Igre 
Mađarska "čuva leđa" Dodiku: Nemačka pozvala na uvođenje sankcija, jedan veto u EU već siguran
Komentari21/12/2021
-06:55
Nakon što je Skupština Republike Srpske 10. decembra usvojila Zaključke u vezi sa informacijama o prenosu nadležnosti, u Evropskoj uniji pojačali su se pozivi da protiv srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika budu uvedene sankcije. Taj predlog iznela je nedavno nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, ali ono što je jasno već posle nekoliko dana jeste da EU o tom pitanju teško da će moći da postigne konsenzus.
Za šeficu nemačke diplomatije, pokušaji Milorada Dodika da Republiku Srpsku odvoji iz oružanih snaga BiH, pravosudnog i poreskog sistema, su neprihvatljivi. Ona je istakla da se na sastanku u Briselu založila za nove sankcije, na šta je sam Dodik zapretio kontramerama.
"Njegovi pokušaji da se odvoji su neprihvatljivi, a to znači, takođe, da sadašnji režim sankcija treba sada iskoristiti i protiv gospodina Dodika, za šta sam se zalagala ovde", izjavila je nemačka ministarka nakon sastanka sa kolegama u Briselu.
Ipak, da bi jedna takva odluka bila donesena u okviru EU, potrebno je da ona bude jednoglasna. Taj kriterijum je Nemačkoj već otežao stvari, s obzirom na to da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto najavio da će Mađarska staviti veto na eventualni predlog.
Uz Dodika nekoliko zemalja?
Sijarto je u nedelju na svom zvaničnom Fejsbuk nalogu istakao da je nova nemačka ministarka spoljnih poslova nedavno "zapretila sankcijama Miloradu Dodiku", te da je Mađarska zbog toga zabrinuta.
"Zabrinuti smo zbog ovakvih izjava, jer je Bosna i Hercegovina tu u našoj blizini, očuvanje stabilnosti i mira u zemlji je naš osnovni bezbednosni interes. Berlin je dalje, ali ne tako daleko da odatle nikada ne biste mogli leteti do Banjaluke. Odletite i pregovarajte. Razgovarajte sa Srbima. Sa njima, a ne o njima. Možda će vam ovo pomoći da shvatite situaciju", napisao je Sijarto.
Nemačka je, kako piše RSE, i ranije zvanično 17. novembra, zatražila od Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) da izradi dokument s predlozima o sankcijama protiv zvaničnika Republike Srpske.
Povezane vesti
"Dodikov projekt sada preti da uništi arhitekturu Dejtonskog mirovnog sporazuma", izjavio je tadašnji vršilac dužnosti nemačkog ministra spoljnih poslova Hajko Mas, imenujući direktno Dodika.
Tanjug/AP/Marcus Brand
Sijarto je, međutim, naglasio da EU može uvesti sankcije protiv bilo koga "samo jednoglasnom odlukom svih država članica".
"Mađarska neće dati svoju podršku nikakvim sankcijama lideru Srba u BiH Miloradu Dodiku. Ako postoji takav predlog, stavićemo veto na njega. Razgovor, a ne sankcije, to je ono o čemu bi se politika EU za Zapadni Balkan trebalo baviti u budućnosti", napisao je Sijarto.
I Mađarska, kako se čini, u ovakvom stavu nije usamljena. Kako je pre nekoliko dana objavio portal Klix.ba, među članicama EU koje nisu za sankcije, Mađarsku sledi Slovenija, pa čak i Hrvatska. Dodaje se da je u toj grupi još nekoliko zemalja, te da je zapravo i izvesno da za sankcije neće biti jednoglasja.
Ono što bi, eventualno, ostalo, ukoliko članice EU i dalje bude imala nameru da "kazne" Dodika, jesu pojednačne sankcije nekih zemalja ili pokušaj neke druge varijante koja podrazumeva finansijsko kažnjavanje vlasti Republike Srpske.
Podsetimo, i visoki predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Šmit upozorio je na opasnost "prikradajućeg raspada" države BiH, ukazujući da je međunarodna zajednica potcenila secesionističke težnje. On je takođe rekao da ne isključuje mogućnost uvođenja sankcija Republici Srpskoj.
Lobiranje za sankcije neće biti zaustavljeno
Povodom poziva i pretnji sankcijama i ukidanjem investicija, Milorad Dodik je nedavno naveo da ni Republika Srpska "nije bez kontramera".
Povezane vesti
"Možda će neki pokušati da ismeju ovo što ću reći, ali ni Srpska nije bez kontramera. Ako Nemačka uvede sankcije, uzvratićemo. Nisam slep da ne znam šta su Amerika i Nemačka. Ali moja poruka je - preterali ste. Sve ste učinili da zamrzimo BiH, a nikada je nismo ni voleli", rekao je Dodik, prenela je Srna.
On je odbacio navode da bi građani ili cela Republika Srpska mogli da budu u problemu, te dodao da nije zabrinut, kao da ni narod ne treba da brine.
"Ne apsolutno. Razumem da je u svesti ostalo sećanje na sankcije, u kojima su nas hermetički zatvorili. Toga sada više nema. Hoće li tamo neko nešto reći, to nas preterano ne zanima", rekao je Dodik.
Povezane vesti
Iako je Mađarska javno iskazala podršku politici Republike Srpske, prema rečima analitičarke iz Banjaluke Tanje Topić dalje lobiranje za sankcije neće biti zaustavljeno.
"Videli smo napore komesara (Olivera) Varheljija da se iznađe rešenje kako bi sredstva EU bila operativna što bi, zapravo, značilo da se spreče sankcije o kojima se dugo spekuliše, a usmerene su prema Dodiku i njegovim saradnicima. Mađarska se pozicionirala unutar EU da neće pratiti sankcije za koje je lobirala nemačka ministarka spoljnih poslova. Dakle, podrška Mađarske je javna i to su oni Dodikovi prijatelji na koje on računa. To sasvim sigurno neće zaustaviti dalje lobiranje za sankcije, pa čak i bilateralne sankcije. Lavina je pokrenuta i neće je zaustaviti mađarski veto", istakla je ona za Euronews Srbija.
Podsetimo, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Zaključke u vezi sa informacijama o prenosu nadležnosti, tako da se zakoni i drugi propisi kojima je izvršen prenos nadležnosti sa RS na institucije BiH neće primenjivati na teritoriji Srpske. Parlament RS usvojio i Deklaraciju o ustavnim principima. Prethodno, isto telo donela je 20. oktobra zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji predviđa osnivanje entitetske agencije za lekove, koja od 2009. godine deluje na državnom nivou.
Nadležnosti koje po Ustavu BiH nisu izričito dodeljene institucijama BiH pripadaju entitetima, ali u članu III je navedeno da BiH može preuzeti nadležnosti s entiteta ukoliko bude saglasnosti. Prema Ustavu BiH, entiteti ne mogu samostalno vraćati nadležnosti koje su u proteklom periodu prenesene na državu, navodi Radio Slobodna Evropa.
Najave prenosa nadležnosti sa BiH na RS su počele kada je bivši visoki predstavnik Valentin Incko u julu zabranio negiranje genocida, nakon čega su političari iz RS počeli sa blokadom rada državnih institucija.
Preporuka za vas
Komentari (0)