Koliko je Srbija u opasnosti od nuklearnih elektrana u okruženju i da li je nama potrebna jedna?

Krajem aprila je obeležena 35-godišnjica katastrofe u nuklearnoj termoelektrani u Černobilju. Ponajviše zbog nesagledivih posledica ove havarije i radioaktivnog talasa koji je zahvatio čitavu Evropu, oni koji površno poznaju fiziku, nuklearne elektrane smatraju opasnim.

Međutim, na manje od 500 kilometara od Beograda nalaze se dva bloka nuklearki u Bugarskoj, po jedan u Sloveniji i u Rumuniji, četiri u Mađarskoj, a šest nešto dalje u Češkoj i Slovačkoj. To upravo znači da naša bezbednost ne zavisi samo od nas već i od naših komšija.

Štaviše, jak potres u Petrinju odigrao se nedaleko od hrvatsko-slovenačke nuklearne elektrane Krško što je probudilo zabrinutost u regionu. 

U krugu od 500km četiri nuklearne elektrane - opasnost po Srbiju?

profimedia

 

"U izradu i konstrukciju jedne nuklearne elektrane uključene su sve prirodne pojave koje mogu, u najgorem slučaju da izazovu prestanak rada. Tako da se u planovima gradnje svakako uzima i taj faktor u obzir. Doduše, u Japanu je taj plan očigledno malo podbacio jer nije bilo planirano da će talas cunamija biti toliko visok. Imali su tu nesreću da talasi budu viši nego ikad. Međutim, nuklearne elektrane novije generacije svakako su bezbednije po svim pitanjima, pa i po tim. Krško u trenutku potresa nije imala nikakvu havariju ili prestanak u radu", kaže za Euronews dr Vladimir Udovičić sa Instituta za fiziku. 

Nijedna nuklearna elektrana u regionu u slučaju katastrofe nije manje opasna od druge, smatra dr Udovičić. Ipak, definitivno najbliža Srbiji jeste Paks smeštena na hrvatsko-mađarskoj granici, ali i Kozloduj u Bugarskoj. 

"Susedi moraju biti odgovorni, a ta odgovornost ide dotle da čak iako želite da proširite postojeće kapacitete sa još dva reaktora, morate prvo dobiti saglasnost komšija", nastavlja.

U slučaju katastrofe Srbija bi odmah bila alarmirana

profimedia

 

Iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije za Euronews kažu da je u Republici Srbiji trenutno instalirano 9 mernih stanica i da se taj broj neće menjati do kraja 2021. Ipak, projektom koji finansira Evropska Komisija u narednih nekoliko godina predviđena je zamena postojećih mernih stanica i instaliranje novih čime će njihov broj biti povećan na oko 35. 

"Na njihovom sajtu se na svakih pola sata ažuriraju podaci vezani za ambijentalnu dozu koja se meri na tim stanicama. U situacijama kada bi neke od tih stanica izmerile nešto što je povišeno, promena bi se odmah registrovala. Ujedno su naše stanice i deo evropske mreže, stoga bilo šta da se desi, danas je tehnologija mnogo više uznapredovala nego u slučaju Černobilja. Sve bismo odmah znali", ističe dr Udovičić.

Ključ u sigurnom radu jedne nuklearne eletrane svakako je i nuklearni otpad koji, u slučaju neadekvatnog skladištenja može biti podjednako opasan kao i havarija elektrane. 

"Većina zemalja nema gde da skladišti nuklearni otpad. Hrvatska i Slovenija dele dobit od nuklearne elektrane Krško u vidu podele energije koja se dobija iz nje, ali sada imaju veći problem u skladištenju nuklearnog otpada. To je spor koji traje, a Hrvatska je u jednom trenutku čak i odredila lokaciju blizu granice sa Bosnom i Hercegovinom. Dakle, to stvarno jeste problem za mnoge nuklearne elektrane, ali je rešiv"

Da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana?

profimedia

Evropska zelena nedelja 2021. godine koja je obeležena od 31. maja do 4. juna, bila je posvećena "ambiciji nultog zagađenja", a kada govorimo o zemljama Zapadnog Balkana najveću pretnju po zdravlje predstavljaju termoelektrane na ugalj. Ne samo da termoelektrane u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i BiH predstavljaju zdravstvenu i ekonomsku opasnost po region, već i za stabilnost EU jer su glavni izvor zagađenja koje se ubrzano širi Evropom, ocenili su predstavnici vodećih evropskih organizacija i centara za zaštitu životne sredine na panelu povodom Evropske zelene nedelje. S druge strane, termoelektrane na ugalj odavno su zamenjene nuklearnim, koje su ekološki potpuno prihvatljive.

Prema mišljenju dr Udovičića, izgradnju prve srpske nuklearne eletrane bi trebalo vrlo brzo uzeti u razmatranje, svakako jer je ona sa stanovišta ekologije vrlo dobro rešenje zbog manje emisije štetnih gasova. Ali, u dokumentu "Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine" (Službeni glasnik RS, broj 101 od 8. decembra 2015) navodi se da je Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, prenet na osnovu sukcesije sa SFRJ, još uvek na znazi.

Ipak, u tekstu se navodi da "izgradnju nuklearnih elektrana kao mogućnost ne treba potpuno isključiti, s obzirom na ekološka ograničenja za postojeću proizvodnju i buduće potrebe".

"Procena je da bi 10-15 godina od trenutka ukidanja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, bio minimalan neophodni period, za prevazilaženje svih pobrojanih problema i nedostataka, do početka eventualnog rada takvog postrojenja u Republici Srbiji", navodi se u pomenutoj Strategiji. 

Najveća prepreka nedostatak stručnog kadra

profimedia

Školovanje kadrova na smeru Nuklearna tehnologija na Elektrotehničkom fakuletu Univerziteta u Beogradu prestalo još pre 30 godina zbog malog interesovanja studenata, što je bilo potpuno logično s uslovima koji su nastali usvajanjem Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

"Slično se dogodilo i sa odgovarajućim smerom na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kadrovi koji su tada školovani (u bivšoj SFRJ) su ili u penziji ili su pri kraju svog radnog veka, pa i obnavljanje nastave u toj oblasti predstavlja veliki izazov", podsećaju iz Direktorata.

Dr Vladimir Udovičić pak, smatra da bi u daljoj budućnosti država trebalo da stane iza tog programa.

"Onda bi se to dalo pokrenuti. Možda bi takvi smerovi privukli više mladih ljudi da se bave ovim poslom i budu sigurni u to šta će raditi u budućnosti. Verovatno bismo se u početku oslonili na međunarodne eksperte i stručnjake, a Rusija svakako nudi najviše u vidu tih obuka, kao i Međunarodna agencija za atomsku energiju", zaključio je on u razgovoru za Euronews.