Analiza reforme: Šta čeka EPS na putu do efikasnijeg poslovanja

Komentari

Autor: Dušan Hadži Nikolić

15/03/2023

19:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Da su Elektroprivredi potrebne reforme nema nikakve dileme, ali stručnjaci ukazuju da će najveći izazov za državu biti način na koji će one biti sprovedene. Put do efikasnijeg poslovanja i stabilnijeg snabdevanja energijom nije ni lak ni kratak, ali bi mogle da ga ubrzaju zahtevi Međunarodnog monetarnog fonda o profesionalizaciji upravljanja u ovom preduzeću i Evropske unije da EPS smanji zagađenje tokom proizvodnje struje.

Međutim, stručnjaci ukazuju da će EPS-u biti potrebno mnogo više od "kozmetičkih promena". Za podizanje efikasnosti neophodna su značajna ulaganja u proizvodne kapacitete koja su izostala u protekle tri decenije.

Vlada Srbije je investicije u energetiku definisala kao prioritet, jer je energetska kriza dodatno istakla izazove u ovom sektoru, narošito u EPS-u, a ministar finansija Siniša Mali podvlači da su potrebna ulaganja, modernizacija i podizanje kapaciteta. On najavljuje da će se raditi na reformisanju EPS-a koji "mora da ima jače korporativno upravljanje i bolje menadžerske kapacitete". Dodaje i da je profesionalizacija ovog preduzeća strateški važan korak za celokupan energetski sektor Srbije i da će ga Vlada Srbije sprovesti. Poručuje i da nema više odlaganja ovog važnog zadatka.

I premijerka Ana Brnabić kaže da se reforma mora sprovesti bez odlaganja, ali napominje i da uvek postoje različite vrste kočnica, jer energetska preduzeća "zapošljavaju ogroman broj ljudi, koji se plaše promena".

Veliki gubitaš ali i kompanija koja je najviše uložila u privredu Srbije

Direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović kaže za Euronews Srbija da se o restrukturiranju ovog preduzeća govori decenijama, ali da se gubi iz vida doprinos EPS-a srpskoj ekonomiji. On ukazuje da je analiza koju je sproveo Ekonomski institut pokazala da je ovo javno preduzeće godišnje gubilo od 500 miliona evra do 1,2 milijarde evra kroz vođenje socijalne politike kada je reč o cenama električne enrgije.

"To znači da smo za deset godina izgubili od 5 do 12 milijardi evra zbog politike niskih cena energije. Procene su da je ukupan prihod od privatizacije svih preduzeća u Srbiji ispod pet milijardi evra, što će reći da smo mi kroz vođenje socijalne politike u EPS izgubili mnogo više nego što smo kroz ceo proces privatizacije dobili. U tom smislu moramo da budemo oprezni kada ocenjujemo ulogu EPS-a. On jeste razvojna šansa Srbije, ali da bi se to desilo, neophodno je da se dese i neke promene", ukazuje Šagovnović.

On kaže da se EPS zbog događaja koji su se desili pre godinu i po dana posmatra kao gubitaš, ali da je to kompanija koja je najviše uložila u privredu Srbije i njenu konkurentnost.

Euronews

Država je angažovala strane stručnjake iz Norveške kao partnere, a Šagovnović kaže da je EPS jedna od retkih kompanija u kojima su i ranije bili angažovani strani konsultanti. On je istakao da velikim sistemima moraju rukovoditi ljudi koji ih poznaju i da posle promene rukovodstva EPS-a, kada se pogleda gde smo bili pre godinu dana, već imamo jednu ozbiljnu konsolidaciju poslovanja.

Urednik ekonomske rubrike u dnevnom listu Danas Aleksandar Milošević napominje da je, kada su u pitanju stručnjaci iz Norveške, upitno da li oni imaju veće kompetencije da sagledaju probleme i da ponude rešenje, od onih ljudi koji već rade u ovom preduzeću decenijama. Milošević kaže da nije ovde toliko stvar toga da ljudi u EPS nisu sposobni da upravljaju, već da im to nije dozvoljeno zbog upliva politike.

"EPS mora da drži ogroman broj zaposlenih, morao je ranije da ogroman deo novca izdvaja u budžet, ima cene struje koje se regulišu prema socijalnim, a ne prema ekonomskim zahtevima. Pitanje je koliko je država u stanju da izdvoji za taj EPS i da uloži u energetsku tranziciju koja nam je neophodna. To su neke stvari koje nemaju mnogo veze sa time da li neko zna ili ne zna šta da radi, već o tome šta mu je dozvoljeno da uradi. Tako i Norvežani, ukoliko daju predloge, od toga neće biti ništa ako oni ne budu politički prihvaćeni. Od njih ne bih očekivao nikakvu magiju ili spektakl, ni rešenje preko noći", kaže Milošević.

Euronews

Šta bi značio prelazak u akcionarsko društvo?

Da su reforme elektroenergetskog sektora neophodne odmah, navode i premijerka i nadležna ministarstva. Ipak, ne slažu se svi da bi, između ostalog, transformisanje EPS iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo bilo dobro rešenje.

"Prelaskom na akcionarsko društvo vi možete lakše da privlačite strani kapital, ali gubite na neki način mogućnost i da upravljate tim sistemom. Svako od nas bi trebalo da bude akcionar tog javnog preduzeća, jer je svako od nas, odnosno naši roditelji su učestvovali u izgradnji EPS-a. Može se u javnom preduzeću dobrim menadžmentom dobro upravljati. U proteklih desetak godina bio je loš menadžment i to je dovelo do kolapsa EPS-a, a ne to da li je bio javno preduzeće ili akcionarsko društvo", smatra profesor Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Aleksandar Milošević skaže da je to dobro rešenje, ukoliko želimo da EPS i ceo elektroenergetski sistem ide ka daljoj liberalizaciji tržišta i da se otvori, a smatra da idemo ka tome. On napominje da je to dobra stvar, ali da samo ta promena neće rešiti probleme EPS-a.

"Poenta je u tome da imaju dobro upravljanje i da budu slobodni da rade profesionalno, bez upliva politike i bez potrebe za stranačkim zapošljavanjem. Ono što u formalnom smislu prelazak na A.D. zapravo nudi EPS-u je mogućnost privatizacije, odnosno da se dokapitalizuje, da uđe neki privatni partner ili da se napravi neka druga vrsta strateškog partnerstva, mogućnost da izađe na berzu, a to je sve što ne može danas. To je nešto što daje fleksibilnost kompaniji, ali u praktičnom smislu nije nešto što će napraviti drastične pomake u upravljanju EPS-om u odnosu na sadašnje stanje", smatra Milošević.

Dragan Šagovnović kaže da transformaciju u akcionarsko društvo nije privatizacija, već da ona treba da donese unapređenju korporativnog upravljanja, a da je njegova suština da država umesto neodgovornog menadžera postane odgovorni vlasnik. Sindikatima je manje važno da li EPS ima prefiks JP ili AD.

"Još 2006. godine je ušao u otvoreno tržište električne energije i postao prva delatnost u Srbiji koja je potpuno ravnoparavan član Energetske zajednice jugoistočne Evrope, što će reći ravnoprava član EU. Neki dan ste imali vest da je EPS napravio rekordan dnevni rezultat u novcu, ne u izvezenoj električnoj energiji nego u novcu gde je više od 4,5 miliona evra zarađeno u tom danu, a to je i zaradio tako što je prodao tu struju na berzi", kaže Dragoslav LJubičić, glavni poverenik Sindikata EPS “Nezavisnost”.

Izazovi promene načina proizvodnje struje

Osim reformi koje se odnose na način upravljanja, EPS će morati da menja i način proizvodnje struje. Oko 70 odsto energije sada dobija iz termoelektrana, ali stručnjaci upozoravaju da će, zbog pravila EU u narednih 10 godina, morati da gasi blokove na ugalj ili da plaća skupe karbonske takse. EPS će morati da smanji zagađenje koje proizvode termoelektrane, ali i da smanji njihovo učešće u ukupnom energetskom miksu.

EPS koji se tokom zimske sezone suočio sa smanjenjem likvidnosti zbog uvoza značajnih količina električne energije će iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) dobiti 300 miliona evra, a to je i podrška međunarodnih finansijskih institucija vladinoj strategiji za dekarbonizaciju sektora električne energije, sa ciljem postepenog ukidanja uglja do 2050. godine.

Ministar Siniša Mali je prilikom potpisivanja ugovora sa predstavnicima EBRD istakao da je ovo podrška međunarodnih finansijskih institucija vladinoj strategiji za dekarbonizaciju sektora električne energije, sa ciljem postepenog ukidanja uglja do 2050. godine. Dodao je i da će to pomoći u razvoju regulatornog okvira za razvoj korišćenja obnovljivih izvora energije i podsticati njihovo uvođenje, kao i da će osigurati sigurnost i održivost snabdevanja energijom.