Globalni potres na tržištu radne snage u IT industriji: I u Srbiji krajem prošle godine manje oglasa za nove poslove

Komentari

Autor: Zlatica Radović

14/02/2023

07:05

Globalni potres na tržištu radne snage u IT industriji: I u Srbiji krajem prošle godine manje oglasa za nove poslove - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Globalni potres na tržištu radne snage u sektoru informacionih tehnologija za sada se nije prelio i na poslodavace u Srbiji. Ipak, prema nekim indikatorima, kriza pokazuje nepovoljne simptome i u domaćem IT sektoru. Iako je u ukupnom skoru prošle godine u Srbiji značajno porasla potražnja za programerima i ostalim IT stručnjacima, poslednji kvartal 2022. godine je doneo zaokret - kada je objavljeno za 17 odsto manje oglasa u odnosu na treći.

Marko Vučetić sa sajta HelloWorld, domaće platforme za zapošljavanje IT kandidata, kaže da je podatak o smanjenom broju oglasa, ukazao na opreznost poslodavaca pri zapošljavanju i uvod u očekivanu krizu zapošljavanja koja je vidljiva od početka ove godine.

"Analiza našeg sajta pokazala je da kriza, zbog sukoba Rusije i Ukrajine, koja je obeležila prošlu godinu, nije imala uticaj na rast srpskog IT tržišta sve do poslednjeg kvartala. Bilo je objavljeno čak 23.000 oglasa za posao, što je rast od 27 odsto u odnosu na 2021. godinu. Primetan je i rast izvoza IKT usluga, koji je iznosio čak 2,38 milijardi evra u prvih 11 meseci 2022. godini prema podacima Narodne banke Srbije, u odnosu na 1,71 milijardi u celoj 2021 godini. Ipak, trend rasta je usporio krajem godine i bilo je manje zapošljavanja u IT sektoru", kaže Vučetić.

On navodi da se broj oglasa pred kraj 2022. spustio na 1.400 objavljenih pozicija što je pad od 13 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. S druge strane, u tom periodu je pojačana aktivnost kandidata, a Vučetić napominje da se to oslikava u rastu broja konkurisanja za posao u novembru od čak 27 odsto u odnosu na 2021 godinu.

"Delimo kompanije na one koje imaju svoj proizvod i one koje rade autsorsing. Ove druge će u Srbiji značajnije osetiti ovu krizu, zato što se desilo masovno otpuštanje u Americi koje mi tek sada osećamo u smislu da naše autsorsing kompanije gube projekte koje su dobijale sa tih tržišta. Tamo su sada već programeri neki slobodni i imaju prostora da posao završe tamo, tako da je manje posla za naše kompanije. Manjak projekata je sada svugde u svetu, ali sada mi po prvi put to osećamo", objašnjava Vučetić.

On smatra da će kompanije koje imaju svoj proizvod bolje proći kroz ovu krizu, jer ako su ga razvile one ga sad održavaju i na njih ovi globalni potresi manje utiču.

"Oni mogu da prodaju svoj proizvod, iako je i ta prodaja pala, ali je daleko bolje kada već imate nešto svoje i potrebno je samo da to održavate, a drugačije je kada se smanji broj projekata, a od njih mnoge kompanije zavise. Kriza je bila planirana i zbog toga kompanije imaju rezerve da plaćaju čak i programere koji trenutno nemaju projekte, ali ne smeju da rizikuju da ih otpuštaju, jer je tržište takvo da smo već u ozblljnom deficitu. Činjenica je da neće moći predugo tako da bude, pa potencijalno može da dođe do otkaza, ali mi sada vidimo da bi tržište već početkom drugog kvartala trebalo da počne da se polako oporavlja", kaže Vučetić.

Talas otkaza u tehnološkom sektoru

Tehnološki sektor doživeo je najznačajniji procvat nakon izbijanja pandemije, ali se sada upravo zaposleni u najvećim globalnim kompanijama suočavaju sa talasom otkaza. U 2022. godini najavljeno je rezanje gotovo 100.000 radnih mesta, a svetske korporacije Alphabet, Microsoft i Amazon najavile su ovih dana ukidanje još oko 30.000 pozicija. Prema podacima konsultantske kuće Challenger, Grey & Christmas Inc, bez posla je u tehnološkim kompanijama ostalo šest i po puta više ljudi u odnosu na 2021. godinu.

Zbog procvata potrošnje u sektoru e-trgovine i rada na daljinu koji je počeo tokom zatvaranja zbog pandemije kovida 2020. velike IT korporacije su doživele bum i ubrzao zaposlile veliki bro ljudi, a Bloomberg Adria piše da sada mnoge od ovih firmi izveštavaju o razočaravajućim stopama rasta i suočavaju se sa padom cena akcija, kako se ponašanje kupaca vraća u normalu. Njihovi lideri kažu da su se prebrzo proširili.

Velike tehnološke firme i "titani" sa Volstrita predvode seriju otpuštanja u SAD u pokušaju kompanija da obuzdaju troškove kako bi prebrodile globalni ekonomski pad. Kako je preneo Rojters, brzo povećanje kamatnih stopa i slaba potražnja potrošača primorali su kompanije poput Amazona, Mete (vlasnika Fejsbuka) i američkih banaka da smanje broj zaposlenih.

Kako bum potražnje izazvan pandemijom ubrzano bledi, tehnološke kompanije 2022. godine otpustile su više od 150.000 radnika, prema podacima sajta za praćenje Lejofs.fii, a očekuje se još otpuštanja pošto rast u najvećim svetskim ekonomijama počinje da usporava.

Navodi se da je najviše otkaza u velikim američkim kompanijama, u kojima će, u sektoru tehnologije, medija i telekomunikacija samo u tri firme biti otpušteno oko 15.000 ljudi.

Pored toga, američki tehnološki gigant Microsoft nagovestio je da će zatvoriti 10.000 radnih mesta do kraja trećeg kvartala fiskalne 2023, dok je Amazon najavio da će otpuštanja u celoj kompaniji obuhvatiti više od 18.000 zaposlenih.

Platforma Meta smanjiće broj zaposlenih za 13 odsto ili za više od 11.000, jer se bori sa oslabljenim tržištem oglašavanja i sve većim troškovima. Izvršni direktor korporacije Intel Pat Gelsinger rekao je da će i ljudi biti deo plana za smanjenje troškova i dodao da ovaj proizvođač čipova hoće da smanji troškove za tri milijarde dolara u 2023. godini.

Kompanija Twiter ubrzano je smanjila broj zaposlenih u raznim oblastima nakon što je kompaniju preuzeo Ilon Mask. U finansijskom sektoru bankarska grupacija Goldman Sachs počela je da otpušta osoblje 11. januara u sklopu sveobuhvatnog smanjenja troškova, a očekuje se otpuštanje nešto više od 3.000 zaposlenih.

Googlova kompanija Alphabet saopštila je da će otpustiti oko 12.000 zaposlenih, više od šest odsto svoje radne snage na svetskom nivou, a ovim potezom postaje još jedan u nizu tehnoloških giganata koji drastično smanjuju broj radnika nakon godina obilnog rasta i zapošljavanja.

Sa otpuštanjima, Google se pridružuje nizu drugih tehnoloških giganata koji su drastično smanjili operacije usled posrnule globalne ekonomije i rastuće inflacije. Zahvaljujući otpornom poslovanju sa pretragom, Google je najduže od svih odolevao smanjenju radne snage. Ali kompanija se suočava sa usporavanjem digitalnog oglašavanja i njeno odeljenje za klaud nastavlja da prati Amazon i Microsoft.

"Ovo su važni trenuci za izoštravanje našeg fokusa, reinženjering naše baze troškova i usmeravanje našeg talenta i kapitala na naše najveće prioritete. Preuzimam punu odgovornost za odluke koje su nas dovele dovde", napisao je izvršni direktor Alphabeta Sundar Pichai u mejlu zaposlenima.

U oktobru, kompanija je prijavila zaradu koja je izneverila očekivanja analitičara. Profit je opao za 27 odsto na 13,9 milijardi dolara u poređenju sa prethodnom godinom. Pichai je tada rekao da će Google smanjiti troškove, a glavni finansijski direktor Ruth Porat rekla je da će broj novih poslova pasti za više od polovine u četvrtom kvartalu u odnosu na prethodni period.

Google je napravio niz poteza za smanjenje troškova poslednjih meseci, otkazujući sledeću generaciju svog Pixelbook laptopa i trajno zatvarajući Stadia, svoju uslugu za igre u klaudu. Ranije u januaru, Verily, biotehnološka jedinica Alphabeta, saopštila je da otpušta 15 odsto osoblja. Pichai je rekao da će Alphabet isplatiti pogođenim zaposlenima 16 nedelja otpremnine i šest meseci zdravstvene beneficije u SAD, dok će drugi regioni dobijati pakete na osnovu lokalnih zakona i prakse.