Šta je "medveđe tržište"? Posle kraha berzi u svetu moraćemo brzo da naučimo žargon sa Volstrita
Komentari
08/04/2025
-14:59
Globalne carine od minimum 10 odsto, koje su SAD uvele odlukom predsednika Donalda Trampa izazvale su oštar pad na svetskim berzama, dok je najpoznatiji američki index S&P 500 u ponedeljak na kratko upao na teritoriju tzv. "medveđeg tržišta" prvi put od 2022.
Bez obzira na inicijlani berzanski šok i oštar odgovor Kine, Tramp ostaje odlučan po pitanju promene kursa kompletne američke ekonomije, koja je do sada veliki spoljnotrgovinski deficit finansirala rastućim dugom. Vašington sada planira da smanji spoljni dug istovremenim smanjenem troškova, preko demontiranja ogromnog birokratskog aparata, i povećanjem prihoda, uvođenjem nameta praktično celom svetu.
Sudeći po dosadašnjoj reakciji finansijskih tržišta i sve glasnijih najava recesije i inflacije u SAD, termin sa Njujorške berze (Volstrita) "medveđe tržište" (engl. bear market) bi mogao da se odomaći u svakodnevnim razgovorima, poput "ravnanja krive" u vreme pandemije.
On opisuje situacije kada cene akcija na berzi značajno i dugotrajno padaju. Preciznije, medveđe tržište se definiše kao period u kojem ključni berzanski indeksi, poput S&P 500 ili Dow Jones Industrial Average, beleže pad od 20 odsto ili više u odnosu na svoj nedavni maksimum, i to tokom dužeg vremenskog perioda. Ovaj pad nije samo prolazna korekcija, već označava dublje i trajnije pogoršanje uslova na tržištu.
Tanjug/AP/Mark Lennihan
Naziv "medveđe tržište" potiče od načina na koji ova zver napada - odozgo na dole, što je smer u kojem idu padajuće vrednosti akcija. Još jedno tumačenje je da to simbolizuje zimsku hibernaciju, kada su tržišta u povlačenju, a među investitorima vlada pesimizam.
Suprotno je "bikovsko tržište" (bull market), koje u agresivnoj kulturi Volstrita takođe predstavlja način na koji bik napada - odozdo na gore. Zato je simbol Njujorške berze statua bika u punoj snazi, koju su "kopirale" mnoge druge širom sveta, a koja simbolizuje optimizam investitora.
Razbuktavanje trgovinskog rata izazvalo je strah i neizvesnost na Volstritu od toga kako će firme i potrošači ragovati, a kako piše Associated Press, globalna tržišta su "upala u krater" prvo posle Trampove objave, a zatim kineske odmazde uvođenjem recipročnih tarifa od 34 odsto.
Povezane vesti
Carine uzrokuju ekonomske posledice delom zato što predstavljaju porez uvoznicima koji se često prenosi na potrošače, što povećava inflatorni pritisak, dodaje AP. One takođe provociraju trgovinske partnere da uzvrate udarac, što nanosi štetu svim umešanim zemljama.
U proseku, "medveđim tržištima" je trebalo 13 meseci da pređu od vrhunca do najniže vrednosti i 27 meseci da se vrate u rentabilnost, mereno od Drugog svetskog rata. Indeks S&P 500 je padao u proseku za 33 odsto tokom medvedih tržišta. Najveći pad od 1945. dogodio se tokom velike ekonomske krize 2007-2009, kada je S&P 500 pao za 57 odsto.
profimedia
Istorija pokazuje da što brže indeks ulazi na teritoriju medveđeg tržišta, to su "plići" padovi. Istorijski gledano, akcijama je trebalo 251 dan (8,3 meseca) da padnu na tržište medveda. Kada je S&P 500 pao za 20 odsto brže, indeks je u proseku gubio 28 odsto vrednosti.
Najduže medveđe tržište je trajalo 61 mesec i završilo se u martu 1942. Tada se indeks smanjio za 60 odsto.
Koje američke kompanije su dosad najteže pogodile carine
U Americi, najteže pogođene kompanije Trampovom odlukom su one koje zavise od trgovine sa Kinom, poput proizvođača odeće i sportske opreme "Nike" i "Gap", ili tehnoloških giganata poput "Apple-a" i "Nvidia-e".
profimedia
Primera radi, tržišna vrednost "Nike-a" je u četvrtak opala za 13 milijardi dolara. "Nvidia" i "Apple" izgubili su šest, odnosno tri procenta vrednosti akcija, piše Guardian.
Odmazda Kine pogodiće razne sektore američke ekonomije, od avioindustrije do poljoprivrede, piše Reuters.
Povezane vesti
Tri najveće kineske avio-kompanije "Air China", "China Eastern Airlines" i "China Southern Airlines", treba da dobiju isporuku 45, 53 i 81 "Boeingovih" aviona između 2025. i 2027. godine, a sada bi cene mogle da budu znatno više.
Tanjug/Marko Đoković
Što se industrije poluprovodnika tiče, Kina godišnje uvozi čipove iz SAD u vrednosti od 10 milijardi dolara. Od toga oko 8 milijardi toga su procesori (CPU) koje sastavlja "Intel" u Americi, dodaje Reuters.
Ti "Intel" procesori se široko koriste u laptopovima i serverima, a Kina je bila najveće "Intelovo" tržište u 2024. godini, sa 29 odsto ukupnog prihoda kompanije, u odnosu na 27 odsto 2023.
Za američki sektor poljoprivredne mehanizacije kineske uzvratne carine od 34 odsto dodaju se ranijim carinama od 10 odsto koje je Peking stavio u martu, što utiče na kompanije kao što su "Caterpillar", "Deere & Co" i "AGCO".
Pored toga, Kina je u petak suspendovala kvalifikacije za uvoz sirka iz SAD od kompanije u kineskom vlasništvu "C&D (USA) Inc.", navodeći probleme sa bezbednošću hrane. Takođe je obustavljan uvoz piletine i koštanog brašna iz nekoliko američkih kompanija.
Komentari (0)