Igre 
Svetske tekstilne firme razmišljaju o preseljenju proizvodnje u Evropu, ima li Srbija u tome računicu
Komentari18/10/2021
-18:53
Produženi rokovi isporuke i sve skuplji transport uticali su na to da mnoge evropske kompanije razmatraju premeštanje proizvodje iz Azije u Evropu. Među prvima su se javile italijanske kompanije koje proizvode odeću i koje i u našoj zemlji traže kooperanete.
Modni brendovi promenili su način poslovanja u pandemiji kovida 19, napuštajući globalne lance nabavke i jeftine proizvodne centre u Aziji. Preopterećeni lanci snabdevanja podigli su troškove i produžili rokove isporuke, potkopavajući poslovni model koji je funkcionisao prethodnih 30 godina. Udesetostručeni troškovi pomorskog prevoza posledica su nedostatka raspoloživih brodova i sve veće potražnje. Iako su troškovi proizvodnje u Vijetnamu i Bangladešu i dalje za oko 20 odsto niži nego u zapadnoj Evropi, sada tu prednost poništavaju duži rokovi isporuke zbog zastoja u snabdevanju.
Zemlje poput Srbije bliže su njihovim kupcima, ali pitanje je da li region ima dovoljno kapaciteta da prihvati nove poslove. Domaći tekstilci već šiju za poznate svetske brendove, ali je stručnog kadra i u ovoj oblasti sve manje. Potencijala za razvoj, kako kažu, ima ali smatraju da se proizvodnja ne može tako lako "preseliti" u Evropu.
Vlasnik peduzeća Luss textile iz Raške Sava Mitrović, koji u svojim pogonima šije odeću za poznate svetske brendove smatra da će domaći tekstilci teško moći da preuzmu velike poslove, kao kooperanti velikih kompanija jer nemaju kapacitete, ali ukazuje da ni najpoznatiji brendovi ne mogu lako otvoriti nove fabrike ovde, jer će teško naći adekvatnu radnu snagu, naročito onu stručnu.
"Modna industrija se proteklih godina previše oslonila na Kinu. Slali su samo slike, a tamo su radili sve, od kreiranja, krojenja do šivenja iisporučivali su gotov proizvod. Svi inženjeri su tamo, dok u Evropi sada bukvalno nema tok kadra koji može da iznese celokupni proces proizvodnje. Malo je kompanija koje imaju te kapacitete, a potrebno je bar pet godina da se ta situacija promeni i da se ljudi iškoluju i obuče", objašnjava Mitrović.
Tanjug/Zoran Žestić
On napominje da takvih stručnjaka u Evropi ima malo, jer se nisu obrazovali modelari, šnajderi , ljudi koji se bave dizajniranjem materijala...
"U Srbiji ih je nekada bilo, ali su to uglavnom žene pred penzijom, dok je u međuvremenu nastao jedan period u kojem nije bilo interesovanja za te profile. Mi smo prekvalifikovali kasirke, sobarice, domaćice, koje su počele da rade u našim pogonima. Firme koje u Srbiji i regionu prihvate te poslove, moraće da angažuju kadar iz inostranstva. Već imamo u fabrici stručnjake iz Italije, Turske i Rumunije, a ako se proizvodnja poveća moraćemo da ih dovodimo i iz Bangladeša", kaže Mitrović.
Povezane vesti
On ukazuje da se više ne isplati uvoz iz Kine, jer kontejneri koji su bili 2.000 do 3.000 dolara, sada koštaju i po 20.000 dolara, ali da poskupljenje transporta nije jedini razlog zbog kojeg modna industrija razmatra da preseli proizvodnju.
"Problem je i što su rokovi isporuke produženi, pa praktično ne možete biti sigurni kada će vam roba stići. I restrikcije po pitanju putovanja su dodatno privrednicima zakomplikovali poslovanje, pa ne smao što su zemlje Zapadnog Balkana bliže kompanijama iz ove industrije, već je i jednostavnije putovati po Evropi, nego u udaljene zemlje poput Kine i Bangladeša", kaže Mitrović.
U tekstilnoj industriji više od 64.000 radnika
U tekstilnoj industriji Srbije posluje oko 1.600 kompanija, a registrovano je i nekoliko stotina preduzetničkih i krojačkih radnji. Nemanja Jovanović iz Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije napominje da tekstilna industrija u našoj zemlji ima dugu tradiciju, sarađuje sa poznatim svetskim brendovima. Naši proizvođači, kako kaže, na sebe najčešće preuzimaju kompletan posao izrade finalnog proizvoda. Uglavnom od partnera dobijaju materijal i modele, a ostali procesi poput krojenja i šivenja se završavaju u našim fabrikama.
"Imamo kvalitetne kadrove i dobro opremljene proizvodne pogone. Danas se u Srbiji proizvode globalni brendovi kao što su Replay, Moncler, Philipp Plein i mnogi drugi. U tekstilnoj industriji je zaposleno više od 64.000 radnika u privrednim društvima i procene su da je u preduzetničkim i krojačkim radnjama zaposleno više od 5.000 radnika", kaže Jovanović.
TANJUG/ALEKSANDAR CIRIC
On podseća da poslednjih godina starosna struktura zaposlenih ne ide na ruku tekstilnog sektora, ali napominje da bi otvaranjem novih odeljenja u srednjim stručnim školama, po dualnom modelu, u kojima se školuju mladi modelari, krojači i mehaničari tekstilnih mašina moglo u doglednoj budućnosti da promeni starosnu strukturu u tekstilnom sektoru. Većinu zaposlenih u tekstilnoj industriji čine žene i to oko 70 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
"Poslednjih nekoliko meseci primetan je poremećaj u cenama transporta i logistike iz Kine u evropske zemlje. Činjenica da je transport poskupeo i do četiri puta u nekim slučajevima može dovesti do prebacivanja proizvodnje pojedinih proizvođača u zemlje poput Srbije. U tom slučaju olakšao bi se process logistike i svakako pojeftinili troškovi transporta", kaže Nemanja Jovanović.
On kaže i da se poslednjih godina Severna Makedonija dobro pozicionirala u tekstilnoj industriji, pa da njihove kompanije takođe uzimaju poslove velike vrednosti. Što se tiče same konkurencije tržište je još dovoljno veliko da postoji dovoljno posla kako za naše proizvođače, tako i za proizvođače u regionu. Nije nepoznato da u određenim sučajevima i prilikom kratkih rokova dolazi do saradnje među konkurencijom kako bi na vreme dostavili dogovorene količine u dogovorenom kvalitetu.
Povezane vesti
Komentari (0)