Trend rasta dinarske štednje poslednjih godina izuzetno dinamičan: Koliko je isplativija od devizne štednje?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/02/2025

18:37

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Krajem 2024. godine dinarska štenja dostigla je do sada najviši nivo od 191,2 milijarde dinara. Štednja u dinarima se, prema podacima Narodne banke Srbije, u proteklih 12 godina povećala čak 11 puta. U Narodnoj banci Srbije kažu da je dinarska štenja krajem 2024. godine dostigla novi rekordni iznos i da je povećana za 53,3 milijarde dinara, što je gotovo 40 odsto u poređenju sa krajem 2023. godine. Postavlja se pitanje koje su prednosti štednje u domaćoj valuti.

U NBS navode da ne raste samo dinarska štednja, već i ukupna štednja građana u Srbiji što je, ocenjuju, pokazatelj poverenja koje građani imaju u stabilnost i perspektive bankarskog, finansijskog i celokupnog makroekonomskog sistema Srbije.

Direktorka odeljenja za devizno tržište u sektoru za monetarne i devizne operacije Narodne banke Srbije Nataša Poniger kaže za Euronews Srbija da je trend rasta dinarske štednje poslednjih godina izuzetno dinamičan.

"Taj rast dinarske štednje u poređenju sa rastom devizne štednje, konkretno i devizne štednje u evrima, jeste mnogo brži, mnogo dinamičniji. Devizna štednja raste, ali znatno sporije. Ona je u prošle godine povećana za oko 6,8 procenata što je daleko manje od gotovo 40 procenata koliko iznosi rast dinarske štednje prošle godine. A razlog za takva kretanja, odnosno dinamiku u pogledu rasta dinarske štednje i umerenost u pogledu rasta devizne štednje, jeste veća atraktivnost i isplativost dinarske štednje koju građani Republike Srbije sve više prepoznaju", rekla je ona.

Poniger kaže da ta atraktivnost proizlazi iz veće atraktivnosti kamatnih stopa na dinarsku štednju u poređenju sa štednjom u evrima kao dominantnom stranom valutom kad je reč o deviznoj štednji građana u Srbiji.

Ona dodaje i da isplativost i atraktivnost dinarske štednje proizlazi iz činjenice da je kamata ostvarena na štednju u dinarima oslobođena poreza, dok se na kamatu ostvarenu na deviznu štednju plaća porez od 15 odsto.

"Dinamičnom rastu i atraktivnosti dinarske štednje doprinosi, naravno, i poverenje građana koje imaju u mere ekonomske i monetarne politike, u stabilnost bankarskog sistema, stabilnost cena, finansijsku stabilnost, pa i u relativnu stabilnost kursa dinara prema evru", naglažava sagovornica Euronews Srbija.

Šta pokazuju analize NBS?

Narodna banka Srbije na svakih šest meseci objavljuje rezultate analize isplativosti dinarske i štednje u evrima, kao i uoči Svetskog dana štednje koji se obeležava svake godine krajem oktobra.

Najnovija analiza koja je objavljena sredinom februara ove godine ponovo je pokazala da je dinarska štednja u poređenju sa štednjom u evrima isplativija kako u kratkom tako i u dugom roku.

Ukoliko je štediša krajem 2023. godine uložio iznos od 100.000 dinara na štednju na tri meseca, u poređenju sa onim što bi dobio da je uložio na evro štednju, ostvario bi razliku u kamati od oko 500 dinara.

"Pričamo o razlici u kamati između štednje na dinare i štednje na evre za taj kratak rok od tri meseca. Za rok od godina dana razlika je još veća, iznosi oko 2.200 dinara. A ako bismo pretpostavili ulaganje na rok od dve godine koje će se okončati krajem 2025. godine, prema kalkulacijama sa kraja 2023. razlika između štednje u dinarima i štednje u evrima išla bi u korist dinarske štednje u iznosu od oko 4.700 dinara. Ako posmatramo duži period od 12 godina, recimo, i jedan ulog od 100.000 dinara koji se oročava na godinu dana, ali se reoročava svake godine, ta razlika između kamate na dinarsku i na štednju u evrima iznosila bi čak oko 48.000 dinara, što nije zanemarljiv iznos razlike između jedne i druge štednje", rekla je Poniger.

Minimalan iznos štednje nije propisan, a Poniger kaže da banke u skladu sa svojom poslovnom politikom mogu da za neke ponude i neke povoljnije kamatne stope odrede neki minimalni iznos uloga.

Na štedišama je, dodaje, da se prilikom odlučivanja u kojoj banci će da štede i na koji rok raspitaju kod što većeg broja banaka o pojedinačnim ponudama i da izaberu, naravno, model, rok i banku koja njima u datom trenutku najviše odgovara.

"U suštini, svaki rok se isplati, naročito ukoliko je alternativa neupošljavnje sredstava. Uvek je bolje uložiti sredstva, makar i na neki kratak rok nego da vam sredstva stoje na računu neuposlena. Bez obzira na to na koji rok se ulaže, stednja se isplati i predstavlja neku vrstu investicije koja je povojnija od neupošljavanja tih sredstva", navela je sagovornica Euronews Srbija.

Inflacija i štednja

Na pitanje da li inflacija "pojede" tu kamatu koja se dobije na štedne uloge, Poniger objašnjava da sitaucija nije takva, navodeći konkretne podatke o kamatama i inflaciji.

Pozivajući se na podatke za kraj 2024. godine koje Narodna banka Srbije prikuplja od banaka, ona kaže da je prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarsku štednju krajem prošle godine iznosila 4,70 odsto, a da je bila još viša za period oročenja od jedne do dve godine i iznosila je 5,26 odsto.

Inflacija krajem 2024. godine je iznosila 4,3 odsto na međugodišnjem nivou.

"Međutim, ono što je za štedišu koji u ovom trenutku donosi odluku o ulaganju svojih sredstava, na primer na dinarsku štednju, od značaja je činjenica da Narodna banka Srbije prema najnovijim projekcijama očekuje da se inflacija do kraja ove godine približi centralnoj vrednosti cilja, koji iznosi tri odsto. Kada uporedimo onih 4,70 odsto prosečne kamate koju su banke nudile krajem 2024. godine i ove najnovije objavljene projekcije Narodne banke Srbije, vidimo da ta razlika znači da štediša ipak može da ostvari veoma dobar, realan, pozitivan prinos na tu svoju štednju u dinarima". rekla je ona.

Slično je i sa štednjom u evrima.

Prosečne kamatne stope na štednju u evrima krajem 2024. godine iznosile su nešto više od tri odsto.

"Što se tiče inflacije u Evrozoni, koja je u ovom slučaju relevantna kad govorimo o štednji u evrima, krajem 2024. godine je iznosila 2,4 odsto, pri čemu Evrospka centralna banka očekuje da u narednom periodu ta stopa inflacije konvergira ka cilju ECB od dva odsto. Znači u oba slučaja imamo pozitivne realne kamatne stope koje mogu da se ostvare na štednju", napomenula je Poniger.