Igre 
Kopač: Eventualna gradnja nuklearne elektrane u saradnji s Rusijom ne bi bila u suprotnosti s pristupanjem Srbije EU
Komentari30/11/2021
-21:36
Cela istočna Evropa, uključujući i Srbiju zavisna je od ruskog gasa i zbog toga je značajno da postoji bar mala konkurencija koliko je to moguće, jer alternativa nema mnogo, ali one postoje, izjavio je u intervjuu za Euronews Srbija Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, koji je i jedan od učesnika Ministarskog saveta EZ na kojem je usvojeno više dokumenata o eneregetksoj efikasnosti koje predlaže Evropska unija.
On je istakao da Srbija, kao i Jermenija i Belorusija, trenutno ima povoljnu cenu gasa, ali na duži rok, ako želi da nastavi sa svojom suverenošću, "mora da se pripremei na približno tržišnu cenu u budućnosti".
Kopač ipak kaže da eventualna izgradnja nuklearne elektrane, ukoliko bi bila u saradnji s Rusijom ne bi bila u suprotnosti s pristupanjem Srbije Evropskoj uniji.
"Svaka zemlja u EU ima pravo na svoj energy mix, na to koje izvore energije upotrebljava.To je napisano u Lisabonskom ugovoru o osnivanju EU. I Mađarska gradi nuklearnu elektranu sa ruskom tehnologijom, ali tamo je bio problem na koji je reagovala Evropska komisija zbog nepoštovanja propisa o javnim nabavkama. Dakle, nema to nikakve veze s tim da je dobavljač tehnologije Rusija, ali i nuklerana tehnologija znači neku zavisnost od dobavljača i o tome isto tako treba voditi računa", rekao je Kopač.
On napominje da je izgradnja nuklearne elektrane izuzetno kompleksna stvar, da traje dugo godina i da mnogo košta i dodaje da novu nuklearnu elektranu obično grade zemlje koje je već imaju pošto imaju neko znanje i iskustva. Napominje da se retko dešava da zemlja koja još nema nuklearku ide u njenu izgradnju, iako "ništa nije nemoguće", ali ističe da bi to možda moglo da se dogodi za nekoliko godina, jer to nije nešto što je moguće realizovati na kraći rok.
Pixabay
Srpski energetski sektor veoma je ugljeno zavisan, nemamo mnogo obnovljivih izvora eneregije, a Kopač smatra da Srbija neće moći lako da ispuni Evropsku zelenu agendu. Napominje da će naša zemlja definitivno imati probleme i da će verovatno kasniti u odnosu na EU, ali da to mora napraviti, ne zbog neke obaveze ili očekivanja EU, nego zbog sebe, jer se nove termoelektrane ne grade.
"Sad vidimo šta se dešava u Makedoniji, koja je uvozno zavisna. Njihova jedna termolektrana je zaustavljena, druga u Bitolju nema uglja i sad uvoze polovinu električine energije koju potroše po izuzetno visokim cenama. Svim ostalim državama na Zapadnom Balkanu će se to pre ili kasnije desiti ako ne bude intenzivnog ulaganja u obnovljive izvore energije. Srbija i BiH koji su ponekad neto izvoznici i najmanje su na udaru. Imaju najviše vremena da to naprave, ali ako počnu sada, a za deset godina biće prekasno", ukazuje direktor Sekretarijata Energetske zajednice.
Povezane vesti
Zemljama Zapadnog Balkana će najkasnije do 2025. godine biti uvedena taksa na ugljen-dioksid. Kopač ističe da je uvođenje cene za emisije ugljendioksioda na neki način nužno, jer celo okruženje, a posebno EU to već ima, pa ni one ne mogu funkcionisati u nekom drugom pravnom režimu nego njihovo orkuženje.
"Tu cenu uvek plaćaju krajnji potoršači, ali ona pre svega preferira obnovljive izvore energije, odnosno napravi ih relativno jeftinije. Svrha uvođenja te cene je da se na nacionalnom nivou skupe pare koje onda mogu ići za mere energentske efikasnosti, za tranziciju regija s ugljem, za dodatnu podršku obnovljivim izvorima energije. To je bio cenovni mehanizam s kojim je EU počela svoju tranziciju davno, per deset ili 15 godina", objašnjava Kopaš.
Takse na ugljendioksid "najmekši" oblik dekarbonizacije
On napominje da je uvođenje takse na ukljendioksid najbolji način da se ekonomija i energetika dekarbonizuju, jer je "najmekši" i omogućava neku postepenost. Ističe i da je sada u EU ta cena izuzetno visoka, 70 evra na megavat sat.
"To bi napravilo cene elektične energije iz teromoelektrana na ugalj dva puta skuplje nego sada ili možda još više. Znači potrbena nam je neka postepenost. To su sredstva koja se skupljaju na nacionalnom nivou i omogućavaju da se pomogne toj tranziciji običnim ljudima, sa merama energetske efikasnosti, sa instaliranjem solara na krovove i na druge načine. Njena lepota je da omogućava postpenost, ali ima dosta jak signal pošto je vezana za cenu", smatra direktor Sekretarijata EZ.
Tanjug/Tara Radovanovic
U Beogradu se održava Ministarski savet Energetske zajednice na kojem je usvojeno više dokumenata o energetskoj efikasnosti koje predlaže Evropska unija. Na dnevnom redu su četiri važna akta.
"Jedan je Direktiva o obnovljivim izvorima energije koja podrazumeva uspostavljanje novih ciljeva do 2030. Direktiva o energetskoj efikasnosti intenzivira ambicije vezane za uvoženje mera energetske efikasnosti. Veoma važna mera je uredba o upravljanju energetskog sektora koja predviđa kako se usvajaju i međusobno koordiniraju ciljevi odnosno stretegije za obnovljive izvore energije, za energetsku efikasnost i za smanjenje emisije gasova staklene bašte te prediviđa i obavezni nacionalni cilj", navodi Kopač.
On napominje i da je četvrti nacionalni akt direktiva o tržištu električne energije koja na neki način daje više prava kupcima odnosno potrošačima vezano za dobavljače električne energije.
Povezane vesti
Komentari (0)