Igre 
Da li su nuklearne elektrane rešenje za energetsku bezbednost Srbije
Komentari24/10/2021
-11:01
Buđenje evropske privrede iz kovid kome i energetska groznica koja drma svet postavljaju pitanje koja država je bezbedna i sigurna, ako ne može sama da proizvede struju. Poslednjih dana sa različitih nivoa vlasti u Srbiji sve češće se čuje reč – "nuklearka". Da li bi mogao da bude ukinut moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana uveden još krajem osamdesetih godina, posle Černobiljske katastrofe?
Nuklearke su za jedne neprihvatljive, dok drugi poručuju da bez kompromisa nema energetske sigurnosti za Srbiju. Sve i da danas odlučimo da pokrenemo nuklearnu proizvodnju energije, nju ne bi imao ko da gradi, niti ko u njoj da radi, poručuju stručnjaci. Brinu i ekolozi – na kakvim temeljima će biti postavljeno postrojenje u čijem središtu je opasni uranijum.
Profesor Ilija Plećaš ne krije oduševljenje idejom da Srbija krene tim putem, jer smatra da nikada nije ni bilo razloga za uvodjenje moratorijuma.
"Praktično jedino nuklearna energija će biti budućnost u narednih 300 godina. Oni koji ne budu razmišljali da svoju zemlju usmere ka nuklearnoj energiji vratiće se u kameno doba, jer neće moći ručak da skuvaju, a ni druge tehnologije neće moći da rade", poručuje Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora preduzeća Nuklearni objekti Srbije.
Teško se može u novo nuklearno poglavlje srpske energetske bezbednosti, bez 10 do 15 milijardi evra, procena je predsednika Srbije. Ali jedna od opcija je, kaže, da Srbija kupi 10 posto akcija u bugarskoj nuklearki. Kada bi nam to ponudili, čulo se iz vrha vlasti, "odmah bismo prihvatili".
RERI: Moramo da naučimo da upravljamo energijom
Programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Miroslav Popović, međutim, smatra da je apsurdno da ulažemo u akcije nuklearne elektrane u Bugarskoj, umesto da investiramo u obnovljivu energiju u Srbiji.
"Obnovljive energije su bolji izbor, jeftinije su, dostupnije i ekološki prihvatljivije. Svakako do nuklearne elektrane od trenutka kada odlučimo da je pravimo do njene izgradnje treba najmanje decenija. Prvi korak je da naučimo da upravljamo energijom, a oni koji donose odluke bi prvo trebalo da postanu odgovorni, a ne da izbacujemo neke nove ideje, sad ćemo da ostavimo ovaj haos koji narasta poslednjih 10 godina u našem dvorištu i da učestvujemo u nekakvim projektima u susednim zemljama", smatra Popović.
Povezane vesti
Nije ta ideja baš ni tako nova. Tokom poslednje Putinove posete Beogradu u januaru 2019. potpisan je Sporazum dve vlade o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Dokument je potpisan sa ruskom državnom kompanijom "Rosatom", koja je najveća korporacija u nuklearnoj industriji na svetu.
"Moj stav je da to treba razmotriti. Uvek je najbolje ako imate novca da izgradite nuklearne i iverzibilne hidroelektrane poput najavljenih Đerdap 3 i Bistrica, pa možete u svakom trenutku da imate dovoljno električne energije da svoju zemlju obezbedite i da je okolnima da prodate", kaže stručnjak za eneregtiku Željko Marković.
Dimović: Solarni paneli greju kadu vode, ali ne pokreću železaru
Pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke Vinča Slavko Dimović, upozorava da ulazimo u problem energetske nestabilnosti, jer rezervi uglja imamo za 50 još godina, a on je lošeg kvaliteta, jer ima nisku toplotnu moć i generiše mnogo pepela, tako da Srbija mora naći rešenje za svoje termoelektrane.
"Priče o prelasku na obnovljive izvore energije prate energetski pokreti koji su uzavreli entuzijasti, koji najčešće imaju mnogo plemenitih ideja, ali malo znanja. Srbija ne može da se opredeli za biomasu i solarne panele, jer to nije dovoljno. Solarni paneli mogu da zagreju kadu vode, ali ne mogu da pokrenu železaru. Jedan mešovtii sistem reverzibilne elektrane i nuklearne od dva gigavata energije bi zapravo rešio problem države Srbije", ističe Dimović.
On napominje i da moramo da definišemo strukturu privredne aktivnosti zemlje - da li smo poljoprivredna, industrijska ili turistička država i prema tome da vidimo koliko nam je energije potrebno. Napominje da, kao što se zadužujemo za druge potrebe, možemo da uzmemo kredit i za izgradnju nuklearne elektrane, tako da ne vidi problem finansiranja.
"Malo stručnjaka na planeti zemlji ima kada su u pitanju nuklearni kadrovi, pa ih nema ni u Srbiji, a sigurno nije potrebno deset godina da bi se oni edukovali. Mi smo nacija koja to može u bržem roku da savlada. Ideja o kupovini akcija u Bugarskoj nije loš početak. Ne znam kakav je odgovor Bugara, da li bi to hteli, ali ja smatram da bi trebalo to da uradimo", rekao je Dimović.
Iako pojedine zemlje čak i u regionu grade najsavremenije nuklearne elektrane četvrte generacije u Srbiji se postavlja pitanje prve generacije školovanog kadra posle tri decenije. Na fakultetima takvih smerova više nema.
Povezane vesti
"Problem je što mi nismo razvijali od donošenja tog moratorijuma na izgradnju nukleranih elektrana kadrove, te bi trebalo i uvesti nešto kadrova, a nešto iškolovati dok bi došli do operativne nuklerne elktrane", smatra Željko Marković, stručnjak za eneregtiku.
Profesor Nenad Debrecin sa Katedre za elektroniku i računarstvo Sveučilišta u Zagrebu koji se nuklearnom energijom bavi od 1976. godine kaže za Euronews Srbija da je situacija sa kadrom u ovoj zemlji povoljnija, jer su obrazovali ove stručnjake gotovo čitavu deceniju u periodu kada je otvorena nuklearna elektrana Krško u Sloveniji.
"Krajem sedamdesetih je Hrvatska imala ambiciju da izgradi još nekoliko nuklearnih elektrana i shvatili smo da bismo morali da obezbedimo i kadar, pa je tokom desetak godina obrazovano oko 100 nuklearnih inženjera koji rade u tom području u Hrvatskoj ili u inostrantstvu", priča Debrecin.
Hrvatska je nedavno među deset članica potpisala zahtev za izjednačavanje energije dobijene iz nuklearki, sa onima dobijenim iz obnovljivih izvora energije. Profesor napominje da se odnos prema nuklearnoj energiji poslednjih decenija menjao, od toga da se smatrala poželjnom, do toga da se u pojedinim državama upotreba takve energije zabranila.
"U poslednje vreme se o tome sve više razgovara i u Hrvatskoj, jer u regionu postoje inicijative za izgradnju novih postrojenja. Prema energetskoj strategiji, nukelarni program ostaje otvoren kao mogućnost, ali se ne predviđa gradnja nuklearne elektrane na teritoriji Hrvatske. Država ima relativno pozitivna iskustva, jer je Hrvatska elektroprivreda (HEP) suvlasnik Nuklearne elektrane Krško, koja se nalazi na teritoriji Slovenije.
Pokrenuta je inicijativa za izgradnju Krka 2, a sa hrvatske strane postoji određeni interes da se priključi tom projektu, a pitanje bilateralnih dogovora je kako bi to moglo da funkcioniše.
Da li je rešenje na sredini?
Uz problem da nema ko da radi i ko da upravlja nuklearkom, protivnici nuklearnih elektrana sumnjaju i u mogućnost realizacije projekta izgradnje takvog kapitalnog objekta.
"Nismo u stanju da rekonstruisemo trg, a da posle mesec dana ne izađu radnici da menjaju kocke. Nismo u stanju da saniramo klizište na auto-putu, pa nam se produžavaju rokovi izgradnje. Nismo u stanju da upravljamo sanitarnom deponijom, a pričamo o nuklearnim elektranama", navodi Popović iz RERI.
Za pojedine stručnjake ipak bi, ako već moramo da se odreknemo termoelektrana do 2050. prema međunarodnim ugovorima koje smo potpisali, na pola puta energetske bezbednosti morale da se sretnu nuklearna i obnovljiva energija.
"Ako mi četiri gigavata struje proizvodimo iz uglja bilo bi lepo da polovinu zamenimo iz nuklearke, energije koja bi nam uvek bila na raspolaganju, a ostatak da zamenimo iz obnovoljivih izvora i da skladištimo kada imamo višak iz obnovljivih i da koristimo kad nam treba", navodi Željko Marković.
Da li nam zaista treba, trebalo bi da piše i u Strategiji razvoja energetike do 2050. godine na čije se donošenje još čeka. U međuvremenu čini se da je region ušao u nuklearnu renesansu i barok. Mađarska za gradnju dva nova bloka u nuklearci Pakš ulaže desetak milijardi evra ruskog kredita, Slovenija pravi novo postrojenje, dok Bugarska, Rumunija Francuska i još neke evropske zemlje potpisuju zahtev za izjednačavanje energije iz nuklearnih elektrana sa onom dobijenom iz obnovljivih izvora energije, čime se otvara prostor da se evropskim sredstvima sufinansira izgradnja nuklearki.
Komentari (0)