Najnovija procena MMF-a: Još niže prognoze za globalni rast u 2023. godini, inflacija će biti sedam odsto

Izgledi za svetsku ekonomiju ove godine nisu optimistični zbog hronično visoke inflacije, rastućih kamatnih stopa i zbog neizvesnosti koje su rezultat kolapsa dve velike američke banke - to je gledište Međunarodnog monetarnog fonda koji je umanjio procenu za globalni ekonomski rast. MMF predviđa da će rast u ovoj godini biti 2,8 odsto, što predstavlja pad sa 3,4 odsto u 2022. godini, ali je manje i od 2,9 odsto koliko se u januaru predviđalo za 2023. godinu, prenosi Euronews.

MMF predviđa globalnu inflaciju od 7 odsto u 2023. godini, što je pad sa 8,7 u 2022, ali više u odnosu na januarsku prognozu od 6,6 odsto.

Euronews piše da se očekuje da će konstantno visoka inflacija verovatno primorati centralne banke da nastave sa povećanjem kamatnih stopa u pokušaju obuzdavanja rasta cena. Zato se očekuje da će sve veći troškovi zaduživanja oslabiti ekonomski rast i potencijalno destabilizovati banke koje su se oslanjala na istorijski niske kamatne stope.

Kako navodi glavni ekonomista MMF-a Pjer Olivije Gurinčas, visoke kamate već "počinju da imaju ozbiljne efekte po finansijski sektor".

Prema MMF-u, verovatnoća da će globalni rast pasti ispod dva odsto u 2023. godini je 25 odsto. To se dogodilo samo pet puta od 1970. godine,a  poslednji put kada je pandemija izbacila globalnu trgovinu iz koloseka 2020. godine. 

"Kada inflacija bude stavljena pod kontrolu, centralne banke će ublažiti monetarnu politiku"

S druge strane, očekuje se da će kamatne stope u velikim ekonomijama pasti na nivoe od pre pandemije, kao posledica niske produktivnosti i starenja stanovništva, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF).

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da će povećanja troškova uzimanja kredita verovatno biti privremena jednom kada visoka inflacija bude stavljena pod kontrolu, preneo je Bi-Bi-Si.

Centralna banka Engleske je podigla kamatne stope od decembra 2021. godine, sa 0,1 odsto na 4,25 odsto, što je dovelo do povećanih rata za hipoteke za mnoge vlasnike nekretnina.

Centralne banke u Velikoj Britaniji, SAD, Evropi i drugim zemljama su podigle kamatne stope kako bi se suzbile stope rasta cena, odnosno inflacija, pa je tako u Britaniji inflacija najviša u poslednjih skoro 40 godina zbog povećanih cena energenata i hrane.

U saopštenju MMF-a navodi se da će skorašnja povećanja realnih kamatnih stopa verovatno biti privremena.

Tanjug/AP/Andrew Harnik

''Kada se inflacija vrati pod kontrolu, centralne banke naprednih ekonomija najverovatnije će ublažiti monetarnu politiku i vratiti stvarne kamatne stope od pre pandemije'', navodi se u saopštenju, ali se u njemu ne navodi kada će kamatne stope pasti na niže nivoe.

Ta finansijska institucija sa sedištem u Vašingtonu saopštila je da će starenje stanovništva biti jedan od faktora koji će verovatno smanjiti inflaciju, i to zato što stariji ljudi nastoje da troše manje.

''Iznos koji trošite u odnosu na vaš prihod je najveći kada ste u 20-im, 30-im i 40-im godinama, često su to mlade porodice, kada se formiraju domaćinstva, kada se okupljaju parovi, oni imaju tendenciju da troše najviše kada kupe auto ili šta već, a vi kako starite, usporavate potrošnju'', rekao je menadžer kompanije Polar Kapital, Džordž Godber.

MMF u saopštenju navodi da bi niska produktivnost, odnosno mera koliko se roba i usluga proizvodi, mogla da utiče na smanjenje inflacije.

Neposredno pre pandemije virusa kovid-19, kamatna stopa u Velikoj Britaniji iznosila je 0,75 odsto, ali ju je Banka Engleske smanjila dva puta u martu 2020. na 0,1 odsto pošto je zemlja ušla u blokadu zbog pandemije, nakon čega je stopa inflacije stalno rasla u poslednjih nekoliko godina i dostigla 10,4 odsto u februaru - više od pet puta od zacrtanog cilja Banke Engleske od 2 odsto.