Evropska komisija predlaže nove zakone za snabdevanje gasom - predviđena zajednička nabavka, članice da osiguraju zalihe

Komentari

Autor: Tanjug

23/03/2022

13:30

Evropska komisija predlaže nove zakone za snabdevanje gasom - predviđena zajednička nabavka, članice da osiguraju zalihe - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Evropska komisija predložila je danas zakone po kojima bi zemlje članice trebalo da osiguraju zalihe gasa za slučaj nestašica i potresa na tržištima i to do 80 procenata kapaciteta podzemnih skladišta do 1. novembra ove godine i 90 procenata od svakog 1. oktobra narednih godina.

Istovremeno, Evropska komisija predlaže i formiranje radne grupe i zajedničkog pregovaračkog tima za zajedničku nabavku gasa na nivou EU kako bi se osigurale niže cene i sigurna isporuka pred sledeću zimu, navodi se u saopštenju.

Kada je reč o cenama energenata u EU, Evropska komisija je razradila opcije kojima bi se limitirao uticaj skoka cena, a koje će biti predstavljene EU liderima na dvodnevnom samitu u Briselu 24. i 25. marta.

"Komisija je postavila opcije za tržišnu intervenciju na cene električne energije na nivou EU i na nacionalnom nivou kako bi se ublažio uticaj na građane i preduzeća. Komisija je procenila prednosti i nedostatke svake opcije i spremna je da nastavi ovaj posao prema uputstvima lidera”, navode u Briselu.

Mere za stabilno snabdevanje hranom

Evropska komisija usvojila je danas niz kratkoročnih i dugoročnih mera za unapređenje evropske, ali i globalne stabilnosti prehrambenog tržista, a u cilju podrške poljoprivrednicima i potrošačima u svetlu nestašica i rastućih cena hrane, đubriva i energeneta.

Neke od predloženih mera podrazumevaju novačanu pomoć za najugroženije građane i zemlje, pomoć evropskim poljoprivrednicima kao i zabranu restrikcija na izvoz.

U Briselu napominju da je globalni porast cena hrane ubrzan invazijom Rusije na Ukrajinu i pozivaju na uspostavljanje hitnih mera kako bi se obezbedila hrana u Ukrajini i na Severu Afrike, kako bi se obezbedila stablinost tržista hrane u EU, ali i kako bi se dugoročcno prehrambeni sistem u EU načinio održivijim i otpornijim.

”Ruska neopravdana invazija na Ukrajinu je uticala različite načine koje nismo mogli ni da zamislimo, tako da pored skoka cena energenata, moramo da se bavimo i skokom cena hrane, da li će je biti za sve i da li će je svi moći da priušte”, poručio je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis.

Cena žita skočila 70 odsto

Na konferenciji za medije u Briselu, predstavnici Evropske komisije su naveli žito odnosno hleb kao konkretan primer poremećaja na svetskim tržistima navodeći da je od početka invazije Rusije na Ukrajinu cena žita skočila za 70 procenata, a da će Ukrajina, kao glavna žitnica Evrope, imati ograničenu prozvodnju ove godine zbog ratnih operacija na njenoj teritoriji.

”EK je predložila EU hitni porogram podrške za Ukrajinu od 300 miliona evra bespovratne pomoći kako bi se pomoglo osiguranje dostupnosti osnovnih prehrambenih namernica i usluga Ukrajincima”, kaže Dombrovskis.

U Komisiji ocenjuju i da ”Rusija namerno gađa ukrajinske zalihe hrane”, a da se nedostaci prehrambenih prozvoda zbog rata u Ukrajini osećaju i globalno posebno u zemljma sa manjim primanjima.

”EU bi trebalo da pomogne u popunjavanju prozvodnih rupa u ocekivanoj globalnoij nestašici žita kao najveći izvoznik žita”, navode u Komsiji.

Upozrava se da se nestašice neće odnositi samo na žito, već i na kukuruz, suncokretovo ulje, đubrivo i stočcnu hranu. Na globalnom nivou EU planira da ojača pomoć posebno u zemljma sa manjim primanjima koje uvoze hranu i da se založi za uklanajnje restrikcija na izvoz hrane.

”Restrikcije na izvoz će dovesti do skoka cena harane, paničnih kupovina i velikih problema u oblasti sigurnosti prehrambenih tržista. Za globalnu bezbednost tražista hrane potrebno nam je funkcionalno tržiste uključujući lance nabavake i logistiku, a ne restrikicje”, poručuju iz Brisela.

Kada je reč o EU, u Briselu nagalšavaju da njihove zalihe hrane nisu ugrožene i da je EU sama prozvodi osnovne poljoprivredne produkte, ali da problem stvara porast cena kao i obim dostupnog plodnog zemljišta.

Evropska komisija je predložila privermenu meru po kojoj bi se povećali prozvodni kapaciteti poljoprivrednika, smanjila upotreba biogoriva, a zemljište namanjeno za tu proizvonju preinačcilo proizvodnju prehrambenih produkata, a predloženo je i 500 milona evra za podšku prizvođačima koji su pogodnjeni ratom u Ukrajini u smislu trgovine.

Takođe predložena je nulta taksa sa neke proizvode i usluge koji se odnose na osnovne potrebe uklmučujući i hranu, a na raspolaganje zemljma članicama stavljeni su i fondovi za najugroženije stanovnike.