Igre 
Dug Kini tri milijarde evra: Ugovori se sklapaju po istom modelu, Ministarstvo: Novac ide na infrastrukturne projekte
Komentari03/10/2021
-08:08
Srbija trenutno ima oko tri milijarde evra duga prema Kini za brojne kredite i investicije koje su započete poslednjih godina. Kod Kineza se najviše zadužujemo za infrastrukturne projekte, kao što su putevi i pruge, a detalji tih poslovnih aranžmana nisu dostupni javnosti.
U Ministarstvu finansija za Euronews Srbija kažu da su iz zajmova kineske Export-Import banke, do sada realizovana četiri infrastrukturna projekta, dok je realizacija preostalih šest u toku. Ukupna vrednost zajmova je 3.342.294.778 dolara, 164.685.800 evra i 1.436.850.000 kineskih juana, što je ukupno oko 3,24 milijarde evra.
"Iz kineskih kredita izgrađen je most Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, završena je prva faza Paket projekta TE Kostolac-B i dve deonice na Auto-putu Miloš Veliki Surčin-Obrenovac i Obrenovac-Ljig", kažu u Ministarstvu finansija.
Oni navode i da je među projektima čija je realizacija još u toku, a koji se finansiraju iz kineskih pozajmica i druga faza izgradnje TE Kostolac-B, brza pruga na deonici od stanice Beograd Centar do Stare Pazove, kao i projekat modernizacije dela pruge od Novog Sada do državne granice sa Mađarskom. Iz kineskih kredita finansiraju se i radovi na obilaznici oko Beograda od mosta preko Save kod Ostružnice do Bubanj Potoka., kao i deonica na Auto-putu MIloš Veliki od Preljine do Požege. Sredsvima kineske banke finansira se i izgradnja Toplovoda Obrenovac-Novi Beograd. Zajedničko za sve ove projekte je da su kineske kompanije glavni izvođači radova.
Infrastruktura je reč koja se poslednjih godina u Srbiji uglavnom povezuje sa Kinom i investicijama iz te zemlje. Kritičari kažu da su to investicije koje će Srbiju odvesti u dužničko ropstvo.
"Ono što treba da imamo u vidu, uvek, pri svakom uzimanju kredita jeste prvo, kolika je cena i da li to, odnosno kamatna stopa i da li to kreira dodatne obaveze u smislu da li se tim novcem moraju angažovati odgovarajuća preduzeća iz recimo zemlje koja nam daje kredit i slične stvari i treća stvar za koju mislim da je najznačajnija da se obezbedi puna transparentnost u trošenju novca. Dakle da svaki kredit koji se uzme postaje obaveza svih nas poreskih obveznika da sve te kredite vratimo", kaže ekonomista Dejan Šoškić.
Za neke od najvećih kineskih investicija u Srbiji nije poznato kako se one realizuju. Ziđin majning je 2018. kupio 63 odsto RTB Bora za 350 miliona dolara uz obavezu da otplati 200 miliona dolara duga, a plan obavezuje kinesku stranu da do 2024. investira 1,24 milijardu dolara. HBIS grupa je 2016. za 46 miliona dolara kupila deo imovine Železare Smederevo, a još se čeka da se realizuje fabrika Linglong u Zrenjaninu, za šta je najavljeno 800 miliona evra investicije.
Povezane vesti
Ugovori se sklapaju direktnom pogodbom
Ugovori koje Srbija sklapa sa Kinezima direktnom pogodbom nedostupni za javnost i taj model se primenjuje skoro uvek.
"Kina ga sprovodi u onim zemljama u kojima je to prihvatiljivo i to samo neke mere u zemljama koje imaju drugačije standarde gde se daleko više insistira na transparentnosti, konkurentnosti, učešću... uostalom koje imaju kapacitet u domaćoj ponudi da budu ravnopravni takmac kineskoj privredi i kineskim i investicijama i firmama koje bi izvodile te poslove", objašnjava profesor Dragana Mitrović, iz Centra za studije Azije pri Fakultetu političkih nauka.
Šoškić smatra da bi svaki ugovor koji država napravi sa bilo kim trebalo da bude transparentan, da mi kao poreski obveznici znamo šta se u naše ime zaključuje, potpisuje i kakve se obaveze iza toga kreiraju za nas.
"Dakle, nije logično da mi koji plaćamo poreze i doprinose u ovoj državi i koji ćemo platiti na kraju taj račun koji treba država da plati, da ne znamo zapravo šta dobijamo za taj novac koji plaćamo", smatra Šoškić. profimedia
Jedna od vidljivih stvari koje su napravljene je putna infrastruktura. Most Mihailo Pupin je jedna od prvih vidljivih infrastrukturnih investicija koje su u Srbiju stigle iz Kine, započet je u vreme vlasti DS, a završen u vreme vlasti SNS. I Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasi infrastrukture potpisan je još 2009. Ipak sadašnja opozicije, a tadašnja vlast, neretko kritikuje poslove koji se sklapaju sa Kinom poslednjih godina.
"Realno je da pretpostavimo da bi se i sadašnja opozicija ponašala veoma slično. Teško je odbiti kineske ponude zato što one obećavaju rast bruto domaćeg proizvoda, rast uposlenosti, kreiranje dobre pozitivne slike o ekonomiji ukupno, a to svaka vlast voli, to je dobro za izbore, a mi smo u neprekidnom ciklusu izbora koliko znamo", kaže Mitrovićeva.
Sagovornici ocenjuju da su kineske investicije dobrodošle, ali da vlast koja god bila mora da insistira da se te investicije uklapaju u srpska ekonomska pravila i da ne ugrožavaju životnu sredinu.
"Ne znamo dovoljno o uslovima pod kojima se kreditira iako bi trebalo da budu javni i dostupni svim građanima ove zemlje. Krediti uglavom dolaze iz Kineske razvojne banke, koje imaju i druge države. Sve državne banke podržavaju svoja preduzeća u poslovima u insotranstvu, pa to radi i kineska", objašnjava ekonomski novinar Vesna Kostić.
Ona napominje da postoji rizik od korupcije, kao i u projektima sa svim ostalim zemljama, ali ističe da je na zemlji koja je primalac kredita da se pobrine da ne bude korupcije.
"Svetska banka, na primer, vodi računa da budu otvoreni poslovi, znaju se pravila tendera, ali toga nema kada državne banke daju kredite. Neki kredit se troše transparentno i to važi za međunarodne finansijske institucije, Svetsku banku, Evropsku banku za obnovu i razvoj. One vode računa, ali čak i tu može nekad da se namesti neki tender. Kod državnih banaka, pare su namenjene da se podstiču preduzeća iz država koje su dale kredit", objašnjava Kostićeva.
Povezane vesti
Komentari (0)