Igre 
Pet ključnih tačaka koje pokazuju da rascep u Bosni i Hercegovini postaje sve dublji
Komentari06/12/2021
-22:05
Političkoj krizi u Bosni i Hercegovini se, sudeći prema trenutnim dešavanjima, ne nazire kraj. Poslednjih meseci je situacija dodatno zaoštrena, verbalne prepirke i zapaljiva retorika dodatno potpiruju razdor, a koliko je situacija kompleksna pokazuje i to što specijalni izaslanik državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Gabrijel Eskobar danas, kako je preneo "Dnevni avaz" stiže u novu višednevnu posetu Sarajevu - treći put u mesec dana.
Ono što se u poslednje vreme dešava u BiH, mnogi tamošnji političari, ali i strani faktor, ocenili su kao najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Slaganju kockica u kreiranju te krize doprinele su nesuglasice oko imenovanja Visokog predstavnika, zahtev Republike Srpske za vraćanje nadelžnosti entitetima, i, u konačnici, blokada državnih institucija do koje je sve to dovelo.
Osim toga, uoči izborne godine još postoji problem oko reformi izbornog zakona odnosno biranja legitimnih predstavnika konstitutivnih naroda u Predsedništvu BiH, što se posebno tiče Hrvata, jer njihov trenutni predstavnik nije onaj kojeg su izabrali građani na izborima.
Uzavrela dešavanja inicirala su i žustrije uključivanje SAD i EU, ali i jasnu poruku međunarodnog faktora da nepoštovanje Dejtonskog sporazuma i bojkotovanje rada institucija može dovesti do sankcija. O tome je posebno bilo reči na sastanku ministara Evropske unije, kada je nekoliko zemalja članica zatražilo da se razmotre sankcije protiv "zvaničnika koji podrivaju integritet BiH", ali su, paralelno, sve vreme slate i jasne poruke da "konflikt nije rešenje".
Zapadni međunarodni faktor, međutim, nije jedini čijim se uticajem barata u ovoj krizi. Naime, period tinjajućih tenzija obeležile posete Milorada Dodika Rusiji i Turskoj i razgovori sa Vladimirom Putinom i Redžepom Tajipom Erdoganom. Kako ocenjuju analitičari, uloga Moskve ne treba da čudi, jer je ona uz Vašington bila garant Dejtonskog sporazuma. Sa druge strane, uključivanje Turske dolazi iz činjenice da je ta zemlja uticajna na prostoru BiH, a Milorad Dodik je posetom želeo da predoči trenutno stanje, sa aspekta Republike Srpske.
Tako se kao najveći faktori trenutne destabilizacije izdvajaju blokada rada institucija BiH koji dolaze iz Republike Srpske kao i negiranje izmena Krivičnog zakona, a uz to je primetna i eskalacija kada je reč o predstavnicima u Predsedništvu BiH.
Bojkot institucija
Produbljvanje političke krize u BiH počelo je letos, kada su se predstavnici Republike Srpske usprotivili dopunama Krivičnog zakona BiH, koje je doneo sada bivši Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, a kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. RS je potom donela i zakon kojim se poništava važenje ove Inckove odredbe. Iz tog razloga, od kraja jula meseca, zastupnici entiteta Republike Srpske bojkotuju rad državnih institucija zbog spornog zakona. Takođe, Milorad Dodik, kao srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, bojkotovao je sastanake tog tela, ali je krajem avgusta došao na sednicu i tada najavio da će prisustvovati sastancima na kojima će blokirati sve odluke. Sve to kulminiralo je krizom institucija.
Povezane vesti
profimedia
Ta kriza, ako je suditi po najavama Dodika, neće se završiti sve dok se "ne suspenduju izmene Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine".
Analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić rekla je za Euronews Srbija da izmene Krivičnog zakona jesu neposredan povod za političku krizu u Bosni i Hercegovini.
"Izmene i dopune krivičnog zakona, odnosile su se na zabranu negiranja genocida, odnosa prema ranim zločinima, kao i huškački jezik, a ovaj prostor je izuzetno kontaminiran huškačkim jezikom. Taj zakon je neposredni povod za ova dešavanja", navela je Topić.
Institucija Visokog predstavnika
Istovremeno, institucionalnu krizu potpirila je i smena upravo na mestu Visokog predstavnika, kada je u Sarajevo umesto Incka došao Kristijan Šmit. Tome se takođe usprotivila RS. Tačnije, Republika Srpska osporava institciju Visokog predstavnika, ističući njegovu nelegitimnost i nepriznavanje od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je u vezi i sa prethodno pomenutim spornim izmenama Krivičnog zakona, koje je doneo Visoki predstavnik. Republika Srpska, istovremeno, traži i vraćanje nadležnosti koje su date Visokom predstavniku na nivo entiteta.
"Mi smo potpisnici 11 aneksa Dejtonskog sporazuma. Mi ćemo otići na Skupštinu i doneti odluke kakve ne želi visoki predstavnik. Bosna i Hercegovina nema visokog predstavnika", rekao je Dodik nakon dolaska Kristijana Šmita.
Inače, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Bosni i Hercegovini, održanoj 3. novembra, usvojena je rezolucija kojom se na još godinu dana produžava mandat EUFOR-a u BiH, ali na sednici nije pomenuta Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice, niti je Kristijanu Šmitu bilo omogućeno da govori na sednici.
Pretpostavlja se da do rasprave o tome nije došlo pod uticajem Rusije, koja je, kako se spekulisalo nakon sednice, tražila od Vašingtona ultimatum da se visoki predstavnik ne obrati i nudila produžetak mandata EUFOR-a. Poznato je da Rusija i Kina ne podržavaju mandat Visokog predsednika u BiH i ističu njegovu nelegitimnost jer Rezolucija o imenovanju visokog predstavnika koju su te dve zemlje predložile nije usvojena u Savetu bezbednosti UN pre nego što je na to mesto imenovan Kristijan Šmit.
Tanjug AP/AP Photo
Povezane vesti
Politikolog Cvjetin Milivojević objasio je za Euronews Srbija da Milorad Dodik, kada je reč o nadležnostima, traži ono što stoji u Dejtonskom mirovnom sporazumu.
"Dodik ne govori ni o kakvom razduživanju, već o vraćanju onoga što je po Dejtonskom sporazumu, aneksu četiri, što je faktički postao i Ustav BiH, a to je nadležnost konstitutivnih entiteta i naroda. Više od 150 nadležnosti je sa entiteta preneto na centralne organe vlasti, naredbom Visokih predstavnika, koja su tadašnja rukovodstva sva tri naroda morala da prihvate. Dodik zahteva ono što je sadržina Dejtonskog sporazuma, i on ne bi bio tako napravljen da nije bio mera kompromisa", rekao je Milivojević.
Takođe, politikolog Nenad Kecmanović je ranije za Euronews Srbija naveo da je situacija sa Visokim predstavnikom dodatno zakomplikovala političku situaciju u Bosni i Hercegovini.
Povezane vesti
"Temperaturu su podigli do usijanja dva visoka predstavnika - Incko kome je mandat prestao i Šmit koji ga nije ni dobio. Sa svojim katastrofalnim potezima pokazali su da je OHR pregazilo vreme", naveo je Kecmanović i dodao da je pri rešavanju problema moguće i da se sve vrati kompromisan predlog Rusije i Kine, koji podrazumeva Visokog predstavnika na godinu dana, bez bonskih ovlašćenja.
Ratnohuškačka retorika
Ono što dodatno produbljuje krizu jeste i retorika koja u BiH provejava, prema rečma stručnjaka, oduvek, što dovodi do stalnog straha građana od novih sukoba. Iako se tokom poseta američkih diplomata, kao i u porukama drugih aktera međunarodne zajednice provlači teza da rat nije rešenje za trenutnu situaciju, sa svih političkih strana mogu se čuti optužbe koje stvaraju dodatnu političku tenziju i potpiriju dalje verbalne sukobe.
Naime, sa jedne strane Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH koji negira izmene Krivičnog zakonika koje se odnose na negiranje genocida i blokada institucija.
Sa druge strane, od bošnjačkog člana Predsedništva Šefika Džaferovića dolaze izjave da "iza Armije BiH nisu ostali masovni zločini i logori", što je dovelo do produbljivanja rascepa između politika dva entiteta u BiH. Takođe, Džaferović je mir koji je postignut Dejtonskim sporazumom nazvao nepravednim, te isticao veću "žrtvu" Bošnjaka u odnosu na druga dva naroda.
Istovremeno je i bivši ministar spoljnih poslova BiH Haris Silajdžić pozvao je NATO da "pošalje vojsku na Drinu i da spreči Dodika, Beograd i Moskvu da podele BiH". On je za CNN istakao da su građani u strahu od rata i naveo da je i dalje prisutna ideja o "Velikoj Srbiji" i da je ideja da se do toga dođe silom. Tako se dodatno izazivaju dalje rasprave, ali i strah od novih sukoba.
Analitičarka Tanja Topić je tim povodom navela da je huškački jezik prisutan na tom prostoru oduvek.
"Bosna i Hercegovina živi u tom prostoru u stalnoj produkciji straha jednih prema drugima, za to su zaslužni etnonacionalisti na svim stranama, ali oni sjajno funkcionišu po tom receptu jer, zajedno sudeluju u vlasti sve to vreme", kaže Topić za Euronews Srbija.
Ona je istakla da se politikom u BiH koja je otpočela 2006. godine stalno produbljuju tenzije i podele na etničkoj osnovi.
"Ta retorika, koja je agresivna i destruktivna, doprinosi produbljivanju podela na etničkoj osnovi unutar BiH, a personifikacija te politike bili su Milorad Dodik i Haris Silajdžić", kazala je Topić i dodala da su političari i prema istraživanjima najveći generator mržnje u BiH, te da verbalni rat nikada nije ni prestajao.
Sa druge strane, analitičar Vojislav Savić za Euronews Srbija kaže da je situacija u Bosni i Hercegovini veoma komplikovana i da problemi imaju istorijsku osnovu.
"Situacija je previše komplikovana da bi se mogla pojednostaviti i predstaviti kao "zapaljiva retorika" ili "smirivanje tenzija", problemi su zaista duboki i postoji snažna istorijska paralela na kojoj oni počivaju", naveo je Savić.
Problem Hrvata i uloga Hrvatske
Još jedno unutrašnje pitanje koje utiče na daje prevazilaženje problema u Bosni i Hercegovini je i pitanje jednog od tri konstitutivna naroda u toj zemlji, Hrvata. Naime, Predsedništvo BiH čine predstavnici svih naroda, ali zbog produžene reforme izbornog zakona, i dalje dolazi do problema pri imenovanju predstavnika. Naime, Željko Komšić, koji je sada predstavnik hrvatskog naroda u Predsedništvu, nije izabran na izborima, već preko Doma naroda.
Kako objašnjava politikolog Cvjetin Milivojević, ovo jeste neposredni razlog za krizu koja trenutno pogađa BiH, jer reforma izbornog zakona traje 15 godina.
"Činjenica je da na prošlim parlamentarnim izborima u BiH i izborima za članove Predsedništva BiH Hrvati nisu dobili predstavnika, kojeg su oni birali. Niti imaju mogućnost da preko Doma naroda u entitetu Federacije BiH zaštitet svoj nacionalni interes zato što ih preglasavaju Bošnjaci, oni su i izabrali gospodina Komšića da predstavlja Hrvate. Stvar je kulminirala jer su sledeće godine izbori i Hrvati su zapretili da neće učestovati na izborima na kojima neko drugi bira njihove predstavnike", objašnjava Milivojević.
AP/Amel Emrić
Iz tog razloga, vidljiva je i agilnija uloga Hrvatske kada je u pitanju epilog krize u BiH, ali se tu vidi i okrenutost lidera Hrvatske ka Republici Srpskoj.
"Mislim da je snažna lobistička politika iz Hrvatske poslednjih godina uticala na reformu izbornog zakona, odnosno tačke koja se tiče legitimnog predstavljanja. Oni godinama nastoje da spreče da neko kao što je Komšić postane član Predsedništva BiH, koji je legitimno izabran, ali se osporava zato što ne nosi taj ekskluzivitet da je član Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine", navodi za Euronews Srbija analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.
S tim u vezi, ona navodi da je sada politika Hrvatske koju zastupa predsednik Zoran Milanović jasno i javno okrenuta Miloradu Dodiku, te da je politika Hrvatske prema BiH je poslednih godina determinisana i odnosima koji imaju HDZ BiH i SNSD. Takva politika Hrvatske nailazi na negodovanje među građanima Hrvatske, ali se, uprkos tome, predsednik Hrvatske Zoran Milanović više puta sastao sa Miloradom Dodikom.
"U poslednjem slučaju, koji se tiče osporavanja Inckove odluke o zabrani negiranja genocida, tu su predstavnici HDZ-a, zajedno sa SNSD-om glasali protiv te odluke, što je izazvalo proteste u Hrvatskoj jer se traži distanciranje Zagreba od politike HDZ-a BiH. Mislim da je to otvorilo mnoga vrata Dodiku u Hrvatskoj, a sa druge strane Dodik vrlo jasno zastupa interese HDZ BiH na unutrašnjem planu", objašnjava Topić.
Sa druge strane, politikolog Nenad Kecmanović u izjavi za Euronews Srbija objašnjava i kako ova politička pitanja koja se tiču biranja predstavnika Hrvata i prenošenje odluka na entitete utiču na Bošnjake.
"Bakiru Izetbegoviću ne odgovara ni jedno ni drugo, jer sluti da će konstituisanjem druge izborne jednice, Hrvati u sledećem koraku tražiti treći entitet, a da će Srpska sa pripadajućim nadležnostima u sledećem koraku ići na secesiju od BiH", navodi Kecmanović.
"Intervencija" SAD i EU i pretnja sankcijama
Iako se od produbljivanja krize očekivala agilnija uloga SAD u traženje rešenja, tokom prošlog meseca, američke diplomate posetile su BiH upravo iz ovog razloga, te pokazale da je BiH i dalje "na kompasu" SAD. Predstavnici američke administracije koji su posetili BiH u prethodnom periodu nosili su poruke mira, ali su istovremeno isticali da će nepoštovanje Dejtona ili istupanje iz institucija dovesti do sankcija.
Uloga SAD u krizi u BiH pitanje je koje se poteže još od kada je Milorad Dodik izneo svoje primedbe američkom ambasadoru u BiH Eriku Nelsonu ističući da je "nemoguće da SAD, koje su napisale Dejtonski sporazum sada isti ruše". Naime, u SAD je najpre stigao specijalni izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar, a potom i viši politički savetnik američkog državnog sekretara Derek Kolet. Nakon toga, u Sarajevu je boravio i Metju Palmer koji je imenovan za američkog izaslanika za izborne reforme u BiH. Međutim, do sada nisu predstavljena konkretna rešenja, ali je poslata jasna poruka da ne sme doći do rata.
Tanjug/AP/Bosnian Presidential Press Service
Analitičari smatraju da je angažovanje SAD važno, jer su do sada imale druge spoljnopolitičke prioritete, a one su bitan faktor, kao konstruktor Dejtonskog sporazuma.
Takođe, uz SAD se u rešavanje krize u BiH uključila i Evropska unija, u okviru koje se takođe govorilo o sankcijama kao mogućem ishodu. Tako su sankcije prema BiH, bile i tema sastanka ministara Evropske unije koji je održan 15. novembra, kada je nekoliko zemalja članica zatražilo da se razmotre sankcije protiv "zvaničnika koji podrivaju integritet BiH".
Kada je o sankcijama reč, prema mišljenju analitičara, sagovornika Euronews Srbija, takav potez je sa jedne strane zakasnela reakcija, a sa druge bi izazvao novu destabilizaciju i ne bi doprineo rešenju tekućih problema.
Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je za Euronews Srbija da je sada, kao i ranije, prisutna retorika Vašingtona o sankcijama, kao što se i neki političari u EU zalažu za to, ali ističe da bi, ukoliko do njih dođe, to dodatno stvorilo probleme koji bi dalje potpirili raspad BiH.
"Unilateralno uvođenje sankcija bi bilo kontraproduktivno za one koji to zagovaraju. Posebno u ovoj situaciji kada imate nepriznatog visokog predstavnika i različito ponašanje međunarodne zajednice", kaže Milivojević.
Međutim, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da je "odavno prošlo vreme kada se samo preti, bez uvođenja stvarnih sankcija", kao i da je u pitanju zakasnela reakcija međunarodne zajednice.
"Tolerisanje ovakve situacije, odnosno stanja truljenja, dovelo je do toga da su lideri u BiH razna upozorenja, ali su videli da mogu da idu dotle da prete raspadom Bosne i Hercegovine - ovaj put ne kolokvijalno, već postoji ozbiljan strah kod ljudi da može da dođe do loše situacije, čak i do nečega što smo videli devedesetih", rekao je Popov za Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)