Ivić za Euronews: Carine koje je Tramp uveo Srbiji nisu produkt političkih odnosa, već isteklih ekonomskih sporazuma
Komentari04/04/2025
-17:18
Kina je saopštila da će uvesti uzvratne carine od 34 odsto na svu američku robu. Carine koje je uveo Tramp izazvale su pravi potres u celom svetu, uzrokujući najveći pad berzi još od pandemije korone. Gubitnici su bili veliki tehnološki giganti poput "Apple-a", "Google-a", "Nvidia-e".
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džej Di Vens, izjavio je da je jučerašnji pad berze bio samo loš dan. Francuski predsednik Emanuel Makron kaže da kompanije iz Evropske unije treba da prestanu da investiraju u Sjedinjene Američke Države, a Donald Tramp tvrdi da njegovo uvođenje carina protiče veoma dobro i da će tržišta procvetati zahvaljujući njegovom novom planu.
"Nasledili smo stvarno užasnu ekonomiju sa puno problema, uključujući gubitak proizvodnje i zatvaranje fabrika širom zemlje. Znate, izgubili smo 90 hiljada fabrika od potpisivanja NAFTA-e. Ako možete da poverujete, 90 hiljada. To čak deluje neverovatno. I oko šest miliona radnih mesta. Tako da je to bio bolestan pacijent. Preživeo je operaciju na dan oslobađanja", rekao je Tramp.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Prvi potpredsednik vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali u tehničkom mandatu izjavio je povodom uvođenja američkih carina da postoje neslaganja između naših podataka i podataka američke administracije o razmeni između dve zemlje i da očekuje da će to biti rešeno u kratkom vremenskom roku, kako je rekao, na obostrano zadovoljstvo.
"Po našim podacima koji su vezani za 'Eurostat', mi imamo deficit u robnoj razmeni sa američkom administracijom, odnosno sa Amerikom. Po njihovim podacima mi imamo suficit, tako da nam sledi usaglašavanje tih podataka kako bismo realno sagledali stvari. I ono što je očigledno cilj američke administracije jeste da se smanji deficit u trgovini sa pojedinim zemljama sveta. Mi smatramo da mi imamo deficit, a oni smatraju da oni imaju deficit. Ali ono što je važno, mi smo već uspostavili kontakt sa našim prijateljima iz američke administracije, tako da se nadam, kao što je predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić najavio, da ćemo u vrlo kratkom vremenskom periodu razrešiti to na obostrano zadovoljstvo", rekao je Mali.
O carinama koje je Tramp nametnuo Srbiji, ali i o odnosima Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, za Euronews Srbija je govorio Petar Ivić iz "Pupin inicijative".
"U opasnosti proizvođači municije, oružja, mašinske opreme, automobilska industrija i određeni poljoprivredni proizvodi"
Srbija će pokušati da dobije objašnjenje u vezi sa uvođenjem carina, u odnosu na podatke koje ima, a koji govore da je ona ta koja ima deficit u robnoj razmeni sa SAD, a pitanje koje se postavlja je šta sad može da se uradi po tom pitanju i postoji li način da se carine smanje.
Povezane vesti
"Ja bih lično rekao da manevarski prostor postoji, prvenstveno zbog toga što carine nisu uvedene zbog loših bilateralnih, političkih odnosa, već je to deo ekonomske strategije Donalda Trampa u njegovoj 'America First' strategiji o očuvanju domaće i jačanju domaće privrede. Manevarski prostor Srbije, po mom mišljenju, ogleda se u tome da je potrebno pokrenuti direktne bilateralne pregovore po uzoru na određene države kao što je, na primer, Meksiko", ističe Ivić i dodaje:
"Predsednica Meksika je govorila o tome, rezultati tih pregovora bili su dobri s obzirom na to da je veliki deo robe kojoj su nametnute američke carine izuzet iz tog novog carinskog režima. Mislim da bi Srbija mogla da izvuče neke dobre pouke iz toga. Prvenstveno zato što mi trenutno nemamo bilateralni trgovinski sporazum potpisan sa Amerikom. Poslednji koji je važio zvao se 'Generalizovani sistem preferencijala', on je istekao nažalost 2020. godine. Tako da manevarski prostor Srbije mogao bi se ogledati u utemeljenju novog trgovinskog sporazuma. Uvođenje carina Donalda Trampa takođe služi kao određeni inicijator pregovora za ponovnu reviziju trgovinskih sporazuma i trgovinske i robne razmene između određenih država. Nije čudo što je uveo skoro celom svetu carine. To je pokušaj da se ponovo revidiraju ti ekonomski odnosi i da se otpočnu pregovori sa svim tim mnogim državama kojima su carine uvedene nedavno", kaže on.
profimedia
Ivić objašnjava da carine od 37 odsto na srpske proizvode nisu posledica političkih tenzija, već ekonomske politike SAD, koja Srbiju vidi kao zemlju sa suficitom u razmeni sa SAD, predlažući da bi novi trgovinski sporazum mogao biti rešenje.
"Naravno ponovo naglašavam, ne zbog loših bilateralnih odnosa, već zbog ekonomskih odnosa, američka administracija ima percepciju da mi imamo veliki trgovinski suficit sa njima. Zavisi kakve podatke gledate, podaci variraju, ali ako uzmemo podatke koji su približni američkoj percepciji, dolazimo do toga da je trgovinski suficit Srbije bio izuzetno velik, što je naravno dobro za našu državu, ali Donald Tramp to očigledno želi da promeni. Proizvođači municije, oružja, mašinske opreme, automobilska industrija i određeni poljoprivredni proizvodi direktno padaju pod opasnost od visokih carina, kada stupe na snagu u roku od dva dana", kaže on i nastavlja:
"Međutim, računica je bila veoma jednostavna. Trgovinski deficit Amerike podeljen je sa kompletnim izvozom Srbije u Ameriku. Zatim se ta cifra podelila sa dva i došli smo do cifre od 37 odsto, što je prilično veliko, ali sve zavisi kakve podatke uzimate. Očigledno da su Amerikanci imali podatke o velikom trgovinskom deficitu u odnosu na Srbiju, što je naravno dobro za našu državu, ali očigledno ne i za njih. Tako da će morati u budućnosti da se udare temelji nekog potencijalno novog trgovinskog sporazuma između naših država, da se to reši na obostranu korist", smatra Ivić.
"Glavno pitanje susreta Vučić-Tramp ekonomska politika"
On ističe da carine ne znače kraj bilateralnih odnosa između Srbije i SAD, već mogu biti prilika za unapređenje ekonomskih veza, s obzirom na to da se sličan problem tiče celog sveta.
"Svakako da ove carine ne predstavljaju nešto dobro po našu državu, ali to ne znači i kraj bilateralnih odnosa, ne znači njihov pad. Ja bih rekao da ovo može da predstavlja prekretnicu ka izgradnji novih, boljih bilateralnih odnosa, pogotovo zato što Srbija nije unikatan slučaj u ovom pitanju. Ceo svet se suočava sa istim problemom, tako da ne bih rekao da američka administracija konkretno ima nešto protiv nas, već kao što sam objasnio, računica je strogo ekonomski sprovedena, nema nikakve veze sa našim bilateralnim političkim odnosima, ali svakako bi trebalo raditi na revidiranju ovih carinskih mera koje su uvedene, zato što predstavljaju nemali problem za našu privredu", kazao je Ivić.
profimedia
Povezane vesti
Ocenivši da bilateralni odnosi Srbije i SAD beleže napredak u poslednjih nekoliko godina, Ivić ističe političke i energetske sporazume kao dokaz pozitivnog trenda.
"Politički odnosi su u prethodnim godinama veoma intenzivirani, imali smo veliki broj poseta američkih zvaničnika u Beogradu, što se do pre početka rata u Ukrajini nije toliko dešavalo. Imamo potpisan strateški dijalog, nedavno najavljen, koji će se odvijati, pregovori će se odvijati u šest različitih oblasti, imamo potpisan sporazum u energetici u septembru prošle godine, tako da to su sve veliki indikatori da naši bilateralni odnosi zapravo idu uzlaznom putanjom, a ne silaznom, kao što bi se možda na prvi pogled moglo zaključiti usled ovih carina, ali kao što sam rekao, one ne predstavljaju kraj ili pad odnosa, one predstavljaju prekretnicu da bi ti odnosi mogli da se razvijaju ponovo na obostranu korist", objašnjava on.
Na kraju, Ivić je izneo očekivanje da bi ekonomska politika bila glavna tema sastanka predsednika Srbije i Trampa, ukoliko do njega dođe, s fokusom na reviziju trgovinskih odnosa.
Povezane vesti
"Ukoliko se taj susret desi u vremenskom okviru u kojem ga je predsednik Srbije najavio, a to je veoma podložno promenama, kako je i sam predsednik rekao da je Donald Tramp veoma zauzet čovek, mislim da bi glavno pitanje svakako trebalo da bude ekonomska politika, s obzirom na to da usled američke carinske politike, trgovinske, ekonomske, globalno predstavlja veliku volatilnost i za države koje imaju robnu razmenu sa Amerikom i za globalna tržišta. Mislim da bi glavna tema njihovog sastanka svakako bili ekonomski odnosi, njihovo revidiranje i pravljenje zajedničkog kompromisa između toga",
Gostovanje Petra Ivića iz "Pupin inicijative" u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)