Igre 
Dodatno "stezanje kaiša" zbog rasta rata kredita: Euribor dostigao najveću vrednost u poslednjih 14 i po godina
Komentari20/04/2023
-10:01
Šestomesečni euribor je poslednjih dana premašio 3,5 odsto, što je najviše od septembra 2008. godine, a tromesečni euribor je za to vreme porastao na 3,175 odsto. Prema očekivanjima analitičara, Evropska centralna banka (ECB) na naredna tri sastanka će tri puta povećati ključne kamatne stope za 25 baznih poena – ukupno 75 baznih poena.
Rast ključnih kamatnih sopa traje već mesecima, što je sa jedne strane način institucija da se bore sa inflacijom, ali sa druge predstavlja sve veći balast za građane koji imaju kredite, jer rate neprestano rastu. Euribor, koji banke koriste prilikom određivanja kredita sa promenljivom kamatnom stopom, direktno utiče na visinu rate kredita. Iako pojedini stručnjaci navode da se rast euribora bliži vrhnucu, do tada će mesečne rate kredita sa promenljivom kamatnom stopom nastaviti da rastu.
Kako navodi Blumberg Adria, analitičari očekuju da će vrhunac biti dostignut u trećem kvartalu ove godine. Srednja prognoza pokazuje vrhunac od 3,6 odsto, a u poslednjem kvartalu ove godine trebalo bi da tromesečni euribor ponovo počne da opada. To je, dodaje se, prognoza kretanja tromesečnog euribora. Srpske banke u nekim slučajevima koriste i šestomesečni euribor za kredite sa kamatom, što je važna razlika jer jer on uvek veći od tromesečnog.
Do koje mere euribor može da raste?
Stručnjaci sa kojima je razgovarao Euronews Srbija govorili su o tome kada bi građani konačno mogli malo da odahnu, odnosno kada bi rast kredita mogao da stane.
"Euribor je u stvari međubankarska kamata, između 30 najvećih banaka u Evropi, i oni svakog jutra daju ponudu kamata. Odbace se najviše i najniže, napravi se prosek, i to je Euribor za taj dan", objašnjava vanredni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Ismail Musabegović, kako funkcioniše ovaj mehanizam, dodajući da su te ponude vezane za odluke ECB.
Što se tiče samog rasta euribora, Musabegović ocenjuje da je on sasvim moguć ukoliko ECB nastavi da podiže referentne kamatne stope, te smatra da će ta referentna kamatna stopa do septembra izaći negde na četiri procenta.
profimedia
Da je rast euribora najverovatniji scenario sve do poslednjeg kvartala ove godine, za Euronews Srbija je rekao i finansijski stručnjak i konsultant, Vladimir Vasić.
Povezane vesti
"Moguće je da će to da se desi. Ne verujem baš da će euribor biti 5 odsto kao što je bio ranije. Mislim da je realno negde 3,8 odsto, i da bi tu trebalo da stane. Ako dođe do tog nivoa, krenuće da popušta narednih meseci, i onda će verovatno popustiti i monetarna politika, zbog privrednih aktivnosti - ne sme se ugušiti privreda, a ne smeju se ni građani demotivisati da troše", ističe Vasić.
Da li građanima preti ulazak u "crvenu zonu"?
Baš kada se radi o građanima, njihovoj (de)motivaciji za trošenje i, pre svega, problemima vezanim za rate kredita, neophodno je reći da svako podizanje ključnih kamatnih stopa, sa sobom neizostavno povlači i povećanja rata kredita.
Ukoliko rate kredita nastave da rastu ovom brzinom, građani bi mogli da dođu u opasnost od ulaska u "crvenu zonu", odnosno period kada će morati da izdvajaju polovinu ili čak trećinu plate samo kako bi platili stambeni kredit.
Sagovornici Euronews Srbije, međutim, saglasni su u oceni da vreme "crvene zone" i dalje nije došlo, mada ne isključuju u potpunosti takvu mogućnost u budućnosti.
"Još su to kamatne stope koje su u granicama nekih normalnih, od tri do šest odsto, mada jesu visoke ako ih poredimo sa prethodnim periodom kada su bile u minusu. Jedino su u problemu ljudi koji imaju gotovinske ili potrošačke kredite koji su najskuplji, ali stambeni krediti se uzimaju na 20 ili 30 godina. Ko zna šta će biti za 20 godina. Biće faza sa niskim kamatama, pa višim, i tako dalje", kaže Musabegović.
Prema njegovim rečima, uvek bi u takvim situacijama trebalo gledati stabilnost posla koji neko ima, jer je kredit dobrovoljna odluka.
"Sami morate da procenite da li imate stabilan posao koji će omogućiti da rata kredita bude u nekim granicama za vas, što znači da, otprilike, ne prelazi 40 odsto vaših mesečnih prihoda", dodaje Musabegović.
Povezane vesti
Sve u svemu, smatra on, za sada još nema "crvene zone", ali velike kamate izazivaju zastoj u privredi, što je onda opasnost od recesije, koja, opet, može dovesti do otpuštanja.
"Problem je kada oni koji su zaduženi ostanu bez posla", navodi Musabegović.
profimedia
Vasić, slično ovome, navodi da ulazak u "crvenu zonu" uvek postoji kao mogućnost, jer ukoliko ne raste plata, a rastu obaveze, građani moraju nešto da štede.
Povezane vesti
"Taj mehanizam faktički usporava inflaciju, ali je pitanje do koje granice - teoretski, to zvuči jako logično, ali je životno bitno za one koji ne mogu da plaćaju", kaže Vasić, dodajući da je Narodna banka Srbije izašla sa odlukama kako bi pomogla građanima koji se nalaze u ovoj situaciji.
"Prva odluka je konkretna: ako ne možete da plaćate redovno, javite se banci pa da prolongirate period otplate. Na taj način se smanjuje rata, ali ne i ukupna kamata, mada nekima znači i da mesečno plaćaju manje, mada će u totalu plaćati više", kaže Vasić.
Trenutno, smatra da nema nekih znakova izostajanja u otplati kredita, jer su, kako kaže, prosečne plate u Srbiji veće nego ranijih godina pa se podnosi pritisak.
"U Srbiju dolazi i novac od dodatnih prihoda, pa nije samo plata ta koja čini kupovnu moć, a uz to se i gotovinski krediti takođe koriste za zatvaranje ovakvih rupa", ističe Vasić za Euronews Srbija.
Evropska centralna banka "steže kaiš" da obuzda inflaciju
Upravni odbor ECB će se sastati ponovo četvrtog maja, a podizanje kamatnih stopa za cilj ima smanjenje inflacije koja je u martu u evrozoni iznosila 6,9 - pri čemu je cilj da bude, otprilike, od dva do tri odsto.
Predsednica ECB Kristin Lagard nije mogla definitivno da kaže kada će se kamatne stope smiriti - ostaće visoke sve dok ne pomognu u smanjenju inflacije, stav je Evropske centralne banke, a sagovornici Euronews Srbije pojašnjavaju zbog čega trenutno postoji trend rasta.
"Ključne referentne kamatne stope uslovljene su inflacijom. Pošto se ona meri i mesečno i kvartalno, onog trenutka kad se ona smiri, smanjiće se i pritisak inflatorni, pa će i kamate prestati da rastu. Porast se analizira na osnovu ozbiljnih podataka, sa mnogo indikatora, i ako oni pokažu da se inflacija ne smiruje, kamata se povećava kao jedna od mera za sprečavanje rasta inflacije", navodi Musabegović.
AP/Michael Probst
Kada je u pitanju smanjenje inflacije, koje bi sa sobom povuklo i smanjenje referentnih kamatnih stopa, stručnjaci ukazuju da je važno obratiti pažnju i na situaciju sa privrednom aktivnošću.
"Smanjenje inflacije i ostanak privredne aktivnosti na istom nivou ne idu ruku pod ruku, samo je pitanje do koje granice će se zatezati monetarna politika da bi se inflacija vratila na ciljanu granicu", ističe Vladimir Vasić.
On očekuje nastavak "stezanja kaiša", što bi potvrdilo prognoze o podizanju ključnih kamatnih stopa još nekoliko puta do juna.
"Pretpostavljam da bi taj efekat približavanja ciljanoj inflaciji bio postignut, i pretpostavljam da će sledeće godine relaksirati stambenu politiku, što bi olakšalo svim ljudima koji imaju kredite", zaključuje Vasić.
Preporuka za vas
Komentari (0)