Evropska investiciona banka: Oporavljaju se investicije u EU, ali kriza još nije završena
Komentari03/02/2022
-12:34
Brz oporavak investicija u Evropi pokazuje da je javna podrška bila presudna za ublažavanje uticaja ekonomskog šoka na privredu i domaćinstva, objavila je Evropska investiciona banka u svom izveštaju o investicijama za 2022. godinu. Kako je navedeno, investicije u EU se oporavljaju, dok se socijalne i geografske nejednakosti produbljuju.
"Javna podrška bila je i ostaje ključna za očuvanje radnih mesta i poslovanja tokom pandemije. Međutim, naš najnoviji izveštaj o investicijama pokazuje da se socijalne i regionalne slabosti koje su postojale i pre krize povećavaju. To sprečava ravnomeran oporavak i produbljuje postojeće razlike", rekao je potpredsednik EIB Rikardo Murinjo Feliks, saopštila je EIB.
Zato će, kaže Feliks, EIB nastojati da obezbedi da prilike koje pruža prelazak na zeleniju i digitalnu privredu budu raspoložive širom Evropske unije.
"Modernizaciju infrastrukture mora da prati ulaganje u društvenu infrastrukturu, a naročito u talente, veštine i obuku - da bi ova istorijska tranzicija bila pravedna za sve", naveo je on.
EIB navodi da ima znakova da je kriza izazvana kovidom 19 povećala postojeće nejednakosti, kao i da se regioni oporavljaju različitom brzinom.
Dok digitalizacija i zelena transformacija privrede ubrzavaju duboke strukturne promene, Evropa rizikuje da postane još neravnopravnija, navode iz EIB-a.
To su neke od najznačajnijih konstatacija najnovijeg godišnjeg Izveštaja EIB o investicijama u EU za 2022. godinu - Oporavak kao odskočna daska za promenu.
Do kraja drugog kvartala 2020. godine realne investicije u EU opale su za vrtoglavih 14,6 odsto u poređenju sa četvrtim kvartalom 2019. Međutim, brzo su se oporavile i do drugog kvartala 2021. godine vratile na svoj nivo iz 2019. Izveštaj EIB-a pokazuje da je javna podrška bila rasprostranjena i usmerena na najteže pogođena preduzeća, ali ne na "zombi" firme koje su već bile finansijski slabe.
U EU mere podrške su uspešno sačuvale radna mesta i sprečile značajan porast nezaposlenosti, ali su se uslovi na tržištu rada pogoršali za mlade i osobe sa nižim obrazovanjem. Takođe, udeo preduzeća koja ulažu u obuku zaposlenih je opao za 10 procentnih poena, uprkos tome što 79 odsto firmi smatra da je nedostatak kvalifikovanih radnika prepreka investiranju. Preduzeća u EU digitalizuju se kao odgovor na krizu izazvanu kovidom 19, ali u manjoj meri od američkih. Oko 46 odsto preduzeća u EU reagovalo je na pandemiju tako što su postala digitalnija, u odnosu na 58 odsto u SAD.
"Kriza još nije završena"
Udeo američkih firmi koje su već usvojile napredne digitalne tehnologije takođe je veći 66 odsto u odnosu na 61 odsto u EU. Oko 43 odsto evropskih preduzeća investiralo je u klimatske mere za rešavanje fizičkih i tranzicionih rizika, iako je vidan zastoj nekih investicija zbog pandemije. U celini posmatrano, udeo preduzeća iz EU koja ulažu i očekuju da ulažu u klimu i dalje je znatno veći nego u SAD.
Glavni ekonomista EIB-a Debora Revoltela kaže da su se za manje od dve godine realni bruto domaći proizvod i investicije vratili na nivo pre pandemije.
"Politička podrška bila je presudna za oporavak, ali kriza još nije završena. Slabe tačke i rizici i dalje postoje, dok je sposobnost preduzeća i ljudi da se prilagode na novu normalnost još na testu. Omikron dodatno povećava probleme i neizvesnost", rekla je ona.
Poručila je da se sada treba fokusirati na budućnost i da su potrebna masovna ulaganja da bi se prilagodili novim okolnostima i iskoristili prednosti zelene i digitalne tranzicije.
"Javne i privatne investicije moraju se međusobno dopunjavati. Ovo zahteva kontinuiranu usmerenost politike na javne investicije i dodatni podsticaj za privatne investicije", navela je ona.
Komentari (0)