Igre 
Euribor nastavlja da povećava rate kredita: Da li će kraj godine doneti olakšanje zaduženim građanima
Komentari01/05/2023
-08:12
Šestomesečni euribor je premašio 3,5 odsto, što je najviša stopa od septembra 2008. godine. Sagovornici Euronews Srbije saglasni su u oceni da je dalji rast euribora neizbežan, prognozirajući uglavnom da će dostići četiri odsto pre nego što krene sa blagim padom, mada oni više skeptični procenjuju rast i do pet odsto.
Rast ključnih kamatnih stopa traje već mesecima, što je sa jedne strane način institucija da se bore sa inflacijom, ali sa druge predstavlja sve veći balast pre svega za građane koji imaju novije kredite, jer rate neprestano rastu. Euribor, koji banke koriste prilikom određivanja kredita sa promenljivom kamatnom stopom, direktno utiče na visinu rate kredita. Iako pojedini stručnjaci navode da se rast euribora bliži vrhnucu, do tada će mesečne rate kredita sa promenljivom kamatnom stopom bivati sve više.
Kako bismo videli zbog čega referentne kamatne stope sada već ustaljeno rastu, ali i šta bi trebalo da se desi da građani koji imaju kredite konačno malo "odahnu", najbolje je da pogledamo redom uzroke i posledice ovakvih poteza pri vođenju monetarne politike.
Zbog čega rastu rate kredita u evrima?
Centralne banke pri borbi sa visokom inflacijom koriste onaj instrument koji imaju na raspolaganju - podizanje referentnih kamatnih stopa, objašnjava za Euronews Srbija Zoran Grubišić sa Bankarske akademije.
"To je rezultat prevelike ekspanzione politike koja se vodila prethodnih godina, i još nije istorijska vrednost - jeste u poslednjih 14 godina, ali euribor je beležio vrednosti i do pet odsto", dodao je Grubišić.
Ekonomska novinarka Radojka Nikolić takođe smatra da su odluke ECB, ali i američkog Feda, o povećanju referentnih kamatnih stopa, prevashodno uticale na usporavanje rasta inflacije u SAD i EU.
"Kada suzbijaju inflaciju, centralne banke povećavaju vrednost novca. Time se smanjuje potreba za novcem, smanjuje se novac u opticaju i potrošnja, pa se očekuje pad inflacije", objašnjava Nikolić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Ona, međutim, dodaje da je na sporiji rast inflacije uticao i jedan od glavnih faktora koji je izazivaju - cena energenata.
"Pošto su cene energenata počele da padaju, u toj kombinaciji povećanja referentnih kamatnih stopa i relativno dobre snabdevenosti energentima kao što je to bilo ove zime, zbog čega su i počele cene da padaju, došlo se do sadašnjeg nivoa inflacije", rekla je Nikolić.
Podsetila je da je inflacija u Evropskoj uniji u martu ove godine iznosila na 6,9 odsto, što je manje nego u januaru i februaru, kada je prelazila 8 odsto. Cilj Evropske centralne banke za ovu godinu je, dodaje Nikolić, da inflacija bude na 5,3 odsto, što znači da će se nastaviti povećanje euribora, odnosno referentne kamatne stope ECB.
Šta su posledice većih ključnih kamatnih stopa?
Govoreći o posledicama koje sa sobom nose povećane referentne kamatne stope, Nikolić je izdvojila posebno smanjenu privrednu aktivnost.
"Ovo je nažalost, jer smanjenjem potrebe za novcem i privrede i stanovništva, utiče se na smanjenje inflacije, a sve centralne banke imaju kao svoj glavni cilj smanjenje inflacije. Ona uvek predstavlja jednu vrstu poreza, i nikad nije dobro da prelazi u visoke stope - zato se toliko vodi računa o nivou inflacije bez obzira na usporavanje privredne aktivnosti, što je očekivano u ovom periodu", rekla je Nikolić.
Ona dodaje da je ECB objavila detaljan izveštaj koji se odnosi na sastanak upravnog odbora iz marta, kada je i doneta nova odluka. Tu se, ističe Nikolić, vrlo jasno navodi da ECB očekuje inflaciju ove godine na 5,3 odsto, sledeće godine na 2,9 odsto, a da su za 2025. godinu očekuje spuštanje inflacije na nivo od 2,1 odsto.
"Ako pogledate horizont od tri godine, mi ćemo taj period živeti sa inflacijom iznad očekivanja, odnosno sa rastom referentne kamatne stope sve do 2025. godine, kada se može očekivati u drugoj polovini godine zaustavljanje rasta euribora", navodi Nikolić.
Povezane vesti
Grubišić takođe navodi da su, pored građana, ovim potezima pogođene i firme koje se zadužuju po varijabilnim kamatnim stopama vezanim za euribor.
"Velike kamate destimulišu kompanije sa planiranim investicionim projektima. Dobrim delom se investicije finansiraju iz duga, a kod nas je glavni vid zaduživanja kada se uzme kredit od banke. Nema mogućnosti emitovanja obveznica i nisu razvijeni neki drugi vidovi", kaže Grubišić.
Po njegovoj oceni, neke kompanije će odustajati od investicionih projekata koje su planirale u ovoj i narednoj godini, i to je ono što "opasno utiče na ekonomski rast".
Povezane vesti
Oni na koje povećane referentne kamate stope ipak najviše direktno utiču jesu građani koji su uzeli kredite, zbog toga što se rate uvećavaju iz meseca u mesec.
Grubišić smatra da su najviše pogođeni građani koji su "sveže uzeli kredite", i to posebno one dugoročne, jer je, kako kaže, na dugom roku dospeća osetljivost rate mnogo veća.
"To su oni koji su krajem 2021. godine ili početkom 2022, kada je euribor bio na minimumu, uzimali kredite. Oni su sada najviše pogođeni jer imaju još dosta da otplaćuju, i samim tim plaćaju najvećim delom kamatu. Inače, na početku otplate kredita, dominira kamata u rati, znači mala je otplata i smanjenje glavnice, a to se sada još više pogoršava", istakao je Grubišić.
On je naveo da to koliko će nekome porasti rata za kredit zavisi od više faktora, ali da je moguće čak i da, ako je neko imao ratu od 350 evra, sada umesto tog iznosa mora da plati 600 evra.
Nikolić navodi da je veoma teško napraviti procenu koliko kome porasla rata, jer zavisi i koju klauzulu je uzimao i koliki deo je otplaćen. Navodi, međutim, da ukoliko bi se sve uprosečilo i napravila kakva-takva procena, onda se dobija da su rate veće za oko trećinu u odnosu na ranije.
Da li je blizu "crvena zona"?
Stručnjaci su, međutim, saglasni u oceni da vreme "crvene zone" u kojoj bi građani došli u rizik od nemogućnosti da otplaćuju kredite i dalje nije došlo, mada ne isključuju u potpunosti takvu takve scenarije u budućnosti.
"Još su to kamatne stope koje su u granicama nekih normalnih, od tri do šest odsto, mada jesu visoke ako ih poredimo sa prethodnim periodom kada su bile u minusu. Jedino su u problemu ljudi koji imaju gotovinske ili potrošačke kredite koji su najskuplji, ali stambeni krediti se uzimaju na 20 ili 30 godina. Ko zna šta će biti za 20 godina. Biće faza sa niskim kamatama, pa višim, i tako dalje", naveo je za Euronews Srbija vanredni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović.
Prema njegovim rečima, uvek bi u takvim situacijama trebalo gledati stabilnost posla koji neko ima, jer je kredit dobrovoljna odluka. "Neko pravilo je", objašnjava Musabegović, "da rata kredita otprilike ne prelazi 40 odsto plate".
profimedia
Musabegović ne smatra je došlo do "crvene zone", ali ističe da može doći do recesije koja vodi otpuštanjima, a da "problem nastaje onda kada oni koji imaju kredit ostaju bez posla".
Finansijski stručnjak i konsultant Vladimir Vasić, slično ovome, navodi da ulazak u "crvenu zonu" uvek postoji kao mogućnost, jer ukoliko ne raste plata, a rastu obaveze, građani moraju nešto da štede.
"Taj mehanizam faktički usporava inflaciju, ali je pitanje do koje granice - teoretski, to zvuči jako logično, ali je životno bitno za one koji ne mogu da plaćaju", kaže Vasić, dodajući da je Narodna banka Srbije izašla sa odlukama kako bi pomogla građanima koji se nalaze u ovoj situaciji.
"Prva odluka je konkretna: ako ne možete da plaćate redovno, javite se banci pa da prolongirate period otplate. Na taj način se smanjuje rata, ali ne i ukupna kamata, mada nekima znači i da mesečno plaćaju manje, mada će u totalu plaćati više", kaže Vasić.
Trenutno, smatra Vasić, nema nekih znakova izostajanja u otplati kredita, jer su, kako kaže, prosečne plate u Srbiji veće nego ranijih godina pa se ipak podnosi pritisak.
Do kada će kamate nastaviti da rastu?
Veće rate kredita svakako predstavljaju dodatni teret usled sveopšteg rasta troškova života. Dokle bi, onda, ključne kamatne stope mogle da rastu, i gde bi mogle da se zaustave? Grubišić za Euronews Srbija kaže da se treba spremiti na drugu polovinu godine u kojoj će još biti blagog rasta.
"Moje očekivanje je da će se negde na oko 4 odsto stabilizovati, i da će u sledećoj godini krenuti lagano popuštanje. Mislim da će krajem ove godine stati sa rastom, zaustaviće se na nekoj vrednosti, ali neće doći do brzog popuštanja i smanjenja referentnih kamatnih stopa, a samim tim i pada euribora", kaže Grubišić.
On ističe da bi se i sledeće godine trebalo pripremiti na relativno visok euribor koji će lagano krenuti da se spušta, će građani tek od 2025. godine to osetiti nešto značajnije, kada se vrati, kako je naveo, "normalnija monetarna politika na koju smo navikli u prethodnom periodu". Radojka Nikolić je još pesimističnija u svojim procenama - ona smatra da bi u naredne dve godine trebalo očekivati povećanje euribora i do pet odsto.
profimedia
"Nažalost, kada pogledate euribor istorijski, on je u januaru 1999. godine startovao sa vrednošću od nešto iznad 5 odsto. Sva je prilika da ćemo sad, posle toliko godina, imati otprilike isti nivo euribora kakav je postojao tada", dodaje Nikolić.
Musabegović sa Beogradske bankarske akademije ocenjuje da je rast euribora sasvim moguć ukoliko ECB nastavi da podiže referentne kamatne stope, te smatra da će ta referentna kamatna stopa do septembra ove godine izaći na četiri procenta. Da je rast euribora najverovatniji scenario sve do poslednjeg kvartala ove godine, za Euronews Srbija je rekao i Vasić.
"Moguće je da će to da se desi. Ne verujem baš da će euribor biti pet odsto kao što je bio ranije. Mislim da je realno negde 3,8 odsto, i da bi tu trebalo da stane. Ako dođe do tog nivoa, krenuće da popušta narednih meseci, i onda će verovatno popustiti i monetarna politika, zbog privrednih aktivnosti - ne sme se ugušiti privreda, a ne smeju se ni građani demotivisati da troše", ističe Vasić.
Komentari (0)