Igre 
Godinama se priča o proširenju i izgradnji skladišta gasa - zašto smo energetsku krizu dočekali sa manjkom kapaciteta
Komentari09/06/2022
-20:00
O proširenju kapaciteta skladišta gasa u Banatskom Dvoru ili izgradnji novog skladišta u Srpskom Itebeju priča se već godinama, ali gradnja još nije započeta. Dogovor sa Mađarskom, o skladištenju 500 miliona kubika gasa u toj zemlji, trebalo bi da omogući Srbiji bolju energetsku stabilnost tokom predstojeće zime, ali je to ocenjeno kao privremeno rešenje. Vlasti u Srbiji najavljuju da će i u zemlji graditi dodatne kapacitete za čuvanje ovog energenta.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović za Euronews Srbija kaže da Srbija trenutno u svom delu skladišta u Banatskom Dvoru ima rezerve gasa za 34 dana, a da može da obezbedi rezerve za 45 dana i da je to trenutni maksimum. Drugi deo skladišta pripada ruskoj strani, koja nema obavezu da zalihe tog energenta prvo ponudi na prodaju Srbiji. Zato su najviši zvaničnici ponovo pokrenuli priču o potrebi da se ti kapaciteti povećaju, ali predsednik Srbije je, nedavno u odgovoru na pitanje Euronews Srbija ukazao da su do sada postojale određene prepreke za to.
"Nije to skladište da iskopamo sad ovde rupu vi i ja i napravili smo skladište, ne može. Ono mora da bude tamo gde je postojala nafta, gde je postojao gas. Mi nismo ranije dobijali dozvolu od ruske strane. Nadam se da ćemo moći da dobijemo dozvolu za Itebej, onda bismo gradili u Srbiji", rekao je Vučić.
Gazprom
Na pitanje zbog čega bi Srbiji bila potrebna saglasnost ruske strane da gradi skladište gasa na svojoj teritoriji, resorna ministarka odgovara da razloge možda treba tražiti u ugovoru o prodaji Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu potpisanom 2008. godine. Tim aranžmanom, ruska kompanija je, tvrdi, postala i većinski vlasnik naftnih i gasnih polja.
"To znači da ako bilo šta hoćete da koristite na nekom naftnom ili gasnom polju, onda vi kao većinski vlasnik morate da date odobrenje srpskoj strani. Što, takođe, pokazuje negde taj odnos, ne samo biznis odnos, nego i prijateljski odnos. Srbija je do sad stvarno mogla da izgradi Itebej. Za izgradnju Itebeja nama je potrebno oko 100 miliona evra, što za državu Srbiju, u odnosu na celu situaciju ne predstavlja toliki problem, koliko nam je bilo potrebno odobrenje", rekla je Mihajlović.
Na pitanje da li je država tražila saglasnost za gradnju novih skladišnih kapaciteta, Mihajlović odgovara da su vođeni razgovori na tu temu, ali ne daje konkretan odgovor na pitanje zbog čega do dogovora nije došlo. Dodaje da je počela izrada tehničko-projektne dokumentacije za skladište u Itebeju, te da veruje da bi sledeće godine mogla da počne i izgradnja. Pokušaj Euronews Srbija da informacije o ovoj temi dobije od Srbijagasa ostao je bez odgovora.
Đukić: Kupujemo kod Mađara ono što je trebalo mi da imamo
Diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže za Euronews Srbija da je od prodaje NIS-a potpisano više protokola, sprorazuma i memoranduma, kao i da je izgradnja skladišta gasa bila i stalna tema sastanaka na vrhu između Rusije i Srbije, ali da taj ceo energetski paket koji je zaključen 2008. godine, pa nastavljen godinama kroz razne sporazume, nije transparentan.
Povezane vesti
"To pitanje je uvek nekako u vazduhu i kod javnosti i ljudi koji prate ovu materiju. Očito da ta sfera odnosa uopšte u gasnom aranžmanu između ove dve zemlje, odnosno ceo taj energetski paket koji je zaključen 2008. pa nastavljen još godinama kroz razne sporazume, nije transparentan. Za Srbiju se sada postavlja i ključno pitanje hoćemo li da imamo gasa ove godine ili ne. Mislim da sve ovo treba da bude transparento i da vidimo ko je do sada zakazao. Pretpostavljam da je u pitanju ruska strana", kaže Đukić.
Euronews
On je rekao da je godinama bilo velikih planova, ali smatra da su u ovom trenutku oni teško ostvarivi.
"Spominjalo se ulaganje od 70, pa 100 miliona evra, pa proširenje Banatskog Dvora, pa su dva predsednika su govorila o izgradnji oko milijardu kubnih metara kapaciteta zemnog gasa u Srbiji i da oni budu regionalnog karaktera. Odatle bi se isporučivao gas za Burasku i Rumuniju, Mađarsku, BiH. Bili su to veliki planovi, ali mislim da je to sada jako teško ostvarivo ako sagledamo celu energetsku situaciju u Evropi i sankcije Rusiji. Sada je na stolu pakovanje sedmog paketa sankcija. Ono što je trebalo mi da imamo, je da taj regionalni centar zemnog gasa, sada mi kupujemo kod Mađara za pola milijarde kubnih metara gasa. I tu je nepoznata cena. Ne znam zašto se sve to sklanja od naroda", navodi Đukić.
On tvrdi da Gasprom nije zainteresovan za povećanu proizvodnju u Srbiji, ali da bi tu temu trebalo otvoriti i učiniti je javnom.
"Trebalo bi otvoriti pitanje srpskog zemnog gasa. Prema međunarodnim procenama, Srbija ima između 40 i 50 milijardi kubnih metara gasa. Ako bi ona eksploatisala taj gas, mi bi to mogli da radimo narednih 20 godina. Međutim, naša proizvodnja gasa stalno pada. Zašto se ne bi srpski gas ne bi eksploatisao i zašto ne bi bio bajpas za prevazilaženje gasne krize", ukazuje Đukić.
Putniković: Nismo krenuli na vreme sa procedurama
Urednica portala Energija balkana Jelica Putniković kaže za Euronews Srbija da je očigledno da se nije na vreme krenulo sa tim procedurama, tako da sada, kada je kriza, sa potencijalnom opasnošću da bi se moglo desiti da nemamo dovoljno gasa tokom zime, očigledno da su vlasti krenule u bržu realizaciju tih projekata.
Na pitanje šta bi Srbija mogla da uradi bez saglasnosti ruske strane kada je u pitanju izgradnja skladišta, Putniković kaže da su svi uslovi poznati vlastima dve zemlje, ali da ranije nije bilo reči o zabrani sa ruske strane.
Povezane vesti
"Zaista nisam čula da je NIS blokirao potencijalnu izgradnju skladišta, a iz izjava sada tako nešto može da se zaključi. Mislim da trenutna situacija ne komplikuje ovaj projekat, jer je NIS i u srpskom vlasništvu, a Gaspromnjeft je smanjio svoj udeo na 50 procenata. Koliko znam oni ipak sarađuju sa Vladom Srbije, imamo naše predstavnike u upravnom odbru, među menadžerima koji upravljaju NIS-om i donose strateške odluke", kaže Putnikovićeva.
Ona napominje da su se u poslednjih 15 godina povećale potrebe potrošnje gasa, jer privreda troši gas i kao energent i kao sirovinu, da je i mnogo toplana prešlo sa potrošnje na mazut, a podseća da je u toku i gasifikacija domaćinstava.
"Svako gasno skladište se gradi na nekom iscrpljenom ležištu i ono može da ima kapacitet u zavsnosti od toga koliki je bio kapacitet ležišta, a kada je eksploatisan gas. Tokom devedesetih godina je iz Banatskog Dvora previše brzo izvlačen gas i brzo je eksploatisan, a rezervoari u zemlji su se napunili vodom i tu je bio problem oko "gasnog jastuka", kako stručnjaci kažu. Razmatralo se da li bi kapacitet mogao da se poveća na milijardu ili će ostati na 750 miliona. To je otežavalo da se već završi povećavanje kapaciteta", objašnjava Putniković.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)