Sve oči uprte u Bugarsku posle najave da odustaje od ruskog gasa - ima li Srbija razloga za strah
Komentari20/03/2022
-17:52
Najava bugarskih zvaničnika da neće obnoviti ugovor o kupovini gasa od "Gasporoma", koji im ističe do kraja godine ponovo je, uzburkala javnost i u Srbiji i to samo nekoliko dana posle izjava da će obustaviti tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije ukoliko im Rusi taksu budu plaćali u rubljama. Sve oči su uprte u Bugarsku, jer značajne količine gasa u Srbiju upravo stižu preko njihove teritorije.
Energetski stručnjaci, međutim, smatraju da Bugari trenutno nemaju alternativu za ruski gas i da je poruka koju šalju najavom da će odustati od njega, pre svega politička. Napominju i da takva odluka Bugarske ne bi imala uticaj na dotok ruskog gasa u Srbiju ili Mađarsku, jer ideja o odustajanja od sklapanja ugovora ne podrazumeva da će odustati i od tranzita gasa preko njihove teritorije za druge zemlje.
Zamenik premijera Asen Vasiljev je izjavio da Bugarska neće obnavljati ugovor o snabdevanju prirodnim gasom sa ruskim "Gaspromom" zbog rata u Ukrajini, ali da će razmotriti alternativne isporuke i budući zajednički ugovor sa Evropskom unijom kako bi izbegla nestašice ovog energenta. Inače, Bugarska se skoro u potpunosti snabdeva gasom na osnovu desetogodišnjeg ugovora sa "Gaspromom", koji ističe krajem ove godine.
Vučić: Tu ideju nije lako sprovesti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas izjavio kako nije siguran da bi Bugarska mogla tako lako da sprovede ideju o prekidu uvoza ruskog gasa, jer nema dovoljno gasa iz drugih izvora, odnosno iz Kaspijskog mora. Najavio je da će Srbija razgovarati sa "Gaspromom" oko novog ugovora.
"Mi hoćemo ruski gas iz Turskog toka, i mi plaćamo tranzitnu taksu. To što Bugari hoće je njihova stvar. Za nas je dobro ako postoji više izvora gasa. Teško je sada, kada je krenula histerija po svetu, jer je postalo nemoguće racionalno razgovarati s nekim, zato je bolje sačekati da prođe neko vreme", rekao je Vučić.
Kako piše Blumberg, Evropska komisija je prošle nedelje iznela plan za zamenu dobavljača skoro dve trećine uvoza ruskog gasa ove godine, i nastoji da postepeno ukine zavisnost od Rusije kada je reč o svim fosilnim gorivima do 2027. Vlada u Sofiji je godinama odlagala projekte diverzifikacije svojih izvora, uključujući vezu gasovoda sa susednom Grčkom i proširenje jedinstvenog skladišta gasa u zemlji, a u ovom trenutku nastoji da ubrza oba projekta zbog straha da bi rat u Ukrajini mogao da izazove veći poremećaj.
Kako je rekao zamenik bugarskog premijera, vlada se nada da će zajednički mehanizam Evropske unije o snabdevanju gasom funkcionisati do kraja leta, što bi, po njegovim rečima, omogućilo EU da ispregovara bolje cene. Rat u Ukrajini je već primorao EU da redefiniše svoju energetsku politiku i traži brže smanjenje zavisnosti od Rusije, njenog najvećeg snabdevača energijom.
U međuvremenu, prema podacima koje je pre nekoliko dana objavio "Gasprom", ruska kompanija je tokom prvih 15 dana marta značajno povećala izvoz gasa na mesečnom nivou u devet evropskih zemalja, uključujući i Bugarsku. Isporuka gasa Bugarskoj povećana je za više od 24 odsto, a najveće povećanje isporuka gasa je za Poljsku – 72 odsto i Hrvatsku – čak 111 odsto.
Bajatović: Izjave iz Bugarske su pusti snovi
Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović je rekao danas da su izjave zvaničnika Bugarske o neprodužavanju ugovora pusti snovi, jer nemaju odakle da pune gasovod nego iz Rusije.
"Bugarska tu kupovinu ne može da obustavi, jer bi i sama ostala bez gasa. To je politička izjava. Rezultat pritiska na Bugarsku, a zatim je to pritisak na Srbiju i Mađarsku. Srbija trenutno "vuče" gas iz dva pravca, a 50 do 60 posto stiže Balkanskim tokom preko Bugarske, dok deo gasa stiže preko Mađarske. Za zemlje Evrope gas se bez prestanka isporučuje i preko Ukrajine. Nisu ukinuti sviftovi. Za energente funkcioniše bankarski sistem", rekao je Bajatović za TV Prva.
Koje alternative ima Bugarska?
Stručnjak za eneregtiku Miloš Zdravković za Euronews srbija kaže da Bugarima ne bi bilo prvi put da sabotiraju ruske projekte u Evropi i ističe da to što Bugarska neće direktno da pregovara sa Rusima o novom gasnom ugovoru ne bi trebalo da ima posledice po Srbiju.
"Bugari imaju oko 70 miliona dolara godišnje tranzitnih taksi i teško da taj novac mogu da nadoknadr iz nekog drugog izvora, ali se ovde ni ne postavlja pitanje protoka gasa za ostale zemlje. Svaka država za sebe pravi aranžmane, a Mađarska ima najbolje dugoročne ugovore i ona je u najpovoljnijoj energetskoj poziciji. Mi možemo poput njih da sklopimo novi ugovor. Jedino može da nas omete ako uvedemo sankcije Rusiji, jer u tom slučaju ne možemo očekivati da nam izađe u susret oko cene", smatra Zdravković.
Stručnjak za energetiku napominje da Bugarska, da bi izbegla pregovore sa "Gaspromom", može da se snabdeva preko Ukrajine, odnosno da gas iz Ukrajine ide preko Moldavije, Rumunije u Bugarsku, a druga varijanta je da ide reverzibilni gas Turskim tokom u suprotnom smeru, preko Mađarske i Srbije ka njima.
"Mogu negde u Centralnoj Evropi da kupuju gas, ali je to za njih mnogo skuplje i taj gas koji bi kupovali, odnosno način na koji bi ga kupovali im se ne isplati. Za njih je najpovoljnije, kao do sada, da ga kupuju direktno od "Gasproma", smatra Zdravković.
On napominje da Bugarska nema kratkoročno rešenje za potpunu zamenu ruskog gasa, a da kao na dugoročno rešenje računaju na novi terminal za gas u luci Aleksandropolis.
"Potrebno je, međutim, da se napravi konekcija između Aleksandropoloia i i bugarsko-grčke granice, pa ka Sofiji i to je onaj gasovod na koji bi trebalo da se priključi i naš Niš-Dimitrovgrad. Tu ima mnogo problema, jer još ne postoji ni terminal u Aleksandroipolisu, niti ima dovooljno gasa koji dolazi iz Azerbejdžana. Eventualno na šta mogu da rčunaju, je gas sa Levanta, koji bi se vadio u obalama Izraela, Libana i grškog Kipra, ali bi taj gasovod zaobilazio Aleksandropolis, on bi išao na Krit, pa odatle na Peloponez, a onda ka Južnoj Italiji. Ni u jednoj varijanti ne vidim šta Bugari mogu da urade drugačije", kaže Zdravković.
"Gasprom" više zaradio bez dugoročnih ugovora"
On napominje da je "Gasprom" tokom energetske krize dodatno zaradio zbog odluke evropskih zemalja da otkažu dugoročne ugovore.
"Kompanija je imala dnevnu zaradu od 275 miliona dolara i tu ne računamo obrt ili izvoz nego samo dobit, a u martu je zbog svega ovoga što su Evropljani odustali od dugoročnih ugovora, pa su im prodavali gas na berzi odnosno na spot tržištima, dnevno zarađivala 750 miliona dolara. Dakle, tri puta više su dobijali", smatra Zdravković.
On smatra da Rusija ne bi mnogo izgubila ako bi Evropa odustala od ruskog gasa, jer se poprilično preorijentisala na azijska tržišta.
"Izgradili su moćan gasovod Snaga Sibira 1, kapaciteta 61 milijardi kubika, gde je 38 milijardi kubika rezervisano za kineske potrošače, a ostatak za Aziju. Napravili su veliki naftno-gasni terminal u Vladivostoku. Takođe je napravljen veliki gasovod Sahalin - Habarovsk - Vladivostok i oni obezbeđuju svoj tečni naftni gas, ovladali su tim tehnologijama uz pomoć američkih kompanija pre sankcija i i oni sada nastupaju i istiskuju katarski i australijski gas iz Indije. Ambicije Kine su da do 2028. poveća uvoz ruskog gasa na 200 milijardi kubika, a to je otprilike izvoz koji Rusija izvozi u zemlje EU", ukazuje Zdravković.
Komentari (0)