Čovek oživeo jezovuka, a šta je sledeće: Da li u budućnosti možemo da očekujemo tiranosaurusa u zoološkom vrtu?

U revolucionarnom koraku ka vraćanju izumrlih vrsta, vodeća genetska kompanija Colossal Biosciences najavila je da je uspešno oživela drevne jezovukove ili "strašne vukove", predatore koji su preživeli u poslednjem ledenom dobu. Ova vest, koja je zapalila naučnu zajednicu, dolazi nakon nekoliko godina napornog rada i inovativnog genetskog inženjeringa.

Colossal Biosciences je koristila precizne biotehnološke metode kako bi dešifrovala DNK iz zuba starog 13.000 godina i lobanje stare 72.000 godina, koja je pronađena u Americi. Uz pomoć genetskih inženjera, DNK je prepisana na genom običnog sivog vuka, a potom je korišćen domaći pas kao surogat majka, što je omogućilo da se donesu na svet Romul, Rem i njihova sestra Kalisi – prvi primerci ove izumrle vrste u poslednjih nekoliko hiljada godina.

Youtube/Colossal Biosciences/Screenshot

Ovi "strašni vukovi" (Canis dirus), koji su se proslavili u popularnoj seriji Igra prestola, ponašaju se kao divlji predatori, iako su odrasli u okruženju ljudi. Iako zadržavaju divlji karakter, njihova veličina, sa gotovo 1,2 metra u dužini i težinom od 36 kilograma u ranom uzrastu, podseća na divlje pretke. Što je još impresivnije, njihova moćna vilica i sposobnost lova na megafaunu, poput konja ledenog doba i džinovskih lenjivaca, svedoče o njihovoj prilagodljivosti u svetu koji je preživela ogromna fauna pre više od 10.000 godina.

Ovaj uspeh Colossal Biosciences mnogima je probudio maštu, pa se postavlja pitanje da li će u budućnosti postojati mogućnost da se ožive i neke starije vrste koje su nekada živele na našoj planeti. Na mnogim forumima se uveliko raspravlja i da li ćemo jednog dana biti u prilici da u zoološkom vrtu gledamo dinosauruse, poput pterodaktila i tiranosaurusa odnosno T-rexa.

Da li je moguće oživeti tiranosaurusa?

Dok su naučnici iz Colossal Biosciences postigli neverovatan uspeh u vraćanju izumrlih vrsta kao što su strašni vukovi, pitanje oživljavanja dinosaurusa poput T-rexa postavlja složenija pitanja. Iako tehnološki napredak omogućava vraćanje vrsta koje su nestale nedavno (poput mamuta ili vuka), kloniranje dinosaurusa je daleki san zbog nekoliko ključnih izazova:

Kvalitet DNK: Jedan od glavnih problema je da je DNK T-rexa star oko 66 miliona godina. Tokom tog vremena, DNK bi se znatno raspao i oštetio, čineći gotovo nemogućim rekonstruisanje kompletnog genoma. Iako je nauka uspela da pronađe DNK ostatke od mamuta i drugih stvorenja, u slučaju T-rexa, takvi fragmenti DNK gotovo sigurno nisu dovoljno očuvani da bi mogli da se iskoriste za kloniranje.

AI generated

Tehnička ograničenja: Da bi se stvorio tiranosaurus, potrebno je koristiti savremene tehnologije kloniranja, a trenutno nemamo alate koji bi omogućili sigurno i tačno prepisivanje takvog složenog genoma. Čak i uz napredak u genetskom inženjeringu, kloniranje tako starog organizma ostaje nerešiv izazov.

Etika i bezbednost: Oživljavanje dinosaurusa donosi ozbiljna etička pitanja. Da li je zaista odgovorno vraćati tako opasne predatore u savremeni svet? Da li bi oživljavanje T-rexa ugrozilo postojeće ekosisteme? Iako bi povratak ovih vrsta mogao da pruži fascinantne naučne uvide, sigurnost i posledice takvih poduhvata ostaju nepoznate.

Za sada, iako je mogućnost vraćanja izumrlih vrsta kao što je jezovuk, kloniranje T-rexa i drugih dinosaurusa ostaje čista naučna fantastika. Ali, tehnologija munjevito napreduje, a naučnici u mnogim genetskim kompanijama i dalje pomeraju granice onoga što je moguće. Ko zna – možda ćemo jednog dana videti i živog dinosaurusa u zoološkom vrtu, ali za sada, to ostaje u domenu snova i istraživanja.