je kriza otpočela upravo nametanjem tzv. Inckovog zakona, ali da je on sada uzet kao izgovor za istupanje iz odbrambenog, poreskog i pravosudnog sistema BiH.
Takođe, jasnije je postalo i da Dodik i RS imaju podršku Mađarske, jer je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto najavio da će Mađarska staviti veto na eventualni predlog o uvođenju sankcija, te Topić povodom aktuelnih navoda medija kaže da bi trebalo uzeti u obzir činjenicu da i Oliver Varheji, evropski komesar za proširenje dolazi iz Mađarske i da neki od njegovih izjave dolaze i iz tog ugla.
"Samo nastupanje Olivera Varhejija je bilo da se kriza reši dijalogom, jer bi u suprotnom pretilo povlačenje određenih sredstava iz EU koja su stavljena BiH na raspolaganja. Ono što je ključno je da je upitno da li je dogovorena sednica Skupštine RS, jer ako jeste, pitanje je da li je za to Sijarto imao saglasnost EK jer su takve stvari, kao pravljenje ustupaka, u suprotnosti za evropskim vrednostima", kaže Topić.
Ona ističe da će trenutna dešavanja dodatno podgrejati tenzije i uticati na nastavak međusobnih optuživanja.
"Idu međusobna optuživanja, političara, mediji, optužuje se Mađarska i način postizanja dogovora, a sa druge strane dolaze optužbe iz RS", navodi Topić ističući da se BiH nalazi u "začaranom krugu" u kojem i dalje "ostaje da se vrti".
Ne nazire se kraj
Podsetimo, institucionalna kriza u BiH otpočela je upravo donošenjem izmena Krivičnog zakona koje je je nametnuo bivši Visoki predstavnik Valentin Incko, a koje se tiču zabrane i kažnjavanja negiranja genocida. RS je potom donela i zakon kojim se poništava važenje ove Inckove odredbe, a od kraja jula zastupnici entiteta Republike Srpske bojkotuju rad državnih institucija zbog spornog zakona.
Pixabay
Međutim, na sednici Skupštne Republike Srpske održanoj 10. decembra, o kojoj govori dokument koji je objavio portal Istraga.ba, raspravljalo se o vraćanju nadležnosti entitetima u oblasti indirektnog oporezivanja, pravosuđa, odbrane i bezbednosti, a ovaj predlog je usvojen.
Tako se kao najveći faktori trenutne destabilizacije izdvajaju blokada rada institucija BiH koji dolaze iz Republike Srpske kao i negiranje izmena Krivičnog zakona, a uz to je primetna i eskalacija kada je reč o predstavnicima u Predsedništvu BiH.
Istovremeno, usvajanje informacije o „prenosu nadležnosti sa BiH na nivo Republike Srpske“, u oblasti indirektnog oporezivanja, pravosuđa, odbrane i bezbednosti mnogi su videli kao prvi korak ka otcepljenju Republike Srpske.
Zbog aktuelnih dešavanja i nedefinisanja dalje politike međunarodnog faktora, stiče se utisak da epilog političke krize u BiH nije na vidiku, a da svaki korak preti da izazove lavinu čije bi posledice bilo teško sagledati.
Komentari (0)